Kerol Grajder
Kerol Grajder (engl. Carol Greider; San Dijego, 15. april 1961) američki je molekularni biolog i šef katedre za Molekularnu biologiju u Genetiku na Univerzitetu Džon Hopkins.[1] Godine 1984, dok je bila student Elizabet Blekbern na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, otkrila je telomerazu, enzim koji ispunjuje telomere. Grajderova je bila pionir u istraživanju telomera, struktura koje se nalaze na krajevima hromozoma. Nagrađena je 2009. godine Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu, zajedno sa Elizabet Blekbern i Džekom Šostakom, za njihovo otkriće da su telomeri od svog progresivnog skraćivanja zaštićeni enzimom telomerazom.[2]
| Kerol Grajder | |
|---|---|
 Kerol Grajder 2014. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1961. |
| Mesto rođenja | San Dijego, Kalifornija, SAD |
| Prebivalište | Dejvis, Kalifornija Santa Barbara, Kalifornija Berkli, Kalifornija Baltimor, Merilend |
| Državljanstvo | američko |
| Obrazovanje | Univerzitet Kalifornije, Santa Barbara (diploma 1983) Univerzitet Kalifornije, Berkli (doktorat 1987) |
| Naučni rad | |
| Polje | molekularna biologija |
| Institucija | Kold Spring Harbor laboratorija Džon Hopkins škola medicine |
| Mentori | Elizabet Blekbern |
| Zvanični veb-sajt | |
| greiderlab | |
Biografija uredi
Grajder je rođen u San Dijegu u Kaliforniji.[3] Njen otac, Kenet Grejder, bio je profesor fizike.[4] Njena porodica se preselila iz San Dijega u Dejvis u Kaliforniji, gde je provela svoju mladost i gde je diplomirala u Dejvisovoj srednjoj školi 1979. Diplomirala je na Koledžu za kreativne studije na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari, sa diplomom u oblasti biologije koju je stekla 1983. U to vreme je takođe studirala na Univerzitetu u Getingenu i tamo je napravila značajna otkrića.[5]
Grajder je disleksična i navodi da su njene „kompenzatorske veštine takođe igrale ulogu u mom uspehu kao naučnika, jer čovek mora intuitivno osetiti mnoge različite stvari koje se dešavaju u isto vreme i primeniti ih na određeni problem“.[6] Ona je prvobitno posumnjala da je disleksična nakon što je videla svoje obrasce uobičajenih grešaka, kao što su nazadne reči, kada je dobila ocenjen rad u prvom razredu.[7] Grajder je počela da pamti reči i njihov pravopis umesto da pokušava da zvuči pravopis reči.[6] Ona je značajno radila na prevazilaženju svoje disleksije kako bi postala uspešna u svom profesionalnom životu i smatra da joj je disleksija pomogla da uvaži razlike i donese neobične odluke kao što je ona da radi sa Tetrahymena, neobičnim organizmom.[6]
Ona je u početku imala poteškoća da upiše postdiplomske studije zbog niskih GRErezultata, što je bila posledica njene disleksije. Grajder je aplicirala na trinaest diplomskih škola i bila je primljen na samo dve, Kalifornijski institut za tehnologiju i Univerzitet Kalifornije, Berkli.[8] Odabrala je Berkli, gde će moći da radi sa Elizabet Blekbern i gde će njih dvoje otkriti telomerazu.[8]
Završila je doktorske studije na molekularnoj biologiji 1987. na Berkliju kod Elizabet Blekbern. Dok su radile na Berkliju, Grejder i Blekbern su otkrili kako su hromozomi zaštićeni telomerima i enzimom telomerazom.[9] Grejder se pridružila Blekbernovoj laboratoriji u aprilu 1984. tražeći enzim za koji se pretpostavljalo da dodaje dodatne DNK baze na krajeve hromozoma. Bez dodatnih baza, koje se dodaju kao ponavljanja motiva sa šest baza, hromozomi se skraćuju tokom replikacije DNK, što na kraju dovodi do propadanja hromozoma i starenja ili fuzije hromozoma koja izaziva rak. Blekbern i Grejder su tražile enzim u modelnom organizmu Tetrahymena thermophila,, slatkovodnoj praživotinji sa velikim brojem telomera.[10]
