Википедија

Klan Taira

Klan Taira (jap. 平氏), japanska aristokratska porodica carskog porekla, koja je dominirala Japanom krajem Hejan perioda, ali je uništena u Gempejskom ratu (1180-1185) protiv klana Minamoto.[1][2]

Istorija uredi

Poreklo uredi

Kako je vojna moć postala neophodan element uspešnog posedovanja zemlje, dva plemićka ratnička klana su se uspostavila kao cuvamono (naziv za profesionalne ratnike u Japanu 10. veka) i u okolini prestonice i u provincijama, posebno i najsudbonosnije na istoku. Njihov uspeh se delimično mogao pripisati njihovoj porodičnoj liniji, višestrukim linijama oba klana koje potiču od carskih potomaka koji su uklonjeni iz carske porodice u smanjenju troškova u vreme cara Sage (vladao 809-823) ili posle i dobili imena plemićkih klanova Minamoto ili Taira.[3]

Prinčevi koji su dobili ime klana Taira bili su tipično nižeg stepena carskog porekla od svojih kolega Minamoto: oni nikada nisu bili sinovi careva (kao što su Minamoto obično bili), već unuci ili su genealoški još udaljeniji od prestola. Postojalo je nekoliko linija klana, koje su nastale kao Minamoto od potomaka različitih careva (Kamu, Koko, Nimio i Montoku), ali su prve stvorene linije, četiri Kamu Heiši linije (Heiši je kinesko-japansko čitanje "klana Taira"), koje potiču od cara Kamua, dale Taire koji su bili najistaknutiji u istoriji tog perioda. Prvi put dodeljeno u devetom veku, ime Taira, u svojoj ortografiji i kinesko-japanskom čitanju, podsećalo je na ime Kamuove nove prestonice u Hejanu, koje se ponekad čitalo i „Taira no Kjo“ ili „Taira no Mijako“.[3]

Manje bliski sa carevima od većine Minamota i temeljnije isključeni iz viših dvorskih funkcija, neki Taira su rano napustili prestonicu i otišli ​​u provincije, gde su njihovi izgledi bili ohrabrujući. Postojala su dva glavna ogranka Kamu Heiši-ja, jedna dvorski loza uglavnom malih i srednjih zvaničnika; druga, koju je osnovao Kamuov praunuk Takamoči (na vrhuncu 889), postala je ratnička linija koja je uključivala mnoge od najpoznatijih ratnika poslednjeg veka Hejan perioda, i skoro uvek se misli na Takamočijevu liniju kada se koristi izraz „Kamu Heiši“. Takamoči je postavljen za viceguvernera provincije Kazusa krajem devetog veka, oženio se lokalno u provinciji u kojoj je imenovan, i proširio svoje posede u Kazuzi i Šimosi. Njegov potomak u trećoj generaciji bio je Masakado, za čije se pohode od 935. do 940. može reći da su obeležili pojavu moći profesionalnog ratnika u Japanu.[3]

Vrhunac moći i pad uredi

Dug period mira, političke stabilnosti i centralizovane birokratske države u Japanu tokom perioda Hejan (8-12 vek) narušen je sredinom 12. veka zboh jačanja vojničkih aristokratskih porodica (poreklom iz bočnih grana carske porodice), koje su se obogatile privatizacijom državne zemlje i stvaranjem velikih imanja (šoen), koja su bila izuzeta od poreza i nadzora centralne vlasti. Posledica ovih promena u strukturi vlasti u Japanu bio je porast nasilja krajem 1150-ih, dajući Hejanu (sada zvanom Kjoto ili „glavni grad“) svoje prvo iskustvo sa otvorenim vojnim sukobima između pretendenata na vlast.[4]

