Karolinška renesansa

Karolinška renesansa je naziv za kulturni preporod (obrazovanja, književnosti, građevinarstva) u rano vreme Dinastije Karolinga, pokrenut na dvoru Karla Velikog (742—814). Korišćenje pojma renesanse u ovom kontekstu je neodgovarajuće jer daje preveliku težinu oživljavanju antike. Zbog toga se često koriste izrazi kao što su reforma Karla Velikog ili karolinška obnova što bolje odgovara stvarnim događanjima u tom vremenu. U vreme vladavine Dinastije Merovinga došlo je do opšteg raspada crkvene organizacije, liturgije, kulture pismenosti i arhitekture. Postoje izveštaji o sveštenicima koji nisu dovoljno vladali latinskim da korektno izgovore jednostavne molitve. Najkasnije 777. godine Karlo Veliki okuplja na svom dvoru učene ljude iz cele Evrope. To je osiguralo, da je dvorska škola još desetinama godina ostala centar latinskih nauka (teologija, pisanje istorije, knjževnosti). U napore i dostignuća dvora za sakupljanje, negu i širenje obrazovanja koji se bez sumnje mogu nazvati programom reformi, pripadaju:

Primer:ulaz u samostan u Lorš-u

Četiri evangelista, knjižna minijatura

• osnivanje dvorske biblioteke koja je obuhvatala sva dostupna dela sakralne umetnosti, dakle dela crkvenih otaca i antičkih autora;
• razvoj novog oblika pisma za pisanje knjiga kao oblik svakodnevnog pisanja, takozvani karolinški minuskel, koji se u izvedenom obliku još i danas koristi;
• sakupljanje i kopiranje kako jednostavnim pismom pisanih tekstova npr. klasika na latinskom kao i ilustrovanih i bogato opremljenih liturgijskih knjiga, često naslonjenih na kasnoantičku rimsku i vizantsku tradiciju;
• kraljevske upute i naredbe (uporedivo sa zakonima u današnjem smislu) kojima se crkvama i manastirima u carstvu nalaže briga i nega;
• podsticanje građevinarstva, i ovde posižući za jezikom oblika rimske arhitekture.

Ahenska katedrala je samostalni projekt nastao pod svjesnim uticajem S. Vitale u Raveni (posle 526.-547.) koju se u to vreme smatrali crkvom kralja Teodoriha, i crkve Serđia i Bakosa u Konstantinopolisu (dovršena 536.). Ogroman značaj koji se u to vreme ponovo počeo davati građevinarstvu ogleda se u reprezentativnim građevinama vladara kao i u ideji o stvaranju idealne manastirske arhitekture u 9. veku.

Sveukupno, značenje karolinške renesanse za istoriju zapadne Evrope se jednostavno ne može dovoljno visoko vrednovati. Kako su 6. i 7. veku doista bili „mračna“ stoljeća, poticaj Karla Velikog odigrali su nemerljivu ulogu u sakupljanju razasutog nasljeđa antike. Sve što je od antičke literature izgubljeno, izgubilo se pre 9. veka. No prosvetna reforma koja je bila postavljena čvrsto na temeljima hrišćanskog učenja nije pobudila interes za svetsku umetnost antike. Trebalo je proći još 600 godina, do prave renesanse, da se ponovo „otkriju“ antičke skulpture.

Literatura

• Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
• Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
• Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
• Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
• Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
• Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
• Allen, Larry (2009), „Carolingian Reform”, The Encyclopedia of Money, Sta. Barbara: ABC Clio, str. 59–60, ISBN 978-1-59884-251-7 .
• Buringh, Eltjo (2010). Medieval Manuscript Production in the Latin West. Brill Publishers. ISBN 978-9004175198. 
• Cantor, Norman F. (1993). The Civilization of the Middle Ages: a completely revised and expanded edition of Medieval history, the life and death of a civilization. HarperCollins. ISBN 978-0-06-017033-2. 
• Chambers, Mortimer; et al. (1983), The Western Experience to 1715 (3rd изд.), New York: Alfred A. Knopf, ISBN 978-0-394-33085-3 .
• Chown, John F (1994), A History of Money from AD 800, London: Routledge, ISBN 978-0-415-10279-7 .
• Contreni, John G. (1984), „The Carolingian Renaissance”, Renaissances before the Renaissance: cultural revivals of late antiquity and the Middle Ages .
• Ferguson, Wallace K. (1974), „Money and Coinage of the Age of Erasmus: An Historical and Analytical Glossary with Particular Reference to France, the Low Countries, England, the Rhineland, and Italy”, The Correspondence of Erasmus: Letters 1 to 141: 1484 to 1500, Toronto: University of Toronto Press, стр. 311—349, ISBN 978-0-8020-1981-3 .
• Grier, James (пролеће 2003), „Ademar de Chabannes, Carolingian Musical Practices, and "Nota Romana”, Journal of the American Musicological Society, 56 (1), [University of California Press, American Musicological Society], стр. 43—98, JSTOR 10.1525/jams.2003.56.1.43, doi:10.1525/jams.2003.56.1.43 .
• Innes, M. (1997), „The classical tradition in the Carolingian Renaissance: Ninth-century encounters with Suetonius”, International Journal of the Classical Tradition .
• Munro, John H. (2012), „The Technology and Economics of Coinage Debasements in Medieval and Early Modern Europe: With Special Reference to the Low Countries and England”, Money in the Pre-Industrial World: Bullion, Debasements, and Coin Substitutes, Pickering & Chatto, republished 2016 by Routledge, стр. 30 ff, ISBN 978-1-84893-230-2 .
• Nelson, Janet L. (1986), „On the limits of the Carolingian renaissance”, Politics and Ritual in Early Medieval Europe .
• Scott, Martin (1964), Medieval Europe, New York: Dorset Press, ISBN 978-0-88029-115-6 .
• Suchodolski, Stanislaw (1983), „On the Rejection of Good Coin in Carolingian Europe”, Studies in Numismatic Method: Presented to Philip Grierson, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 147–152, ISBN 978-0-521-22503-8 .
• Thorndike, Lynn (1943), „Renaissance or Prenaissance?”, Journal of the History of Ideas, No. 4, стр. 65 ff .
• Trompf, G.W. (1973), „The concept of the Carolingian Renaissance”, Journal of the History of Ideas, стр. 3 ff .
• Verhulst, Adriaan (2002). The Carolingian Economy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00474-9. 

Спољашња уметност

• The Carolingian Renaissance, BBC Radio 4 discussion with Matthew Innes, Julia Smith & Mary Garrison (In Our Time, Mar, 30, 2006)