Википедија

Kečua (jezik)

Kečua ili kičua (šp. quechua ili quichua),[2][3][4] potiče od kečuanske reči kičva što znači „topla zona“, je domorodački jezik koji se govori u zapadnim delovima Južne Amerike.[5] Zauzima četvrto mesto po broju govornika u Americi i smatra se najrasprostranjenijim domorodačkim jezikom na američkom kontinentu,[6] koga slede gvarani i, na trećem mestu, ajmara.[7][8] U Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu, domorodački jezici koji se govore u tim zemljama među kojima je i kečua, priznati su ustavom kao drugi zvanični jezici posle španskog, i kao zvanični na teritorijama gde taj jezik dominira. Govori ga oko 10,4 miliona ljudi od kojih 9.600.000 kao svoj maternji jezik. Bio je jezik Inka. Prema mnogim studijama, ne radi se o jednom jeziku, već pre o porodici jezika, kao što je na primer, kineski.

Kečuanski jezik
Kečua / Runa Simi
EtnicitetKečuanci
Geografska rasprostranjenostŠirom centralnih Anda, uključujući Argentinu, Boliviju, Kolumbiju, Ekvador, Peru, Čile.
Jezička klasifikacijaJedna od svetskih primarnih jezičkih porodica
Podpodela
ISO 639-1qu
ISO 639-5qwe
Glotologquec1387[1]
{{{mapalt}}}
Karta koja prikazuje trenutnu distribuciju kečuanskih jezika (puna siva) i istorijski opseg Imperije Inka (zasenčeno)
Kečua jezik u državama sa većim brojem govornika u Južnoj Americi (označeno plavom bojom): Argentina, Bolivija, Čile, Kolumbija, Ekvador, Peru

Istorija uredi

Kečuanski je već bio proširen u širokom rasponu centralnih Anda dugo pre širenja Carstva Inka. Inke su bile jedan od mnogih naroda u današnjem Peruu koji su već govorili nekim oblikom kečuanskog. U regionu Kuska, kečuanski je bio pod uticajem susednih jezika, poput ajmarskog, zbog čega se razvio na osoben način. Na sličan način razvili su se različiti dijalekti na različitim područjima, pod uticajem lokalnih jezika. Za vreme vladavine carstva Inka kečuanski je nametnut kao službeni jezik.

Nakon španskog osvajanja Perua u 16. veku, autohtoni narodi su nastavili da široko koriste kečuanski kao „svakodnevni jezik“. Zvanično ga je priznala španska administracija, a mnogi Španci su ga naučili radi komunikacije sa lokalnim narodima.[9] Sveštenstvo katoličke crkve usvojilo je kečuanski kao jezik evangelizacije. Najstarije pisane zapise o ovom jeziku ostavio je misionar Domingo de Santo Tomas, koji je stigao u Peru 1538. godine i naučio jezik do 1540. On je objavio svoju Grammatica o arte de la lengua general de los indios de los reynos del Perú (Gramatika ili umetnost opšteg jezika Indijanaca iz Kraljevina Perua) 1560.[10][11] S obzirom na to da su ga koristili katolički misionari, opseg kečuanskog se nastavio širiti u nekim oblastima.

Krajem 18. veka, kolonijalni zvaničnici okončali su administrativnu i versku upotrebu kečuanskog. Zabranili su ga za javnu upotrebu u Peruu nakon pobune autohtonih naroda Tupka Amarua II.[6] Kruna je zabranila „lojalne“ prokatoličke tekstove u kečuanskom, poput Garkilasa de la Vegovih Realnih komentara.[12]

Uprkos kratkom oživljavanju jezika odmah nakon što su latinoameričke nacije stekle nezavisnost u 19. veku, prestiž kečuanskog se naglo smanjio. Postepeno je njegova upotreba opadala tako da su ga uglavnom govorili starosedeoci u izolovanijim i konzervativnijim ruralnim područjima. Ipak, u 21. veku govornici kečuanskog jezika broje 8 do 10 miliona ljudi širom Južne Amerike,[6] što je najveća populacija govornika bilo kog autohtonog jezik.

