Википедија

Kardiovaskularno zdravlje lezbijki i biseksualnih žena

Kardiovaskularno zdravlje lezbijki i biseksualnih žena značajno je lošije u poređenju sa heteroseksualnim osobama. To je pokazala nedavna analiza koja je procenila potencijalni uticaj pojedinih faktora na zdravlje kardiovaskularnog sistema koja je sprovedena između grupa seksualne orijentacije, od 169.434 osobe koje su živele u 21 gradu u Francuskoj.[1] Ona je pokazala da lezbijke i biseksualne žene imaju niže rezultate kardiovaskularnog zdravlja od svojih heteroseksualnih kolega. Iako su zdravstveni dispariteti koji pogađaju homoseksualce, lezbijke i biseksualne osobe poznati decenijama, obim i uzroci su i danje nejasni, pa se za ovu oblast može reći da „pokreće više pitanja nego što ima odgovora“.[2]

Epidemiologija uredi

Pol, rodni identitet i seksualna orijentacija ključni su pokazatelji demografske raznolikosti na globalnom nivou. Pol i rod se često mešaju pod pretpostavkom da su međusobno određeni i da se ne razlikuju jedan od drugog; međutim, sve veća vidljivost transrodnih i interseksualnih populacija, kao i napori da se poboljša istraživanje pola i roda u mnogim naučnim oblastima, pokazali su potrebu da se preispita i uticaj pola i rod na kardiovaskularno zdravlje. Na to je svakako uticala i činjenica da su pol, rod i seksualna orijentacija ključni aspekti identiteta koji mogu biti od uticaja ne samo na iskustva sa diskriminacijom, i ishodima kroz životni tok, već i na zdravlje, pa i ono kardiovaskularno.[3]

Zdravstveni dispariteti kod seksualnih manjine su složeni i povezani su sa bezbroj faktora, koji proizilaze iz izloženosti različitim nivoima određenih stresora i različitim iskustvima pristupa zdravstvenoj zaštiti i socioekonomskim okolnostima u poređenju sa heteroseksualnim osobama.[4] Uticaji na kardiovaskularno zdravlje koji su takođe multifaktorski uključuju mnoge faktore životne sredine i načina života, uključujući ishranu, pijenje alkohola, pušenje duvana, stres i siromaštvo. Istraživanjem je otkriveno i to da je nivo obrazovanja, lezbijke ili biseksualne žene bio od auticaja na niže rezultate kardiovaskularnog zdravlja i stoga lošije zdravlje srca od heteroseksualnih žena.[2]

Manjinski stresori uredi

LGBT+ odrasle sosobe svakodnevno se suočavaju sa jedinstvenim individualnim/intrapersonalnim stresorima zbog samostigme, odbacivanja i prikrivanja.[5][6] Štaviše, LGBT+ osobe doživljavaju veliki broj interpersonalnih stresora ( diskriminaciju, porodično odbacivanje i nasilje)[7] koji su povezani sa većom stopom upotrebe supstanci,[8][9] lošim mentalnim zdravljem[10] i kardiometaboličkim rizikom tokom životnog veka.[11][12] Uprkos ograničenim dokazima, strukturalni stresori takođe mogu da ugroze zdravlje LGBT+ odraslih. U 2018. godini, <50% LGBT+ osoba je živelo u državama koje su imale zakone o nediskriminaciji o zapošljavanju ili javnom smeštaju (npr bolnice i škole).[13] Postoje i zakoni koji eksplicitno kodifikuju diskriminaciju, kao što su oni koji sprečavaju transrodne osobe da koriste javne toalete koji su u skladu sa njihovim rodnim identitetom.

Opšti stresori uredi

U skladu sa manjinskim stresom i socijalno-ekološkim modelima, pretpostavlja se da složene interakcije između LGBT+-specifičnih manjinskih stresora i opštiһ životnih stresora na više nivoa doprinose disparitetima kardiovaskularnih bolesti kod LGBT+ odraslih osoba. Sve je više dokaza da LGBT+ populacija doživljava značajne opšte stresore (npr. životne nedaće i finansijski stres) koji na više nivoa negativno utiču na njihovo zdravlje tokom životnog veka. Na interpersonalnom nivou, LGBT+ odrasli češće prijavljuju fizičko i seksualno zlostavljanje u detinjstvu nego vršnjaci koji nisu LGBT+,[14] kao i veću prevalenciju međuljudskog nasilja u odraslom dobu.[15]