Dvadeset i petog decembra 1984. Grejder je prvi put dobio rezultate koji ukazuju na to da je određeni enzim verovatno odgovoran. Nakon šest meseci dodatnog istraživanja, dve naučnice su zaključili da je to enzim odgovoran za dodavanje telomera. Svoje nalaze su objavili u časopisu Cell decembra 1985.[11] Enzim, prvobitno nazvan telomere terminal transferase, sada je poznat kao telomeraza. Telomeraza obnavlja vrhove hromozoma i određuje životni vek ćelija.[12]
Dodatna istraživanja Kerol Grajder koja su potvrdila njeno otkriće bila su uglavnom fokusirana na identifikaciju mehanizma koji telomeraza koristi za izduživanje.[13] Grejder je odlučila da koristi enzime za razgradnju RNK i primetila je da su telomeri prestali da se šire, što je bio pokazatelj da je RNK uključena u enzim.[13]
Udala za kolegu akademika Natanijela Čarlsa Komfora, 1992. godine. Razveli su se 2011. godine. Imaju dvoje dece.[14]
Odabrana dela uredi
- Greider, C. W.; Blackburn, E. H. (1985). „Identification of a specific telomere terminal transferase activity in Tetrahymena extracts”. Cell. 43 (2 Pt. 1): 405—413. PMID 3907856. doi:10.1016/0092-8674(85)90170-9
. Nepoznati parametar |name-list-style=ignorisan (pomoć) - Greider, C. W.; Blackburn, E. H. (1996). „Telomeres, Telomerase and Cancer”. Scientific American. 274 (2): 92—97. Bibcode:1996SciAm.274b..92G. PMID 8560215. doi:10.1038/scientificamerican0296-92. Nepoznati parametar
|name-list-style=ignorisan (pomoć) - Carol W. Greider, Elizabeth H. Blackburn: A telomeric sequence in the RNA of Tetrahymena telomerase required for telomere repeat synthesis. in: Nature. London 337.1989, S. 331–337. doi:10.1038/337331a0 ISSN 0028-0836
- Regina Nuzzo: Biography of Carol W. Greider. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. oktobar 2007) en: Proceedings of the National Academy of Science (PNAS). Allahabad 102.2005, no. 23)
Reference uredi
- ^ „Carol Greider”. Department of Molecular Biology and Genetics. Johns Hopkins Medicine. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 06. 2011.
- ^ „Blackburn, Greider, and Szostak share Nobel”. Dolan DNA Learning Center. Arhivirano iz originala 22. 10. 2009. g. Pristupljeno 05. 10. 2009.
- ^ Hopkins "Telomere" expert Carol Greider shares Germany's largest science prize
- ^ „Former Davis resident receives Nobel Prize”. The California Aggie. 12. 10. 2009. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 7. 4. 2015.
- ^ Press release, University of Göttingen (December 9, 2009). (German)
- ^ a b v Kathy Crockett. „Carol Greider, Scientist, Nobel Prize Winner”. Yale University. The Yale Center for Dyslexia & Creativity. Pristupljeno 5. 3. 2015.
- ^ „Carol W. Greider – Biographical”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 28. 9. 2017.
- ^ a b Kathy Crockett. „Carol Greider, Scientist, Nobel Prize Winner”. Yale University. The Yale Center for Dyslexia & Creativity. Pristupljeno 5. 3. 2015.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2009”. Pristupljeno 7. 4. 2015.
- ^ Nuzzo, R. (2005). „Biography of Carol W. Greider”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 102 (23): 8077—8079. Bibcode:2005PNAS..102.8077N. PMC 1149435 . PMID 15928079. doi:10.1073/pnas.0503019102 .
- ^ Greider, C. W.; Blackburn, E. H. (1985). „Identification of a specific telomere terminal transferase activity in Tetrahymena extracts”. Cell. 43 (2 Pt 1): 405—413. PMID 3907856. doi:10.1016/0092-8674(85)90170-9 .
- ^ „Carol Greider, Ph.D.”. Johns Hopkins Medicine – Research – Awards – Nobel. Arhivirano iz originala 28. 8. 2015. g. Pristupljeno 7. 4. 2015.
- ^ a b Aicher, Toby (18. 3. 2015). „Science Spotlight: Nobel Laureate Carol Greider”. The Middlebury Campus. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Clint Talbott. „'Having it all' plus 'doing it all'”. Colorado Arts & Sciences Magazine. Arhivirano iz originala 20. 2. 2015. g. Pristupljeno 5. 3. 2015.