Kao rezultat širenja Inka u centralni Čile, u vreme dolaska Španaca u centralnom Čileu postojali su dvojezični kečuansko-mapučki Araukanci.[13][14] Tvrdilo se da su mapučki, kečuanski i španski koegzistirali u centralnom Čileu, sa značajnom dvojezičnošću, tokom 17. veka.[13] Kečuanski je autohtoni jezik koji je najviše uticao na čileanski španski jezik.[13]

Godine 2017, prvu odbranu teze na kečuanskom u Evropi uradila je Peruanka Karmen Eskalante Gutijerez na Univerzitetu Pablo de Olavide. Iste godine Pablo Landeo je napisao prvi roman na kečuanskom jeziku bez španskog prevoda.[15] Peruanska studentkinja, Roksana Kispe Kolantes sa Univerziteta San Markos, završila je i odbranila prvu tezu u ovoj jezičkoj grupi 2019. godine; teza se ticala dela pesnika Andresa Alenkastre Gutijerez, a to je ujedno bila i prva teza na autohtonom jeziku koja je urađena na tom univerzitetu.[16]

Trenutno, postoje različite inicijative koje promovišu kečuanski na Andima i širom sveta: mnogi univerziteti nude časove kečuanskog, komunalne organizacije kao što je Elva Embijin Kečuanski kolektiv iz Njujorka, promoviše jezik, i vlade obučavaju prevodioce za kečuanski za službu u zdravstvu, pravosuđu i birokratskim ustanovama.[17]

Reference uredi

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Quechuan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Longman Dictionary
  3. ^ Oxford Living Dictionaries Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2019), British and World English
  4. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.), Longman, ISBN 9781405881180 
  5. ^ „Quechua language, alphabet and pronunciation”. www.omniglot.com. Pristupljeno 2017-07-26. 
  6. ^ a b v Adelaar 2004, pp. 167–168, 255.
  7. ^ „Peru | Languages”. Ethnologue. Dallas, Texas: SIL International. 2017. Pristupljeno 30. 11. 2017. „Population total all languages: 7,734,620.” 
  8. ^ „Peru | Country”. Ethnologue. Dallas, Texas: SIL International. 2017. Pristupljeno 30. 11. 2017. „Population 30,814,000 (2014 UNSD)” 
  9. ^ Fisher, John; Cahill, David Patrick, ur. (2008). De la etnohistoria a la historia en los Andes : 51o Congreso Internacional de Americanistas, Santiago de Chile, 2003. Congreso Internacional de Americanistas. str. 295. ISBN 9789978227398. 
  10. ^ Torero, Alfredo (1983). „La familia lingûística quechua”. América Latina en sus lenguas indígenas. Caracas: Monte Ávila. ISBN 92-3-301926-8. 
  11. ^ Torero, Alfredo (1974). El quechua y la historia social andina. Lima: Universidad Ricardo Palma, Dirección Universitaria de Investigación. ISBN 978-603-45-0210-9. 
  12. ^ Aybar cited by Hart, Stephen M. A Companion to Latin American Literature, p. 6.
  13. ^ a b v Hernández, Arturo (1. 1. 1981). „Influencia del mapuche en el castellano”. Revista Documentos Lingüísticos y Literarios UACh (7). 
  14. ^ Téllez, Eduardo (2008). Los Diaguitas: Estudios (na jeziku: španski). Santiago, Chile: Ediciones Akhilleus. str. 43. ISBN 978-956-8762-00-1. 
  15. ^ „Why a Quechua Novelist Doesn't Want His Work Translated”. 
  16. ^ Collyns, Dan (2019-10-27). „Student in Peru makes history by writing thesis in the Incas' language”. The Guardian. Pristupljeno 2019-10-28. 
  17. ^ „"El problema es que no puedas acceder a tus derechos solo por ser hablante de una lengua originaria"”. 