Postoje ograničeni dokazi o determinantama na strukturnom nivou zdravlje među LGBT+ odraslima. Međutim, analize podataka iz 35 država pokazuju da LGBT+ odrasle osobe imaju višu stopu siromaštva od cisrodnih heteroseksualniһ osoba (21,6% naspram 15,7%). Stope siromaštva su najveće među biseksualnim muškarcima (19,5%) i ženama (29,4%), transrodnim osobama (29,4%) i LGBT+ osobama koje žive u ruralnim područjima.[16] U okviru LGBT+ populacije, Latinoamerikanci (37,3%), crnci (30,8%) , i odrasli američki Indijanci/domorodci Aljaske (32,4%) češće žive u siromaštvu u poređenju sa svojim vršnjacima bele rase (15,4%).[16]

U mnogim okolnostima, opšti stresori se najbolje razumeju u kontekstu stresa kod manjina. Na primer, ekonomske razlike među odraslim LGBT+ osobama mogu biti vođene stresorima manjina na strukturnom nivou; stope siromaštva su izraženije među LGBT+ osobama. Stoga, manjinski i opšti stresori na više nivoa mogu da utiču na različite nivoe kako bi narušili zdravlje LGBT+ odrasli ograničavajući mogućnosti za odgovarajuće zapošljavanje, stanovanje i pristup zdravstvenoj zaštiti.[17]

Svi oblici traume među LGBT+ osobama često su povezani sa verovatnom dijagnozom posttraumatskog stresnog poremećaja i nižom percepcijom socijalne podrške. Trauma odraslih bila je povezana sa anksioznošću, dok su traume iz detinjstva i tokom života bile povezane sa većim izgledima za depresiju. Nisu primećene značajne veze između oblika traume i faktora rizika u ponašanju, osim što je trauma u ​​detinjstvu bila povezana sa većim izgledima prejedanja.. Logistički regresijski modeli koji ispituju povezanost traume i kardiometaboličkog rizika otkrili su da je trauma u ​​detinjstvu nezavisni faktor rizika kod LGBT+ osoba za pojavu šećerne bolesti, gojaznosti i hipertenzije.[18]

Na osnovu postojećih dokaza, pretpostavlja se da demografski, društveni i klinički faktori utiču na povezanost višestepenih LGBTK specifičnih i opštih stresora sa kardiovaskularnim bolestima kod LGBT+ odraslih. Manjinski stresori specifični za LGBT+ mogu da deluju sinergistički sa opštim stresorima i stresom povezanim sa drugim stigmatizovanim identitetima na više nivoa da bi preneli višak rizika od kardiovaskularnih bolesti kroz psihosocijalne, bihejvioralne i fiziološke puteve. Na primer, crna biseksualna žena može doživeti stres koji je povezan sa njenim rasnim i seksualnim manjinskim identitetom, kao i zbog toga što je žena najčešće ima niska primanja, što bi se moglo razlikovati od stresa koji doživljavaju druge LGBT+ odrasle osobe. Dakle, prepoznat je potencijalni uticaj istovremenog uticaja stigmatizacije i identiteta na kardiovaskularnih bolesti LGBT+ odraslih.

Dodatni faktori rizika uredi

Transrodne žene i muškarci iz seksualnih manjina snose neproporcionalno opterećenje kardiovaskularnim bolestima u poređenju sa osobama koje nisu LGBT+ osobe.[19] HIV je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti zbog visoke prevalencije rizičnog ponašanja među osobama sa HIV-om, dislipidemijom i drugim povezanim kardiometaboličkim promenama, nakon određenih tretmana HIV-a, i fizioloških efekta same HIV bolesti.[20]

Štaviše, upotreba hormonske terapije koja afirmiše pol je identifikovana kao potencijalni doprinos lošem kardiovaskularnim bolestima kod transrodnih osoba zbog potencijalnih kardiovaskularnih efekata ovih tretmana.[21][22][23][24]

Iako su studije identifikovale povećan rizik od venske tromboembolije kod transrodnih osoba, podaci o ženam koje uzimaju estrogen,[21][23]i drugim ishodima kardiovaskularnih bolestih i njihovim uzrocima su za sada ograničeni. Takođe i dokazi o povećanom riziku od kardiovaskularnih bolestima kod transrodnih muškaraca ostaju ograničeni i generalno nedosledni.[21][22][23]

