Википедија

Keičo

Keičo (慶長) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Bunroku i pre Gena ere. Vremenski je trajala od oktobra 1596. do jula 1615. godine i bila je poslednja era Momojama perioda.[1][2] Vladajući carevi bili su Go Jozei i Go Mizuno.[3] Era je imenovana kako bi obeležila prestanak raznih prirodnih nepogoda.

Važniji događaji Keičo ere uredi

  • 1596. (Keičo 1): Invazija Japana na Koreju.
  • 18. septembar 1598. (Keičo 3, osamnaesti dan osmog meseca): Tojotomi Hidejoši umire u 63 godini života. [4]
  • 21. oktobar 1600. (Keičo 5, petnaesti dan devetog meseca): Bitka kod Sekigahare. Tokugava klan uspeva da zbriše sve protivnike vlasti.[4]
  • 15. januar 1602. (Keičo 7, dvadesetčetvrti dan jedanaestog meseca): Izbija požar u hramu Hokodži u Kjotu od strane neopreznih radnika.[5]
  • 1603. (Keičo 8): Tokugava Ijejasu postaje šogun, čime se započinje period Tokugava šogunata. Tojotomi Hidejori postaje naidaidžin u Mijaku.[6]
  • 1604-1606. (Keičo 9-11): Tokugava Ijejasu preuzima na sebe ponovnu izgradnju hrama Asama kako bi se zahvalio bogovima na pomoći u bici kod Sekigahare.[7]
  • 1605. (Keičo 10): Tokugava Hidetada je imenovan naslednikom šogunata.
  • 1605. (Keičo 10): Naručena je prva zvanična mapa Japana (koja će biti izrađena 1639. godine), razmere 1:280.000.[8]
  • 23. januar 1605. (Keičo 10, petnaesti dan dvanaestog meseca): Novo vulkansko ostrvo Hačidžoko džima, uzdiglo se iz vode blizu ostrva Izu.[6]
  • 1606. (Keičo 11): Započeta je izgradnja Edo zamka.[6]
  • 1607. (Keičo 12): Započeta je izgradnja Sumpu zamka u provinciji Suruga. Diplomata iz Kine dolazi u Japan gde ga uz srdačne pozdrave prima lično car. [6]
 
Dozvola za trgovinu izdata u ime Tokugave Ijejasua. Njena izrada datira od 24. avgusta 1609. godine (Keičo 14, dvadesetpeti dan šestog meseca)
  • 1609. (Keičo 14): Šimazu klan i daimjo oblasti Sacuma vrši invaziju na ostrva Rjukju (koja je u to vreme zasebna kraljevina). [6]
  • 24. avgust 1609. (Keičo 14, dvadesetpeti dan šestog meseca): Holandskoj istočno-indijskoj kompaniji izdata je dozvola za trgovinu u ime šoguna Tokugave Ijejasua.
  • 15. novembar 1610. (Keičo 15, trideseti dan devetog meseca): Tojotomi Hidejori sponzoriše radove na ponovnoj izgradnji Hokodži hrama koji je i njegov otac ranije podržavao. U ove radove spada i ponovno postavljanje velikog bude u Kjotu koja bi za razliku od prethodnika od drveta, bio urađen u bronzi. U isto vreme Hidejori naručuje i izradu bronzanog zvona.[9]
  • 20. maj 1610. (Keičo 15, dvadesetsedmi dan trećeg meseca): Hidejori dolazi u Kjoto kako bi posetio tad već bivšeg šoguna Takugave Ijejasua. Istog dana car abdicira u korist svoga sina Masahita.[6]
  • 1611. (Keičo 16): Car Go Mizuno zvanično preuzima tron.
  • 1613. (Keičo 18): Od 1613. do 1620. Hasekura Cunenaga odlazi u diplomacku misiju za Vatikan putujući kroz Novu Španiju (iz Akapulta putujući za Verakruz) posećujući luke za Evropu. Na svom putu nazad, Hasekura i njegovi saputnici vratili su se preko Meksika, ploveći od Akapulka za Manilu i onda severno za Japan.[10]
  • 1614. (Keičo 19): Opsada Osake. Šogun proteruje Hidejorima i pali zamak Osaka a zatim se vraća za Edo.[11]
 