Literatura uredi

  • Rolph, Karen Sue. Ecologically Meaningful Toponyms: Linking a lexical domain to production ecology in the Peruvian Andes. Doctoral Dissertation, Stanford University, 2007.
  • Adelaar, Willem F. H (2004-06-10). The Languages of the Andes. ISBN 9781139451123. 
  • Adelaar, Willem. The Languages of the Andes. With the collaboration of P.C. Muysken. Cambridge language survey. Cambridge University Press, 2007, ISBN 978-0-521-36831-5
  • Cerrón-Palomino, Rodolfo. Lingüística Quechua, Centro de Estudios Rurales Andinos 'Bartolomé de las Casas', 2nd ed. 2003
  • Cole, Peter. "Imbabura Quechua", North-Holland (Lingua Descriptive Studies 5), Amsterdam 1982.
  • Cusihuamán, Antonio, Diccionario Quechua Cuzco-Collao, Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001, ISBN 9972-691-36-5
  • Cusihuamán, Antonio, Gramática Quechua Cuzco-Collao, Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001, ISBN 9972-691-37-3
  • Mannheim, Bruce, The Language of the Inka since the European Invasion, University of Texas Press, 1991, ISBN 0-292-74663-6
  • Rodríguez Champi, Albino. (2006). Quechua de Cusco. Ilustraciones fonéticas de lenguas amerindias, ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma. Lengamer.org
  • Aikhenvald, Alexandra. Evidentiality. Oxford: Oxford UP, 2004. Print.
  • Floyd, Rick. The Structure of Evidential Categories in Wanka Quechua. Dallas, TX: Summer Institute of Linguistics, 1999. Print.
  • Hintz, Diane. "The evidential system in Sihuas Quechua: personal vs. shared knowledge" The Nature of Evidentiality Conference, The Netherlands, 14–16 June 2012. SIL International. Internet. 13 April 2014.
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic, 1988. Print.
  • Weber, David. "Information Perspective, Profile, and Patterns in Quechua." Evidentiality: The Linguistic Coding of Epistemology. Ed. Wallace L. Chafe and Johanna Nichols. Norwood, NJ: Ablex Pub, 1986. 137–55. Print.
  • Adelaar, Willem F. H. Modeling convergence: Towards a reconstruction of the history of Quechuan–Aymaran interaction About the origin of Quechua, and its relation with Aymara, 2011.
  • Adelaar, Willem F. H. Tarma Quechua: Grammar, Texts, Dictionary. Lisse: Peter de Ridder Press, 1977.
  • Bills, Garland D., Bernardo Vallejo C., and Rudolph C. Troike. An Introduction to Spoken Bolivian Quechua. Special publication of the Institute of Latin American Studies, the University of Texas at Austin. Austin: Published for the Institute of Latin American Studies by the University of Texas Press, 1969. ISBN 0-292-70019-9
  • Coronel-Molina, Serafín M. Quechua Phrasebook. 2002 Lonely Planet ISBN 1-86450-381-5
  • Curl, John, Ancient American Poets. Tempe AZ: Bilingual Press, 2005.ISBN 1-931010-21-8 Red-coral.net
  • Gifford, Douglas. Time Metaphors in Aymara and Quechua. St. Andrews: University of St. Andrews, 1986.
  • Heggarty and David Beresford-Jones, Paul (2012). „Archaeology and Language in the Andes”. Oxford: Oxford University Press. 
  • Harrison, Regina. Signs, Songs, and Memory in the Andes: Translating Quechua Language and Culture. Austin: University of Texas Press, 1989. ISBN 0-292-77627-6
  • Jake, Janice L. Grammatical Relations in Imbabura Quechua. Outstanding dissertations in linguistics. New York: Garland Pub, 1985. ISBN 0-8240-5475-X
  • King, Kendall A. Language Revitalization Processes and Prospects: Quichua in the Ecuadorian Andes. Bilingual education and bilingualism, 24. Clevedon, UK: Multilingual Matters LTD, 2001. ISBN 1-85359-495-4