Upotreba duvana uredi

LGBT+ odrasli češće prijavljuju trenutnu i doživotnu upotrebu duvana nego njihovi cisrodni heteroseksualni vršnjaci.[25][26][18][27]

Žene iz seksualnih manjina češće koriste duvan nego heteroseksualne žene i muškarci i muškarci iz seksualne manjine.[26] Prema podacima NHS Velike Britanije među LGBT+ odraslim trenutno je 27% pušačana naspram 18% kod heteroseksualnih odraslih osoba.[28] Procenat odraslih koji su trenutno puše cigarete bio je najveći među LGB ženama 31%, a najmanji među heteroseksualnim ženama 16%.[28]

Uprkos ograničenim dokazima o upotrebi duvana među transrodnim osobama, nedavna analiza podataka otkrila je veću prevalenciju upotrebe cigareta i bezdimnog duvana kod transrodnih odraslih u poređenju sa njihovim cisrodnim pandanima.[25]

Istraživanja o društvenim determinantama upotrebe duvana u LGBT+ populaciji su oskudna, ali rastu. Analize podataka zasnovanih na populacionim studijama pokazuju da je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije jedan od prediktor pušenja cigareta kod odraslih pripadnika seksualnih manjina.[29]

LGBT+ naspram heteroseksualnog zdravlja uredi

Istraživanja kroz istoriju pokazala su da LGBTK+ osobe imaju lošije zdravlje od svojih heteroseksualnih kolega u mnogim oblastima.

Izveštaj koji je objavio National representative data on the health of lesbian, gay and bisexual adults 2021. godine[28] pokazao je da su lezbijke, gej i biseksualne odrasle osobe češće prijavljivale da imaju ograničenu dugotrajnu bolest i da imaju „loše“ ili „veoma loše“ zdravlje nego heteroseksualne odrasle osobe.[30] Na osnovu podataka zasnovanih na reprezentativnom uzorku odraslih starijih od 16 godina koji su učestvovali u Anketi zdravlja za Englesku (HSE) između 2011–2018. godine:[30]

  • Veći procenat LGBT+ odraslih (7%) prijavio je „loše“ ili „veoma loše“ zdravlje u poređenju sa heteroseksualnim odraslim osobama (6%).
  • Manji procenat LGBT+ odraslih je bio gojazan (51%) od heteroseksualnih odraslih (63%).
  • Prevalencija ograničavajuće dugotrajne bolesti bila je veća kod LGBT+ odraslih (26%) u poređenju sa heteroseksualnim odraslim osobama (22%).
  • Prevalencija muskuloskeletnih stanja (uključujući artritis/reumatizam/fibrozitis i probleme sa leđima/skliznuti disk/kičmu/vrat) bila je niža kod LGBT+ odraslih (13%) u poređenju sa heteroseksualnim odraslim osobama (16%).

Lezbijke, gejevi i biseksualne osobe takođe imaju veću verovatnoću nižeg mentalnog blagostanje i više od dva puta veća je verovatnoća da će reći da imaju mentalne poremećaje, poremećaje ponašanja ili neurorazvojne poremećaje od heteroseksualnih osoba.

Zloupotreba alkohola je jedna oblast koja je privukla pažnju istraživača. Jedna australijska studija pokazala je da lezbijke i biseksualne žene imaju veći nivo zloupotrebe alkohola i lošije mentalno zdravlje od heteroseksualnih žena. Biseksualne žene su bile više pogođene ovim disparitetom nego lezbijke.

Izveštaj NHS Digital je pokazao da su lezbijke, gejevi i biseksualne osobe takođe sklonije pušenju, pri čemu je 31% lezbijki i biseksualnih žena prijavilo pušenje, skoro dvostruko više od 16% heteroseksualnih žena koje su to činile.

Međutim, postoje neke oblasti zdravlja u kojima gej, lezbijke i biseksualne osobe mogu imati bolje zdravstvene rezultate od heteroseksualnih osoba. Manje je verovatno da će patiti od mišićno-skeletna stanja, na primer.

Sadašnja studija, međutim, pokazuje da lezbijke i biseksualne žene mogu imati lošije kardiovaskularno zdravlje.

Kardiovaskularno zdravnje među seksualnim manjinama uredi

Istraživači su otkrili da su lezbijke imale 0,95 poena, a biseksualne žene 0,78 poena niže niže rezultate u odnosu na 100 heteroseksualnih žena.

