Klirens kreatinina
Klirens kreatinina je indikator koji karakteriše brzinu prolaska krvi kroz bubrege, koja varira u zavisnosti od parametara tela, pola, starosti i zdravstvenog stanja. Ovaj indikator je numerička rednost koja se dobija računski iz nivoa kreatinina u krvi i nivoa kreatinina mokraći u 24 časovnom uzorku mokraće.
Povišeni nivoi kreatinina u serumu i smanjena stopa klirensa kreatinina obično su indikacije abnormalne funkcije bubrega. Za ove pacijente preporučuje se detaljna anamneza, fizički pregled, ultrazvuk bubrega i analiza mokraće.[1] Relevantna istorija pacijenta uključuje lekove, istoriju edema, veliku hematuriju, dijabetes i poliuriju.[2] Fizički pregled za znake vaskulitisa, eritematoznog lupusa, endokarditisa i hipertenzije može pomoći da se suzi dijagnoza — ultrazvuk bubrega procenjuje veličinu bubrega, ehogenost i moguću hidronefrozu. Uvećani bubrezi obično ukazuju na dijabetičku nefropatiju, fokalnu segmentnu glomerulosklerozu ili multipli mijelom. Pozitivna analiza mokraće na proteinuriju ili urinarni sediment ukazuje na prisustvo glomerularne bolesti.[2]
Značaj uredi
Kako klirens kreatinina pokazuje koliko bubrezi efikasno filtriraju male molekule iz krvi, određivanje njegovih vrednosti u krvi i mokraći koristi se u dijagnostici za procenu ukupne funkcije bubrega, pa se zato naziva i endogeni filtracioni marker.[3]
Svi pacijenti koji su imali hroničnu bolest bubrega ili probleme sa kardiovaskularnim sistemom treba da prate vrednost klirensa kreatinina. Rezultati analize omogućuju da se utvrdi potreba za dijalizom, ako je ustanovljeno teško zatajenja bubrega.[4]
Takođe, skrining je važan za razumevanje funkcionisanja bubrega. Ovo je neophodno, na primer, kod endokrinih bolesti i tokom porođaja. Nivo klirensa kreatinina takođe pokazuje koliko povećana fizička aktivnost utiče na zdravlje.
Rutinski testovi krvi za nivoe kreatinina u serumu, između ostalih supstanci, mogu sprečiti buduće komplikacije bubrežne bolesti. Pacijenti sa hroničnom dijagnozom nekontrolisanog dijabetesa i hipertenzije posebno su podložni bolestima bubrega.[5]
Osnovne informacije uredi
Kreatinin (od grčke reči κρέας, „meso“) je organsko jedinjenje, koje se prirodno proizvodi u telu kao sporedni produkt metabolizma proteina (razgradnjom kreatin-fosfata u mišićima). Iz tela ga izlučuju bubrezi mokraćom, i zato se u njoj nalazi u najvećoj koncentraciji.
U kliničkoj praksi, klirens kreatinina ili procene klirensa kreatinina na osnovu nivoa kreatinina u serumu se koriste za merenje brzine glomerularne filtracije (GFR).
Klirens kreatinina pokazuje koliko bubrezi efikasno filtriraju male molekule iz krvi. Ovaj parametart dobija se na dva načina;
- Izračunavanjem iz nivoa u krvi i nivoa u 24 časovnom urinu.Unošenjem tih vrednosti u jednačinu dobija se klirens kreatinina. U račun ulaze i podaci o telesnoj visini i težini pacijenta.
- Direktnim merenjem iz prikupljenog dvadesetčetvoročasovnog uzorka mokraće.
Kreatinin se lobodno filtrira u glomerulu, ali se takođe aktivno izlučuje kroz peritubularne kapilare u veoma malim količinama, tako da se klirensom kreatinina precenjuje stvarna brzinu glomerularne filtracije koja je veća za 10% do 20%. Ova granica greške je prihvatljiva, s obzirom na lakoću sa kojom se meri klirens kreatinina. Za razliku od preciznih merenja brzine glomerularne filtracije koja uključuje stalne infuzije inulina, kreatinin je već u stabilnoj koncentraciji u krvi, pa je merenje klirensa kreatinina mnogo manje komplikovano. Međutim, procene kreatinina za brzinu glomerularne filtracije ima svoja ograničenja. Sve jednačine za procenu zavise od predviđanja 24-časovne stope izlučivanja kreatinina, što je funkcija mišićne mase koja je prilično varijabilna. Neke od jednačina, ne odgovaraju rasi, dok kod osoba se većom mišićnom masom, klirense kreatinin u serumu može biti veći za bilo koju datu brzinu klirensa.
Metoda uredi
U praksi se koriste dve metoda za procenu kretinina
- Pregled urina prikupljen tokom dana
Od pacijenta se uzima 24-časovni uzorak urina za merenje klirensa kreatinina. Za sakupljanje urina koristi se plastični kontejner za sakupljanje. Sakupljanje počinje sa praznom bešikom.. Datum i vreme se evidentiraju na početku prikupljanja. U naredna 24 sata pacijent će sakupljati urin i čuvati ga u posudi na sobnoj temperaturi. Ukupan urin prikupljen tokom 24 sata šalje se u laboratoriju na analizu. Pacijent treba da popije najmanje 8 šoljica tečnosti na dan tokom sakupljanja urina. Tokom sakupljanja mokraće potrebno je napustiti upotrebu čaja, kafe, uzimanja kortizola, kortikotropina, tiroksina. Od celokupne sakupljene tečnosti koja se dobro izmeša) uzima se oko 50 ml u čistu posudu i odnesi se u laboratoriju. Takođe odvojeno, treba da navedete količina prikupljene mokraće po danu.