Zvono u hramu Hokodži
 
Natpisi na zvonu u hramu Hokodži u Kjotu
  • 24. avgust 1614. (Keičo 19, devetnaesti dan sedmog meseca): Iskovano je novo zvono za hram Hokodži. -- slika iz 19. veka,stara slika zvona; ali uprkos trudu i posvećenosti Ijejasu zabranjuje sve događaje koje se tiču ovog zvona:
"Na velikom zvonu nalazio se zapis "Koka anko" (što u prevodu znači "država i dom, mir i spokojstvo"), što je Tokugava Ijejasu video kao uvredu navodeći da su karakteri izabrani za tekst uklesani kao prokletstvo namenjeno njemu. Naime karakter 安 (an, "mir") koje je postavljeno između dva karaktera koje je on koristio za zapisivanje svog imena 家康 ("ka-ko", "kućno spokojstvo") može da aludira na to da se mir može osigurati samo uz odstranjivanje Ijejasua. Ovakvo tumačenje ipak je bio samo izgovor jer je Ijejasu shvatio da ne može da prigrabi potpunu moć sve dok je Hidejori živ. Zbog ovog tumačenja kerei Katagiri Kacumoto više puta se izvinjavao šogunu ali je Ijejasu odbio da se primiri i prihvati zvono.[12]
  • 18. oktobar 1614. (Keičo 19, dvadesetpeti dan desetog meseca): Izbija snažan zemljotres u Kjotu.[11]
  • 1615. (Keičo 20): Počinje letnji rat u Osaki.
 
Kovanice nastale tokom vladavine Tokugave Ijejasua: oban, koban, ičibuban (1601-1695).

Noviteti u eri uredi

  • Izdate su bakarne, srebrne i zlatne kovanice pod imenom „Keičo cuho“ koje su pomogle u učvršćivanju i stabilizovanju ekonomije. [13]
  • Izdata je carska publikacija Keičo-čokuhan, poznata i kao Keičo šinkoku-bon, pod naređenjem cara Go Jozeija. Za njeno štampanje korišćena je tehnologija uvezena iz Džoseona (Koreje).[14]
  • Tehnologijom štampe iz Koreje započinje Keičo no kacudži-ban koje je udruženo ime za svu štampu stvoreno ovom metodom u Keičo eri.[15]
  • Izdata je knjiga Stvari koje smo čuli i videli tokom Keičo ere (Keičo kemon-šu) poznata i kao Kembun-šu koja je kolekcija priča i anegdota sakupljena od strane Miure Jošina (1565-1644).[16]

Reference uredi

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Keichō" in Japan encyclopedia. str. 504; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today.
  2. ^ Hinago 1986, str. 45
  3. ^ Tittsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 402-409.
  4. ^ a b Titsingh, pp. 405.
  5. ^ Ponsonby-Fane, R. (1956). Kyoto, the Old Capital of Japan. str. 290; Titsingh, pp. 409.
  6. ^ a b v g d đ Titisngh, pp. 409.
  7. ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1962). Studies in Shinto and Shrines. str. 462.
  8. ^ Traganeou, Jilly. (2004). The Tokaido Road: Traveling and Representation in Edo and Meiji Japan. str. 230.
  9. ^ Ponsonby-Fane, Kyoto. str. 292; Titsingh, pp. 409.
  10. ^ Ministarstvo spoljnih poslova: Japansko-Meksički odnosi.
  11. ^ a b Titsingh, pp. 410.
  12. ^ Ponsonby-Fane, Kyoto. str. 292; Titsingh, pp. 410.
  13. ^ Nussbaum, "Keichō-tsūhō" in Japan encyclopedia. str. 504.
  14. ^ Nussbaum, "Keichō-chokuhan" in Japan encyclopedia. str. 504.
  15. ^ Nussbaum, "Keichō no katsuji-ban" in Japan encyclopedia. str. 504.
  16. ^ Nussbaum, "Keichō kemmon-shū" in Japan encyclopedia. str. 504.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Era
Keičo
1596–1615.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кеичо&oldid=27673481”