Караула (film)

филм земаља бивше Југославије из 2006. године у режији Рајка Грлића

Karaula je film iz 2006. godine u režiji Rajka Grlića[1]. To je prvi film snimljen posle raspada Jugoslavije na kome su radila udružene ekipe iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Film je snimljen po romanu Ante Tomića Ništa nas ne smije iznenaditi.[2][3]

Karaula
Filmski poster
Izvorni naslovKaraula
Žanrkomedija
RežijaRajko Grlić
ScenarioAnte Tomić
Rajko Grlić
Glavne ulogeSergej Trifunović
Toni Gojanović
Emir Hadžihafizbegović
Bogdan Diklić
Verica Nedeska
MuzikaSanja Ilić
ScenografGoran Joksimović
Kiril Spaseski
Kemal Hrustanović
SnimateljSlobodan Trninić
MontažaAndrija Zafranović
Producentska
kuća
Refreš prodakšn Sarajevo
Vertigo/ Emoušn film Ljubljana
Sektor film Skoplje
Propeler film/NP 7 Zagreb
Jodi muvi kraftsmen Beograd
Film and mjuzik enteertainment London
HRT
BHRT
MRT
Godina2006.
Trajanje94 minuta
Zemlja Srbija
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Jeziksrpskohrvatski
Veb-sajtwww.borderpostmovie.com
IMDb veza

Radnja uredi

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!
 
Scena iz filma „Karaula“

Radnja filma se odvija 1987. godine[4][a] u karauli, na jugoslovensko-albanskoj granici. Svakodnevni vojnički život narušen je neobičnim okolnostima. Frustrirani i uvek pijan poručnik Safet Pašić oseća čudan bol u preponama. U pomoć zove jedinog lekara među vojnicima Sinišu Siriščevića koji u potpunoj diskreciji utvrđuje da se radi o polnoj bolesti — sifilisu. Ne želeći da njegova supruga sazna šta se dogodilo i tražeći razlog da ne ode kući, Pašić objavljuje vanredno stanje, tvrdeći da se albanska vojska grupiše pred karaulom. Lakrdija se pretvara u ratnu psihozu: vojnici kopaju rovove, Pašić je iz dana u dan sve nervozniji, Siniša se upušta u opasnu ljubavnu avanturu sa poručnikovom ženom, a njegov najbolji prijatelj Ljuba Paunović bezuslovno odlučuje da napusti vojsku. Situacija polako izmiče kontroli.[3][1]

Ljuba traži od poručnika da mu dozvoli da ide peške na Dedinje, da se pokloni Titovom besmrtnom delu. Poručnik mu dozvoljava i šalje Paunovića u kasarnu, kod pukovnika Rada Orhideje. Pre susreta sa novinarima Ljuba govori pukovniku da ga je poručnik Pašić naterao da ide na Titov grob. Pukovnik zove preko telefona poručnika te mu saopštava da neće dobiti prekomandu koju je od njega tražio. Ovo je bio povod za razvoj tragičnih događaja koji će se završiti smrću nekoliko glavnih likova ovog filma.

Uloge uredi

Glumac Uloga
Toni Gojanović Siniša Siriščević
Sergej Trifunović Ljuba Paunović
Emir Hadžihafizbegović Poručnik Safet Pašić
Verica Nedeska Mirjana
Bogdan Diklić Pukovnik Rade Orhideja
Miodrag Fišeković Gvozdenović

Produkcija uredi

Nakon raspada SFRJ Karaula je prvi film urađen u koprodukciji svih bivših republika.[6], te kuća iz Mađarske, Velike Britanije i Austrije[7], a film su podržali i Ministarstvo kulture i sporta BiH, Ministarstvo za kulturu Republike Hrvatske, Ministarstvo za kulturu Republike Makedonije, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije, Filmski Sklad iz Slovenije, Makedonska radio-televizija, Hrvatska radio-televizija, Federalna televizija BiH.[6] Film je sniman na autentičnim lokacijama Bitolja i Nacionalnog parka „Galičica“ iznad Ohridskog jezera[6] i trajalo je od 10. maja 2005.[6] do 6. jula 2005.[8]

Budžet filma iznosi 1.200.000 €[9][10]

Premijere uredi

Premijera u Skoplju održana 20. marta 2006.[11] Premijera u Beogradu je bila 22. marta u Sava centru kojoj je prisustvovalo 4.000 ljudi.[12] Nakon beogradske bila je sarajevska premijera u dvorani Zetra, u Zagrebu 28. marta, a u Ljubljani 30.

Film je u Hrvatskoj za deset dana prikazivanja pogledalo 20.000 ljudi.[13]

Nagrade uredi

Na pulskom filmskom festivalu 2006. Emir Hadžihafizbegović je dobio Zlatnu arenu za najboljeg glavnog glumca.[14] Na filmskom festivalu u Trstu 2007. film je dobio nagradu publike.[14] Režiser Rajko Grlić je bio nominovan za nagradu Zlatna školjka na međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu.[14] Na Festroia International Film Festival režiser je dobio četiri nagrade: dva Zlatna delfina, Srebrnog delfina i nagradu FIPRESCI.[14][3]

Kritike uredi

Na filmskom sajtu IMDb prosečna ocena filma iznosi 7,6. Muškarcima je prosečna ocena 7,4; a ženama 6,9.[15][b]

Novinar Nenad Polimac iz zagrebačkog Globusa kaže da je film Karaula vrhunac karijere Rajka Grlića.[16]

Prikladnost uredi

Film sadrži necenzurisane scena obnaženosti i seksa, prisutno je i nasilje i upotreba uvredljivih izraza. Stoga se savetuje oprez.

Napomene uredi

  1. ^ Prvobitno je planirano da se radnja dešava 1983.[5]
  2. ^ Stanje 3. januara 2010.

Izvori uredi

  1. ^ a b „Karaula”. BH Film. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  2. ^ „Zvanični sajt”. Karaulafilm.com. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  3. ^ a b v „Karaula”. Baza HR kinematografije. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  4. ^ „Krstarica”. Film.krstarica.com. 20. 2. 2006. Pristupljeno 8. 3. 2013. [mrtva veza]
  5. ^ „Ne pristajem na političku igru, Rajko Grlić za ''Glas javnosti''”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  6. ^ a b v g „Počelo snimanje filma "Karaula". Film.krstarica.com. 27. 5. 2005. Arhivirano iz originala 31. 03. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  7. ^ „KARAULA (Rajko Grlić)”. Dopmagazin.com. 19. 3. 2006. Pristupljeno 8. 3. 2013. [mrtva veza]
  8. ^ Završeno snimanje filma "Karaula"[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  9. ^ IMDb, пословни одељак, Приступљено 8. 4. 2013.
  10. ^ Karaula - Zoran Cvijanović o filmu Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2009), Приступљено 8. 4. 2013.
  11. ^ admin [at] kulturpunkt.hr (26. 5. 2010). „Premijerno prikazana “Karaula. Kulturpunkt.hr. Приступљено 8. 3. 2013. [мртва веза]
  12. ^ „U sarajevskoj "Zetri" premijera filma "Karaula". Ekapija.com. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2013. 
  13. ^ „KARAULA // film Rajka Grlića - Novosti”. Karaulafilm.com. Приступљено 8. 3. 2013. 
  14. ^ а б в г IMDb, nagrade, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  15. ^ IMDb, glasovi, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  16. ^ „Zvanični sajt filma, odeljak „Rekli su o filmu". Karaulafilm.com. Pristupljeno 8. 3. 2013. 

Spoljašnje veze uredi