  • King, Kendall A., and Nancy H. Hornberger. Quechua Sociolinguistics. Berlin: Mouton de Gruyter, 2004.
  • Lara, Jesús, Maria A. Proser, and James Scully. Quechua Peoples Poetry. Willimantic, Conn: Curbstone Press, 1976. ISBN 0-915306-09-3
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Studies in natural language and linguistic theory, [v. 11]. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic Publishers, 1988. ISBN 1-55608-050-6
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Relative Clauses in Cuzco Quechua: Interactions between Core and Periphery. Bloomington, Ind: Indiana University Linguistics Club, 1982.
  • Muysken, Pieter. Syntactic Developments in the Verb Phrase of Ecuadorian Quechua. Lisse: Peter de Ridder Press, 1977. ISBN 90-316-0151-9
  • Nuckolls, Janis B. Sounds Like Life: Sound-Symbolic Grammar, Performance, and Cognition in Pastaza Quechua. Oxford studies in anthropological linguistics, 2. New York: Oxford University Press, 1996. ISBN
  • Parker, Gary John. Ayacucho Quechua Grammar and Dictionary. Janua linguarum. Series practica, 82. The Hague: Mouton, 1969.
  • Plaza Martínez, Pedro. Quechua. In: Mily Crevels and Pieter Muysken (eds.) Lenguas de Bolivia, vol. I, 215–284. La Paz: Plural editores, 2009. ISBN 978-99954-1-236-4. (in Spanish)
  • Sánchez, Liliana. Quechua-Spanish Bilingualism: Interference and Convergence in Functional Categories. Language acquisition & language disorders, v. 35. Amsterdam: J. Benjamins Pub, 2003. ISBN 1-58811-471-6
  • Weber, David. A Grammar of Huallaga (Huánuco) Quechua. University of California publications in linguistics, v. 112. Berkeley: University of California Press, 1989. ISBN 0-520-09732-7
  • Quechua bibliographies online at: quechua.org.uk
  • Parker, G. J. (1969). Ayacucho Quechua grammar and dictionary. (Janua linguarum: Series practica, 82). The Hague: Mouton.
  • Cachique Amasifuén, S. F. (2007). Diccionario Kichwa-Castellano / Castellano- Kichwa. Tarapoto, San Martín: Aquinos.
  • Cerrón-Palomino, R. (1994). Quechua sureño, diccionario unificado quechua- castellano, castellano-quechua. Lima: Biblioteca Nacional del Perú.
  • Cusihuamán G., A. (1976). Diccionario quechua: Cuzco-Collao. Lima: Ministerio de Educación.
  • Shimelman, A. (2012-2014). Southern Yauyos Quechua Lexicon. Lima: PUCP.
  • Stark, L. R.; Muysken, P. C. (1977). Diccionario español-quichua, quichua español. (Publicaciones de los Museos del Banco Central del Ecuador, 1). Quito: Guayaquil.
  • Tödter, Ch.; Zahn, Ch.; Waters, W.; Wise, M. R. (2002). Shimikunata asirtachik killka inka-kastellanu (Diccionario inga-castellano) (Serie lingüística Peruana, 52). Lima: Summer Institute of Linguistics.
  • Weber, D. J.; Ballena D., M.; Cayco Z., F.; Cayco V., T. (1998). Quechua de Huánuco: Diccionario del quechua del Huallaga con índices castellano e ingles (Serie Lingüística Peruana, 48). Lima: Summer Institute of Linguistics.
  • Weber, N. L.; Park, M.; Cenepo S., V. (1976). Diccionario quechua: San Martín. Lima: Ministerio de Educación.
  • Adelaar, Willem F. H. (1994). La procedencia dialectal del manuscrito de Huarochirí sobre la base de sus características lingüísticas. Revista Andina No.1 Julio '94
  • Adelaar, W. F.H. 2012. Languages of the Middle Andes in areal-typological perspective: Emphasis on Quechuan and Aymaran. In: L. R. Campbell & V. M. Grondona, eds. The Indigenous Languages of South America: A Comprehensive Guide.
