Keiko Fudžimori
Keiko Sofija Fudžimori Higuči (šp. Keiko Sofía Fujimori Higuchi; Lima, 25. maj 1975) peruanska je političarka i poslovna žena koja je bila prva dama Perua od 1994. do 2000. i kongresnica Metropolite Lime od 2006. do 2011. Kao ćerka bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija i bivše prve dame Susane Higuči, od 2010. predsedava Narodnom snagom, političkm stranka koja predstavlja Fudžimorizam. Fudžimori se neusšepno kandidovala za predsednika na izborima 2011. i 2016. godine, izgubivši u oba navrata uskom razlikom u drugom krugu izbora.
| Keiko Fudžimori | |
|---|---|
 Fujimori u 2010 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Keiko Sofija Fudžimori Higuči |
| Datum rođenja | 25. maj 1975. |
| Mesto rođenja | Lima, Peru |
| Državljanstvo |  Peru |
| Religija | Katolik |
| Univerzitet | Univerzitet Stoni Brook Univerzitet u Bostonu Columbia Business School |
| Porodica | |
| Roditelji | Alberto Fudžimori Suzana Higuči |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Narodna snaga |
Biografija uredi
Keiko Sofija Fudžimori Higuči rođena je 25. maja 1975. godine u okrugu Hesus Mariha grada Lime, glavnog gradu Perua.[1][2] Najstarija je ćerka Alberta Fudžimorija i Susane Higuči, oboje potomci japanskih imigranata.[1][3] Pored nje, njeni roditelji imali su još troje dece: Hiro Alberto (rođen decembra 1976), Sači Marsela (rođena 1979) i Kenjdži Gerardo (rođen 1980).[4] Keiko i njena braća i sestre su studirali u Kolehio Sagrados Korasones Rekoleta, privatnoj obrazovnoj instituciji pod upravom rimokatoličke crkve. U ovoj školi je stekla osnovno i srednje obrazovanje.
Po završetku srednje škole preselila se u Sjedinjene Države i počela da studira poslovnu administraciju na Državnom univerzitetu u Njujorku u Stoni Brook-u. Usred razdvajanja roditelja, Keiko se vratila u Peru i postala je, avgusta 1994. godine, prva dama zemlje, prateći oca u formalnim aktima. Vratila se u Sjedinjene Države i nastavila da studira na Univerzitetu u Bostonu, gde je 1997. godine stekla diplomu iz poslovne administracije. U godinama koje su sledile uspela je da ispuni svoje dužnosti prve dame. U novembru 2000. njen otac je smenjen sa predsedništva zbog korupcionaškog skandala i otišao u egzil u Japan.[5]
Nakon što je komisija koja je istraživala njenu porodicu zbog optužbi za korupciju, a da nju direktno nije optužila, preselila se u Njujork s namerom da nastavi postdiplomske studije. Tokom ovog perioda postala je partner u izvoznoj kompaniji i upoznala svog budućeg supruga Marka Vita Viljanelju, za kojeg se udala 2004. Nakon što je njen otac uhapšen u Čileu, Fudžimori se vratila u Peru da učestvuje na opštim izborima 2006. za mesto u Kongresu, postajući najglasovitija kongresnica u istoriji zemlje. Tokom svog mandata, držala se nisko i delovala je kao portparol svog oca.[3]
U januaru 2008. godine, sa namerom da se kandiduje za predsednika Republike, osnovala je i počela da predsedava Snagom 2011 - koja se sada naziva Narodna snaga. Na predsedničkim izborima 2011. Oljanta Umala pobedila ju je u tesnom drugom krugu. Nakon poraza, počela je da radi na eventualnoj drugoj predsedničkoj kandidaturi i pokušala se distancirati od negativnog nasleđa svog oca, uprkos tome što je i dalje javno branila njegovo oslobađanje. U decembru 2015. godine najavila je svoju predsedničku kandidaturu na izborima 2016. Nakon što je bila kandidatkinja sa najviše glasova u prvom krugu, na kraju je poražena u glasanju od ekonomiste Pedra Pabla Kućinskog, na jednom od najžešćih predsedničkih izbora u istoriji. nacije. U vladi PPK, ona je ostala glavni opozicioni lider, nadmećući se sa svojim bratom Kenjdžijem.[6]
U oktobru 2018. godine, prethodno je uhapšena zbog optužbi za pranje novca u okviru istraga neregularnih priloga za kampanju i korupcijskog skandala Lava Jato, a puštena je krajem 2019. godine nakon što joj je Ustavni sud dodelio "abeas korpus". Fudžimori se vratila u preventivni pritvor u januaru 2020. godine, meru koju je Žalbeno veće ukinulo u aprilu, istom kojom je naloženo njeno puštanje pod ograničenim pojavljivanjem u maju iste godine.[7]
Reference uredi
- ^ a b Salvador, Susana. „Keiko quer afastar a sombra do apelido Fujimori e chegar à presidência”. Diário de Notícias. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ „POLÍTICOS: Keiko Sofía Fujimori Higuchi”. Jurado Nacional de Elecciones (Perú). Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ a b Ortíz de Zarate, Roberto. „Keiko Fujimori Higuchi”. Barcelona Centre for International Affairs. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ Kimura, Rei (2005). Alberto Fujimori: el presidente que se atrevió a soñar. Felou. str. p. 45. ISBN 970-49-0000-7. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ „La huida de Fujimori duró 81 meses”. El Periódico de Catalunya. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ Fowks, Jacqueline. „Kenji Fujimori não foi votar na sua irmã”. El País. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ „Keiko Fujimori sale en libertad bajo fianza y se somete a la prueba del Covid-19”. ABC Internacional. Pristupljeno 25. 10. 2020.