Ratnički klanovi koji su počeli da se formiraju u kasnim Hejan godinama preuzeli su glavnu reč u državi, a porodice Taira i Minamoto se bore za kontrolu. Posle dve ključne bitke, klan Taira je zavladao u Kjotu 1160, usvajajući tehnike vladanja koje su se pokazale efikasnim za klan Fudživara i insei. Glava porodice, Kijomori, preuzeo je ključne funkcije, obezbedio visoke dvorske činove, udao svoje ćerke u aristokratske loze i stekao bogatstvo kroz trgovinu i kupovinu zemlje. Iako nikada nije dostigao snagu ranijih moćnika, dve decenije je dominirao životom prestonice. Takođe je otuđio ljude nasilničkim postupanjem koje je uključivao hapšenje penzionisanog cara Goširakave 1179. zbog zavere protiv Taire i privremeno premeštanje prestonice u Fukuharu na Unutrašnjem moru.[4]

Kijomorijeve oštre mere stvorile su neprijatelje, a do 1180. godine počeo je sukob širom zemlje poznat kao Genpei rat, koji je vodio Minamoto Joritomo, koga je Kijomori kao dete proterao u Kamakuru, nekih 300 milja u istok. Borbe su u početku bile brutalne, ali sporadične, sa malo jasnih pobeda, dok su se rivalske vođe Minamota borile jedni protiv drugih koliko i protiv Taira. Postepeno, međutim, Minamoto je postao ujedinjeniji i 1185. trijumfovali su u ključnoj pomorskoj bici kod Dannoure kod zapadnog rta ostrva Honšu. Prema Priči o Heikeu, bitka se završila kada je princeza Nij uzela u naručje Kijomorijevog unuka, osmogodišnjeg cara Antoku, i skočila u more sa rečim: „U dubinama okeana imamo prestonicu!“[4]

Poznati članovi uredi

  • Taira Masakado (umro 940), vođa jedne od prvih zabeleženih pobuna u japanskoj istoriji (tzv. Tengjo rat), pobeđen i ubijen u bici kod Kodžime (940).[1]
  • Taira Tadamori (1096-1153), prvi član porodice koji je stekao visok položaj na dvoru. Nakon što je uhvatio provalnika u dvoru, car mu je poklonio konkubinu. Njihov sin bio je čuveni Kijomori.[1]
  • Taira Kijomori (1118-1181), najmoćniji ratnik i državnik iz porodice Taira, koji se suprotstavio usponu porodice Minamoto.[1]
  • Taira Norimori (1129-1185), Kijomorijev brat, pobedio je Minamoto Jukijea kod Murojame, i izvršio je samoubistvo u bici kod Dan no Ure.
  • Taira Tadanori (1144-1184), Kijiomorijev brat, ubijen u bici kod Ičinotanija.[1]
  • Taira Moritoši (umro 1184), poginuo kod Ičinotanija.[1]
  • Taira Kagekijo, usvojen iz klana Fudživara, zarobljen kod Dan no Ure.[1]
  • Taira Šigemori (1138-1179), najstariji Kijomorijev sin. borio se u pobunama Hogen i Hejdži.
  • Taira Munenori (1147-1185), Kijomorijev naslednik, učestvovao je u svim važnijim bitkama Gempejskog rata. Zarobljen kod Dan no Ure i pogubljen.[1]
  • Taira Tomomori (1152-1185), Kijomorijev sin, pobednik u prvoj bici na mostu Udži (1180) Kod Dan no Ure izvršio samoubistvo tako što se vezao za brodsko sidro i skočio u more.
  • Taira Šigehira (1158-1185), Kijomorijev sin, naredio spaljivanje nare. Zarobljen u bici kod Ičinotanija 1184. i pogubljen.[1]
  • Taira Acumori (1169-1184). Pogibija mladog Acumorija u bici kod Ičinotanija je jedan od načuvenijih dvoboja u japanskoj istoriji.[1]
  • Taira Noricune (1160-1185), borio se kod Micušime, Ičinotanija i Dan no Ure, gde se utopio držeći po jednog ratnika Minamoto pod svakom rukom.[1]
  • Taira Koremori, pobeđen u bici na reci Fudži, pobegao je iz boja kod Jašime (1184) i postao monah.[1]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 80—81. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809. 
  2. ^ Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 4, Vojnoizdavački zavod Beograd (1972), str. 15
  3. ^ a b v The Cambridge history of Japan. 2. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 650—653. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  4. ^ a b v Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 37—39. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клан_Таира&oldid=26900098”