  • Anonymous. 1614. Arte y vocabulario de la lengua general del Perú, llamada quichua, y en la lengua española, el mas copiosa y eleganta, que basta ahora se ha impesso. Los Reyes.
  • González Holguín, Diego. 1608. Gramatica y arte nueua de la lengua general de todo el Peru, llamada lengua Quichua, o lengua del Inca. Los Reyes.
  • Santo Tomás, Domingo de (1560). Grammatica o Arte de la lengua general de los Indios de los Reynos del Perú (Valladolid, 1560).on Google Books
  • Durston, Allan. 2007. Pastoral Quechua: The History of Christian Translation in Colonial Peru. Notre Dame: University of Notre Dame Press.
  • Itier, César. 2000. Lengua general y quechua cuzqueño en los siglos XVI y XVII
  • Itier, César. 1991. La lengua general y comunicación escrita: Cinco cartas en quechua de Cotahuasi-1616. Revista Andina No.1 Julio '91
  • Kelly, Niamh. 2011. Verbal Affix Order in Quechua. Memorias del V Congreso de Idiomas. Indígenas de Latinoamérica, 6-8 de octubre de 2011
  • Lakämper, Renate, Dieter Wunderlich. 1998. Person marking in Quechua: a constraint-based minimalist analysis. Lingua 105: pp. 113–48.
  • Mannheim, Bruce. 1991a. Southern Peruvian Quechua Consonant Lenition. In: Mary Ritchie Key (ed.), Language change in South American Indian languages. University of Pennsylvania Press.
  • Mannheim, Bruce. 1991b. The Language of the Inka since the European invasion. University of Texas Press
  • Rivero, Álvaro Ezcurra, Raúl Bendezú-Araujo. 2017. Gramáticas y vocabularios coloniales del quechua y del aimara (1560-1619). In: Literaturas orales y primeros textos coloniales. [1]
  • Cerrón Palomino, R. (2010) El contacto inicial quechua-castellano: la conquista del Perú con dos palabras. Lexis Vol. XXXIV (2) 2010: 369–381.l.
  • Rowe, J. H. 1950. "Sound Patterns in Three Inca Dialects." International Journal of American Linguistics 16: 137–148.
  • Saenz, S. Dedenbach-Salazar. 1990. Quechua Sprachmaterialen. In: Meyers, A., M. Volland. Beiträge zur Kulturgeschichte des westlichen Südamerika. Forschungsberichte des Landes Nordrhein-Westfalen
  • Salomon, Frank and George L. Urioste. 1991. The Huarochirí manuscript : a testament of ancient and colonial Andean religion. Austin: University of Texas Press, 1991.
  • Suarez, J. A. 1977. Classical languages. In: Sebeok, Thomas (ed.) Native Languages of the Americas, vol. 2. Springer Science.
  • Taylor, G. P. 1976. Introducción a la lengua general (quechua). Institut Francais d'Etudes Andines. Lluvia Editores.
  • Taylor, G. P. 1987. Ritos y tradiciones de Huarochirí. Manuscrito quechua de comienzos del siglo XVII. Versión paleográfica, interpretación fonológica y traducción al castellano. IEP, IFEA.
  • Taylor, G. P. 2001. Waruchiri ñiŝqap ñawpa machunkunap kawsaŝqan. IFEA
  • Taylor, Gerald (2009). Choque Amaru y otros cuentos. Lectura bilingüe Quechua Colonial - Castellano. ISBN 978-9972-9470-6-3
  • Torero, Alfredo (1994). Las sibilantes del quechua yunga y del castellano en el siglo XVI sobre los sonidos del quechua costeño como descrito por Domingo de Santo Tomás.
  • Torres Rubio, Diego de. 1619. Arte de la lengua Quichua. Pro Francisco Lasso. Lima.
  • Weber, David. (1996). Una gramática del quechua del Huallaga. Serie Lingüística Peruana N° 40. Lima: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Wunderlich, Dieter (2005). Variation der Person-Numerus-Flexion in Quechua. Flexionsworkshop Leipzig, 14. Juli 2005

Spoljašnje veze uredi

 
Kečua na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кечуа_(језик)&oldid=27552662”