Gej i biseksualni muškarci su pokazali suprotan trend, pri čemu su gej muškarci imali 2,72 poena više rezultate kardiovaskularnog zdravlja od heteroseksualnih muškaraca, a biseksualni muškarci su imali 0,83 poena više rezultate nakon prilagođavanja.

Zašto lezbijke ili bi žene imaju lošije zdravlje srca i dalje je nejasno i u tom smislu potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdili potencijalni uzroci.

Kako objašnjava osnivač Nacionalnog udruženja za proučavanje homoseksualnosti, Dr. Joseph Nicolosi, glavni sukob u osnovi lezbijstva je nesvesno odbacivanje devojke od strane devojke. Često se ovo odbijanje zasniva na psihološkim traumama, koje sprečavaju uspostavljanje veze sa majkom tokom perioda kritičnog za razvoj ženskog identiteta. Čak i ako devojčica ne pokazuje otvoreno muško ponašanje, ona će i dalje imati simptome rodnog sukoba, često praćenog spoljnim ili unutrašnji stresovi koji uzrokuju psihološku traumu, koja se potom izbacuje u nesvest.

Prema podacima Američko medicinsko udruženje (AMA) lezbijke češće od heteroseksualnih žena prijavljuju:

  • psihološku nevolju,
  • život usiromaštvu,
  • loše zdravlje,
  • višestruke hronične probleme,
  • zloupotrebu alkohola i teško pušenje.
  • rizik karcinom dojke,
  • depresija, anksioznost,
  • kardiovaskularne bolesti,
  • ginekološki karcinom,
  • gojaznost, jer je veća verovatnoća da će lezbijke biti gojazne ili gojaznije od heteroseksualnih žena
  • intravenozno davanje lekova,
  • rizici nezaštićenog seksa.
  • postojanje višestruke prepreke za pristup zdravstvenoj zaštiti i stresorima koje doživljavaju lezbijke i biseksualne žene u životu. Loš pristup zdravstvenoj zaštiti i manji kontakt sa zdravstvenim radnicima, posebno je rizičan tokom trudnoće ili pristupa kontracepciji. Ovo potkrijepljuje analiza koja pokazuje da su lezbijke koje su bile trudne imale slične kardiovaskularne rezultate kao i heteroseksualne žene.

Kako studija otkriva, lezbijke i biseksualne žene imaju veću stopu pušenja duvana i života u siromaštvu što uz lošu zdravstvenu zaštitu dovode do veće stope raka, pogoršanja kardiovaskularnog zdravlja i drugih negativnim zdravstvenim iskustva.

Suprotstavljeni stavovi uredi

Iako odrasli pripadnici seksualniһ manjina pokazuju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa heteroseksualnim odraslim osobama, identifikovano je nekoliko razlika u dijagnozi kardiovaskularnih bolesti.[11]

Tako npr. postoji primetna razlika između uočenog rizika od kardiovaskularnih bolesti i prevalencije kardiovaskularnih bolesti kod seksualnih manjina. Pušenje, indeks telesne mase i glukoza natašte su činili veći deo mogućih uzroka češćih kardiovaskularnih bolesti povezanim sa seksualnim identitetom, ali te razlike nisu objašnjene neželjenim životnim iskustvom (npr diskriminacijm ili seksualnim zlostavljanjem LGBT+ osoba). Te u rom smislu trebalo bi razmotriti primenu odgovarajučih intervencija u korigovanju zdravstvenog ponašanja prilagođeno ženama iz seksualnih manjina.[11]

Veća prevalencija kardiovaskularnih bolesti među transrodnim ženama u poređenju sa cisrodnim odraslim osobama pronađena je u nekoliko studija koje su koristile zdravstvene kartone[31] sugeriše da bi ovaj paradoks kod seksualnih manjina mogao biti uzrokovan nedostatkom odgovarajućeg merenja krajnjih tačaka kardiovaskularnih bolesti. Analize podataka iz zdravstvenih kartona pokazuju da transrodne žene na hormonima za afirmaciju roda imaju veću učestalost infarkta miokarda,[31] vensku tromboemboliju,[31] ishemijski moždani udar,[31] i kardiovaskularni mortalitet[22] od njihovih cisrodnih vršnjaka.

