Kefalonija (tema)
Kefalonija (grčki: θέμα Κεφαλληνίας/Κεφαλονίας) je bila vizantijska tema koja je postojala u periodu od druge polovine 8. veka do 1185. godine. Tema Kefalonija je obuhvatala jonska ostrva.
| θέμα Κεφαλληνίας | |
|---|---|
| druga polovina 8. veka—1185. godina | |
 Vizantijski Balkan oko 900. godine | |
| Regija | Balkan |
| Zemlja |  Grčka |
| Događaji | |
| Vladavina | |
| • Oblik | tema |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | druga polovina 8. veka |
• Ukinuto | 1185. godina |
Istorija
urediTokom postojanja Rimskog carstva, jonska ostrva (Krf, Kefalonija, Zakintos, Itaka, Kitera i Lefkada) su bili delovi provincije Ahaje i Epira[1][2]. Sem Kitere, svi su priključeni Kefaloniji[3][4][5]. Nakon slovenske invazije na Balkan, ostrva su postala baza Vizantijskog carstva za ponovno uspostavljanje carske vlasti na Balkanu. Nije poznato kada je tačno stvorena tema Kefalonija. Car Konstantin Porfirogenit (913-959) tvrdi u svom delu "O upravljanju carstvom" da je prvobitno postojala turma Langobardije u južnoj Italiji, a da je kasnije nastala nova oblast, ali ne i prava tema (tokom vladavine Lava VI; 886-912)[6][7]. Međutim, Porfirogenit greši jer je postojanje stratega Kefalonije potvrđeno daleko pre vladavine Lava Mudrog. Funkcija stratega Kefalonije pominje se u Taktikonu Uspenskog (842/3), a Anali franačkog kraljevstva pominju ga još 809. godine. Veliki broj pečata svedoči o postojanju teme Kefalonije sredinom ili krajem 8. veka[8][9].
Jonska ostrva služila su kao baza za napade na Italiju, a flota teme Kefalonije branila je obale Jonskog i Jadranskog mora od arabljanskih pirata[10]. Langobardija je verovatno u početku konstituisana kao turma Kefalonije nakon vizantijskog osvajanja Barija 876. godine[11]. Ponekad su Kefalonija i Langobardija bili pod komandom jednog stratega[12]. "Spis o narodima" ubraja Kefaloniju u zapadne tj. evropske teme[13]. Kefalonija je imala sopstvenu flotu. Strateg se izdržavao od poreza koga je naplaćivao stanovništvu teme. Voren Teragold procenjuje vojne snage Kefalonije na oko 2000 ljudi u 9. veku[14]. Na Kefaloniju su takođe proterivani politički protivnici[15].
Kefalonija se često pominje u opisima vojnih operacija od 9. do 11. veka. Godine 809. je strateg Pavle pobedio mletačku flotu. Admiral Nazar 880. godine odnosi veliku pobedu u bici kod Kefalonije nad arabljanskom flotom koja je pljačkala ostrva teme. Trupe Kefalonije učestvuju u vizantijskoj ofanzivi u Italiji[16]. Marditi Kefalonije učestvovali su u neuspešnoj ekspediciji protiv Kritskog emirata 949. godine[17]. Strateg Kefalonije poslednji put se pominje 1011. godine. Kontoleon Tornik je poslat u Italiju da suzbije ustanak Langobarda[18]. Nakon sloma vizantijske vlasti u Južnoj Italiji (krajem 11. veka) značaj teme je opao. Krajem 11. veka ostrva postaju poprište Vizantijsko-normanskih ratova. Ostrvo Krf Normani su držali od 1081. do 1085. i od 1147. do 1149. godine, a Mlečani su ga neuspešno opsedali 1122—1123. godine. Ostrvo Kefalonija neuspešno je opsednuta 1085. godine, a opljačkana 1099. godine od strane Pizanaca i 1126. godine od strane Venecijanaca[19]. Krf i ostala ostrva, sem Lefkade, osvojio je normanski kralj Vilijam II Sicilijanski 1185. godine. Formiran je Palatinat Kefalonija i Zakintos pod komandom Vilijamovog admirala Margarita od Brindizija[20].
Reference
uredi- ^ Kazhdan 1991, str. 1007.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 44–50
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, str. 2
- ^ Pertusi 1952, str. 175.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 176
- ^ Kazhdan 1991, str. 1122.
- ^ Pertusi 1952, str. 174.
- ^ Pertusi 1952, str. 174–175
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 52, 175.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 52, 54.
- ^ Oikonomides 1972, str. 351–352
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 52
- ^ Pertusi 1952, str. 91.
- ^ Treadgold (1995). str. 66ff.
- ^ Kazhdan 1991, str. 1123.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 52–53, 175–176.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 54, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 55, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 56–57, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, str. 58, 176.
Izvori
uredi- Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ur. (1994). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 2: South of the Balkans, the Islands, South of Asia Minor. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-226-8.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (na jeziku: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (na jeziku: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Soustal, Peter; Koder, Johannes (1981). Tabula Imperii Byzantini, Band 3: Nikopolis und Kephallēnia (na jeziku: German). Vienna, Austria: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-0399-8.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.