Karlos Martinez Rivas

Karlos Martinez Rivas (Gvatemala, 12. oktobar 1924 - Managva, 16. jun 1998) bio je nikaragvanski pesnik.

Karlos Martinez Rivas
Datum rođenja	(1924-10-12)12. oktobar 1924.
Mesto rođenja	Gvatemala, Gvatemala
Datum smrti	16. jun 1998.(1998-06-16) (73 god.)
Mesto smrti	Managva, Nikaragva
Zanimanje	Pesnik
Značajni radovi	El paraíso recobrado La insurrección solitaria Infierno de Cielo y antes y después Poesía reunida (Póstuma) Como toca un ciego el sueño (Antología, póstuma)

Biografija

Rođen je 12. oktobra 1924. u Gvatemali, gde je radio njegov otac. Sin nikaragvanskog para, Felik Pedro Martinez Lekler i Berta Rivas Novoa, Karlos Martinez Rivas počeo je da piše vrlo mlad. Sa samo šesnaest godina dobio je Nacionalnu nagradu za poeziju. Gimnaziju je učio u Granadi na Centralnoameričkom koledžu jezuitskih sveštenika. Njegova pesma Oporavljeni raj (Cuadernos del Taller San Lucas, 1943) odmah je dobila priznanje i bila je pesnično ostvarenje.

Po završetku srednje škole preselio se u Madrid na studije filozofije i pisma. 1947. objavio je iznenađujuću pesmu Canto fúnebre a la muerte de Joaquín Pasos, u čast svog prijatelja i pesnika, koji je umro u vrlo mladoj dobi. 1953. objavio je svoje najvažnije delo u Meksiku, La insurrección solitaria, koje je ujedno i njegova poslednja objavljena knjiga.

Radio je za nikaragvansku diplomatsku službu u Rimu i Madridu (1964-1971). Živeo je u Parizu (1948-1951), Los Anđelesu, Kalifornija (1954-1964) i San Hozeu (1971-1977). Početkom februara 1977. ponovo se preselio u Nikaragvu gde je dve godine vodio sekciju za kulturu lista „Novedades“. Od 1977-1983 boravio je u Granadi. Zatim se trajno nastanio u Managvi, gde je svoju odluku da ostane sam ispunio. 1984. godine osvojio je nacionalnu nagradu Ruben Dario, sa knjigom Infierno de cielo, kojoj za života nije dozvolio da bude objavljena.

Preminuo je 16. juna 1998. u baptističkoj bolnici u Managvi.

Njegova poezija, originalnost, trezvenost, doslednost, precizno vladanje jezikom, namerno odbacivanje samopouzdanja „prostranog plastičnog sveta, supermodernog i praznog“, mašte i lepote bez premca u nikaragvanskoj literaturi, uporediva je samo sa Ruben Dariom i Solomon de la Selvom. Poetski osećaj i osetljivost dela Karlosa Martineza Rivasa zaslužili su trajno divljenje i poštovanje i bili su predmet različitih i rigoroznih kritičkih sudova u kojima se njegovom pesničkom geniju pripisuje zapažen uticaj i učenje u španskoj američkoj i kastiljskoj poeziji.

2007. godine, pod naslovom Poesía reunida, njegovo pesničko delo objavljuje, sastavlja, preuređuje i beleži pesnik Pablo Senteno-Gomez, što uključuje i njegovu neobjavljenu knjigu Allegro irato.

Njegovu pesmu Smaragdos Margara uglazbio je nikaragvanski umetnik Salvador Kardenal.

Dela

• El paraíso recobrado, Granada, Nicaragua. Ediciones del Taller San Lucas,1943.
• La insurrección solitaria, México D.F., Editorial Guarania. Colección Netzahualtcóyotl,1953.
• La insurrección solitaria (incluye El Paraíso Recobrado), San José, Costa Rica. Editorial Universitaria Centroamericana, EDUCA. Colección Séptimo día, 1973.
• La insurrección solitaria, Managua, Editorial Nueva Nicaragua, Colección Letras de Nicaragua, 1982.
• La Insurrección Solitaria seguida de Varia, México D.F., Editorial Vuelta, 1994.
• La insurrección solitaria y Varia, Madrid, España. Colección Visor de Poesía, 1997.
• Infierno de Cielo y antes y después. (Póstumo, fragmento de Allegro Irato), Managua, Nicaragua. Nuevo Signo. Fondo Editorial INC, 1999.
• Poesía Reunida, Managua, Ediciones Anama, 2007.
• Como toca un ciego el sueño, Ediciones Anama, 2012. (Póstumo/ Antología poética compilada y prologada por Pablo Centeno-Gómez).