Uprkos dokazima o većem riziku kod transrodniһ žena, nalazi o disparitetima kardiovaskularnih bolesti među transrodnim muškarcima su nedosledni.[23][21] Štaviše, nekoliko pregleda je zaključilo da su dokazi o većem kardiovaskularnom morbiditetu i mortalitetu kod transrodnih osoba ograničeni metodološkim pitanjima, uključujući upotrebu retrospektivnih kohorti sa kratkim praćenjem, dizajnom preseka, neadekvatnim podacima o hormonima koji potvrđuju pol, i nedostatak inkluzije transrodnih starijih odraslih osoba.[23][21] [22]

Izvori uredi

  1. ^ Deraz, Omar; Caceres, Billy; Streed, Carl G.; Beach, Lauren B.; Jouven, Xavier; Touvier, Mathilde; Goldberg, Marcel; Zins, Marie; Empana, Jean‐Philippe (2023-05-17). „Sexual Minority Status Disparities in Life's Essential 8 and Life's Simple 7 Cardiovascular Health Scores: A French Nationwide Population‐Based Study”. Journal of the American Heart Association (na jeziku: engleski). 12 (11): e028429. ISSN 2047-9980. PMID 37195318. S2CID 258742807. doi:10.1161/JAHA.122.028429. 
  2. ^ a b „Lesbian, bisexual women more likely to have worse heart health”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2023-05-18. Pristupljeno 2023-05-23. 
  3. ^ Bates, Nancy; Chin, Marshall; Becker, Tara, ur. (2022-05-24). Measuring Sex, Gender Identity, and Sexual Orientation. ISBN 978-0-309-27510-1. PMID 35286054. S2CID 247432505. doi:10.17226/26424. 
  4. ^ Patterson, Joanne G.; Jabson, Jennifer M.; Bowen, Deborah J. (2017). „Measuring Sexual and Gender Minority Populations in Health Surveillance”. LGBT Health. 4 (2): 82—105. ISSN 2325-8292. PMC 5404274  . PMID 28287877. doi:10.1089/lgbt.2016.0026. 
  5. ^ Brooks VR. Minority Stress and Lesbian Women. Lanham, MD: Lexington Books; 1981
  6. ^ Meyer, Ilan H. (2003). „Prejudice, social stress, and mental health in lesbian, gay, and bisexual populations: Conceptual issues and research evidence.”. Psychological Bulletin (na jeziku: engleski). 129 (5): 674—697. ISSN 1939-1455. PMC 2072932  . PMID 12956539. doi:10.1037/0033-2909.129.5.674. 
  7. ^ Institute of Medicine. The Health of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender People: Building a Foundation for Better Understanding. Washington, DC: National Academies Press; 2011
  8. ^ McCabe, Sean Esteban; Hughes, Tonda L; Matthews, Alicia K; Lee, Joseph G L; West, Brady T; Boyd, Carol J; Arslanian-Engoren, Cynthia (2019-03-30). „Sexual Orientation Discrimination and Tobacco Use Disparities in the United States”. Nicotine & Tobacco Research (na jeziku: engleski). 21 (4): 523—531. ISSN 1469-994X. PMC 6472709  . PMID 29300994. doi:10.1093/ntr/ntx283. 
  9. ^ Klein, Augustus; Golub, Sarit A. (2016). „Family Rejection as a Predictor of Suicide Attempts and Substance Misuse Among Transgender and Gender Nonconforming Adults”. LGBT Health (na jeziku: engleski). 3 (3): 193—199. ISSN 2325-8292. PMID 27046450. doi:10.1089/lgbt.2015.0111. 
  10. ^ Klein, Augustus; Golub, Sarit A. (2016). „Family Rejection as a Predictor of Suicide Attempts and Substance Misuse Among Transgender and Gender Nonconforming Adults”. LGBT Health. 3 (3): 193—199. PMID 27046450. doi:10.1089/lgbt.2015.0111. 
  11. ^ a b v Caceres, Billy A.; Markovic, Nina; Edmondson, Donald; Hughes, Tonda L. (2019). „Sexual Identity, Adverse Life Experiences, and Cardiovascular Health in Women”. Journal of Cardiovascular Nursing (na jeziku: engleski). 34 (5): 380—389. ISSN 1550-5049. PMC 6690767  . PMID 31246631. doi:10.1097/JCN.0000000000000588. 