- Analiza krvi i izračunavanje rezultata pomoću posebne formule
Uzorak krvi od 1 mL (minimalno 0,5 mL) uzima se od pacijenta u obeleženoj epruveti i čuvan na hladnoj ili zamrznutoj temperaturi. Ova opcija se koristi češće, jer je mnogo pogodnije jednom uzeti krv, nego ceo dan u bolničkoj ustanovii sakupljati mokraću u posebnu posudu.
Obe opcije su tačne. Svaka od njih omogućava da se pouzdano sazna kako rade bubrezi. Ali bolje je kada se sprovede sveobuhvatna studija.
Rezultati uredi
Norma za odrasle muškarce je u rasponu od 80-140 mL/min, za žene - 75-128 ml / min. Posle 40 godina, granične vrednosti se smanjuju. Ali u dobi od 30 godina, ova brojka može dostići nivo od 146 mL/min za muškarce i 134 mL/min za žene.[5]
Normalni opseg klirens kreatinina je 110 do 150 mL/min kod muškaraca i 100 do 130 mL/min kod žena.[6]
Nivo kreatinina u serumu za muškarce sa normalnom funkcijom bubrega je približno 0,6 do 1,2 mg/dL i između 0,5 do 1,1 mg/dL za žene.[6] Nivo kreatina iznad normalnog opsega korelira sa smanjenjem brzina glomerularne filtracije (GFR) i ukazuje na disfunkciju bubrega.[5]
Kreatinin 1 mg/dL je osnovna vrednost za datog pacijenta sa normalnom GFR
Kreatinin 2 mg/dL je 50% smanjenje GFR.
Kreatinin 4 mg/dL je smanjenje GFR od 70 do 85%.
Kreatin 8 mg/dL je smanjenje GFR od 90 do 95%.
Do promene vrednosti serumskog kreatinina može doći jer je njegovo stvaranje podložno uticaju mišićne funkcije, aktivnostima, ishrani i zdravstvenog stanja pacijenta.[7]
Povećana tubularna sekrecija kreatinina kod određenih pacijenata sa disfunkcionalnim bubrezima može dati lažno negativnu vrednost.[8]
Snižene vrednosti klirensa kreatinina uredi
- Mogu se javiti kod bolesnika sa smanjenim protokom krvi kroz bubrege, kod bolesti srca, prilikom primene nekih lekova, šoka
- Mogu se javiti i kod drugih bolesti bubrega koje narušavaju njihovu funkciju.
- Smanjeni nivoi kreatinina u serumu su takođe prisutni kod pacijenata sa paralizom kod mišićne distrofije, anemije, leukemije i hipertireozom.
Povišene vrednosti klirensa kreatinina uredi
- Retko se javljaju, tokom trudnoće i prilikom unosa hranom velikih količina mesa.
- Povećane vrednosti su prisutne kod pacijenata sa glomerulonefritisom, šokom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, policističnom bolešću bubrega, akutnom tubularnom nekrozom i dehidracijom.[7]
Kreatinin u pojedinačnom uzorku urina uredi
- Nivoi kreatinina u pojedinačnom uzorku urina nemaju referentne vrednosti i služe samo za procenu izlučivanja drugih supstanci.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Mitch, W. E.; Collier, V. U.; Walser, M. (1980-04-01). „Creatinine Metabolism in Chronic Renal Failure”. Clinical Science. 58 (4): 327—335. ISSN 0143-5221. doi:10.1042/cs0580327.
- ^ a b Kanagasundaram, Nigel Suren (2014-10-07). „Pathophysiology of ischaemic acute kidney injury”. Annals of Clinical Biochemistry: International Journal of Laboratory Medicine. 52 (2): 193—205. ISSN 0004-5632. doi:10.1177/0004563214556820.
- ^ (jezik: engleski) Kreatinin, Encyclo, Online:Encyclopedia Pristupljeno 12. 9. 2013
- ^ Zafrani, Lara; Ince, Can (2015). „Microcirculation in Acute and Chronic Kidney Diseases”. American Journal of Kidney Diseases. 66 (6): 1083—1094. ISSN 0272-6386. doi:10.1053/j.ajkd.2015.06.019.
- ^ a b v Shahbaz, Hassan; Gupta, Mohit (2023), Creatinine Clearance, StatPearls Publishing, PMID 31334948, Pristupljeno 2023-10-14
- ^ a b Hossenbocus, A (1991). „Clinical Methods — The History, Physical and Laboratory Examinations. 3rd ed. KennethWalker, W DallasHall, J Willis Hurst. Butterworth, 1990. 1087 pp. £45. ISBN 0-409-90077 X”. International Journal of Clinical Practice. 45 (1): 69—70. ISSN 1368-5031. doi:10.1111/j.1742-1241.1991.tb08841.x.
- ^ a b Banfi, Giuseppe; Del Fabbro, Massimo (2006-02-01). „Serum Creatinine Values in Elite Athletes Competing in 8 Different Sports: Comparison with Sedentary People”. Clinical Chemistry. 52 (2): 330—331. ISSN 0009-9147. doi:10.1373/clinchem.2005.061390.
- ^ Branten, A. J. W.; Vervoort, G.; Wetzels, J. F. M. (2005-02-15). „Serum creatinine is a poor marker of GFR in nephrotic syndrome”. Nephrology Dialysis Transplantation. 20 (4): 707—711. ISSN 0931-0509. doi:10.1093/ndt/gfh719.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