  12. ^ Caceres, Billy A.; Veldhuis, Cindy B.; Hickey, Kathleen T.; Hughes, Tonda L. (2019-09-01). „Lifetime Trauma and Cardiometabolic Risk in Sexual Minority Women”. Journal of Women's Health (na jeziku: engleski). 28 (9): 1200—1217. ISSN 1540-9996. PMC 6743091  . PMID 31099702. doi:10.1089/jwh.2018.7381. 
  13. ^ Movement Advancement Project. LGBT Policy Spotlight: Public Accommodations Nondiscrimination Laws. 2018http://www.lgbtmap.org/file/Spotlight-Public-Accommodations-FINAL.pdf. Accessed April 15, 2020
  14. ^ Balsam, Kimberly F.; Rothblum, Esther D.; Beauchaine, Theodore P. (2005). „Victimization Over the Life Span: A Comparison of Lesbian, Gay, Bisexual, and Heterosexual Siblings.”. Journal of Consulting and Clinical Psychology (na jeziku: engleski). 73 (3): 477—487. ISSN 1939-2117. PMID 15982145. doi:10.1037/0022-006X.73.3.477. 
  15. ^ Messinger, Adam M. (2017-01-10), „What is LGBTQ Intimate Partner Violence (IPV)?”, LGBTQ Intimate Partner Violence, University of California Press, ISBN 9780520286054, doi:10.1525/california/9780520286054.003.0003, Pristupljeno 2023-05-24 
  16. ^ a b Badgett M.V L, Choi SK, Wilson BDM. LGBT poverty in the United States: a study of differences between sexual orientation and gender identity groups. October2019https://williamsinstitute.law.ucla.edu/wp-content/uploads/National-LGBT-Poverty-Oct-2019.pdf?utm_campaign=hsric&utm_medium=email&utm_source=govdelivery. Accessed August 28, 2020.
  17. ^ Major, Brenda; Dovidio, John F.; Link, Bruce G., ur. (2017-12-06). The Oxford Handbook of Stigma, Discrimination, and Health (na jeziku: engleski). 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-024347-0. doi:10.1093/oxfordhb/9780190243470.001.0001. 
  18. ^ a b Caceres, Billy A.; Brody, Abraham; Luscombe, Rachel E.; Primiano, Jillian E.; Marusca, Peter; Sitts, Edward M.; Chyun, Deborah (2017). „A Systematic Review of Cardiovascular Disease in Sexual Minorities”. American Journal of Public Health (na jeziku: engleski). 107 (4): e13—e21. ISSN 0090-0036. PMC 5343694  . PMID 28207331. doi:10.2105/AJPH.2016.303630. 
  19. ^ Centers for Disease Control and Prevention. HIV and gay and bisexual men.2019. https://www.cdc.gov/hiv/group/msm/index.html. Accessed April 15, 2020.
  20. ^ Feinstein, Matthew J.; Hsue, Priscilla Y.; Benjamin, Laura A.; Bloomfield, Gerald S.; Currier, Judith S.; Freiberg, Matthew S.; Grinspoon, Steven K.; Levin, Jules; Longenecker, Chris T. (2019-07-09). „Characteristics, Prevention, and Management of Cardiovascular Disease in People Living With HIV: A Scientific Statement From the American Heart Association”. Circulation (na jeziku: engleski). 140 (2): e98—e124. ISSN 0009-7322. PMC 7993364  . PMID 31154814. doi:10.1161/CIR.0000000000000695. 
  21. ^ a b v g d Streed, Carl G.; Harfouch, Omar; Marvel, Francoise; Blumenthal, Roger S.; Martin, Seth S.; Mukherjee, Monica (2017-08-15). „Cardiovascular Disease Among Transgender Adults Receiving Hormone Therapy: A Narrative Review”. Annals of Internal Medicine (na jeziku: engleski). 167 (4): 256—267. ISSN 0003-4819. PMID 28738421. S2CID 207538881. doi:10.7326/M17-0577. 
  22. ^ a b v g Defreyne, Justine; Van de Bruaene, Laurens D L; Rietzschel, Ernst; Van Schuylenbergh, Judith; T'Sjoen, Guy G R (2019-01-01). „Effects of Gender-Affirming Hormones on Lipid, Metabolic, and Cardiac Surrogate Blood Markers in Transgender Persons”. Clinical Chemistry (na jeziku: engleski). 65 (1): 119—134. ISSN 0009-9147. PMID 30602477. S2CID 58577146. doi:10.1373/clinchem.2018.288241. 
  23. ^ a b v g d Conti-Ramsden, Frances I.; Nathan, Hannah L.; De Greeff, Annemarie; Hall, David R.; Seed, Paul T.; Chappell, Lucy C.; Shennan, Andrew H.; Bramham, K. (2019). „Pregnancy-Related Acute Kidney Injury in Preeclampsia”. Hypertension. 74 (5): 1144—1151. PMC 6791560  . PMID 31564161. doi:10.1161/HYPERTENSIONAHA.119.13089. 
  24. ^ Maraka, Spyridoula; Singh Ospina, Naykky; Rodriguez-Gutierrez, Rene; Davidge-Pitts, Caroline J; Nippoldt, Todd B; Prokop, Larry J; Murad, M Hassan (2017-11-01). „Sex Steroids and Cardiovascular Outcomes in Transgender Individuals: A Systematic Review and Meta-Analysis”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism (na jeziku: engleski). 102 (11): 3914—3923. ISSN 0021-972X. PMID 28945852. S2CID 3815349. doi:10.1210/jc.2017-01643. 
  25. ^ a b Azagba, Sunday; Latham, Keely; Shan, Lingpeng (2019). „Cigarette, smokeless tobacco, and alcohol use among transgender adults in the United States”. International Journal of Drug Policy (na jeziku: engleski). 73: 163—169. PMID 31353246. S2CID 198965509. doi:10.1016/j.drugpo.2019.07.024. 
  26. ^ a b Hoffman, Leah; Delahanty, Janine; Johnson, Sarah E.; Zhao, Xiaoquan (2018). „Sexual and gender minority cigarette smoking disparities: An analysis of 2016 Behavioral Risk Factor Surveillance System data”. Preventive Medicine (na jeziku: engleski). 113: 109—115. PMID 29763683. S2CID 21713573. doi:10.1016/j.ypmed.2018.05.014. 
  27. ^ Caceres, Billy A.; Makarem, Nour; Hickey, Kathleen T.; Hughes, Tonda L. (2019). „Cardiovascular Disease Disparities in Sexual Minority Adults: An Examination of the Behavioral Risk Factor Surveillance System (2014-2016)”. American Journal of Health Promotion (na jeziku: engleski). 33 (4): 576—585. ISSN 0890-1171. PMC 6476632  . PMID 30392384. doi:10.1177/0890117118810246. 
  28. ^ a b v „National representative data on the health of lesbian, gay and bisexual adults in England published for the first time”. NDRS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-23. 
  29. ^ McCabe, Sean Esteban; Hughes, Tonda L; Matthews, Alicia K; Lee, Joseph G L; West, Brady T; Boyd, Carol J; Arslanian-Engoren, Cynthia (2019-03-30). „Sexual Orientation Discrimination and Tobacco Use Disparities in the United States”. Nicotine & Tobacco Research (na jeziku: engleski). 21 (4): 523—531. ISSN 1469-994X. PMC 6472709  . PMID 29300994. doi:10.1093/ntr/ntx283. 
  30. ^ a b Caceres, Billy A.; Streed, Carl G.; Corliss, Heather L.; Lloyd-Jones, Donald M.; Matthews, Phoenix A.; Mukherjee, Monica; Poteat, Tonia; Rosendale, Nicole; Ross, Leanna M. (2020-11-10). „Assessing and Addressing Cardiovascular Health in LGBTQ Adults: A Scientific Statement From the American Heart Association”. Circulation (na jeziku: engleski). 142 (19): e321—e332. ISSN 0009-7322. PMC 8212867  . PMID 33028085. doi:10.1161/CIR.0000000000000914. 
  31. ^ a b v g Getahun, Darios; Nash, Rebecca; Flanders, W. Dana; Baird, Tisha C.; Becerra-Culqui, Tracy A.; Cromwell, Lee; Hunkeler, Enid; Lash, Timothy L.; Millman, Andrea (2018-08-21). „Cross-sex Hormones and Acute Cardiovascular Events in Transgender Persons: A Cohort Study”. Annals of Internal Medicine (na jeziku: engleski). 169 (4): 205—213. ISSN 0003-4819. PMC 6636681  . PMID 29987313. doi:10.7326/M17-2785. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кардиоваскуларно_здравље_лезбијки_и_бисексуалних_жена&oldid=27442657”