Википедија

Klod Robert Klonindžer

Klod Robert Klonindžer (engl. Claude Robert Cloninger, rođen 4. aprila 1944.) je američki psihijatar i genetičar poznat po svojim istraživanjima o biološkim, psihološkim, društvenim i duhovnim osnovama mentalnog zdravlja i mentalnih bolesti.[1][2] Prethodno je bio profesor psihijatrije Volas Renar, bio je profesor psihologije i genetike, kao i direktor Porodičnog centra za dobrobit Sansone na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. Klonindžer je član programa evolucije, neuronauke i statističke genetike Odeljenja za biologiju i biomedicinske nauke na Univerzitetu Vašington, i priznat je kao stručnjak za lečenje opšte psihopatologije, zavisnosti od supstanci i poremećaja ličnosti. Dr Kloninger je trenutno profesor emeritus.

Robert Klonindžer
Lični podaci
Puno imeKlod Robert Klonindžer
Datum rođenja(1944-04-04)4. april 1944.
Mesto rođenjaBomont (Teksas), SAD
Naučni rad
Poznat pogenetika alkoholizma, psihobiologija ličnosti, nauka o blagostanju

Klonindžer je poznat po svom istraživanju genetike, neurobiologije i razvoja poremećaja ličnosti i ličnosti. On je identifikovao i opisao nasledne osobine ličnosti koje predviđaju ranjivost na alkoholizam i druge mentalne poremećaje u prospektivnim studijama usvojenika odgajanih odvojeno od svojih bioloških roditelja. Klonindžer je takođe sproveo prvu studiju asocijacije i povezivanja u celini genoma normalnih osobina ličnosti, i razvio dva široko korišćena alata za merenje ličnosti: trodimenzionalni upitnik ličnosti (TPQ) i inventar temperamenta i karaktera (TCI).[3][4]

Klonindžer je dobio nagrade za životno delo mnogih akademskih i medicinskih udruženja i član je Instituta za medicinu Nacionalne akademije nauka. Autor je ili koautor devet knjiga i više od četiri stotine pedeset članaka i visoko citirani psihijatar i psiholog priznat od strane Instituta za naučne informacije (ISI). Radio je kao uređivač u mnogim časopisima.

Rad

uredi

Inventar temperamenta i karaktera

uredi

Zapažanja o ličnosti pružila su Klonindžeru praktičan način da predvidi ranjivost na mentalne poremećaje. Sredinom 1980-ih razvio je opšti model temperamenta zasnovan na genetskim, neurobiološkim i neurofarmakološkim podacima, umesto da koristi faktorsku analizu ponašanja ili samoprocene kao što to obično rade psiholozi ličnosti. Fokusirao se na strukturu sposobnosti učenja unutar ličnosti, što su dugo priželjkivali socijalno-kognitivni psiholozi. Da bi testirao adekvatnost svog strukturnog modela, Klonindžer je uporedio svoj model razvoja unutar pojedinca (tj. ontogeneze) sa evolucijom sposobnosti učenja u filogeniji životinja.[5] Prvobitno je opisao tri dimenzije temperamenta za koje je sugerisao da su nezavisno nasleđene: izbegavanje štete (anksiozno, pesimistično naspram odlaznog, optimistično), traženje novosti (impulsivan, razdražljiv naspram krutog, sporog temperamenta) i zavisnost od nagrade (toplo, odobravanje - traženje naspram hladnoće, povučeno). Ove dimenzije se mere korišćenjem njegovog trodimenzionalnog upitnika ličnosti (TPQ).[6][7]

Studije su brzo pokazale da je upornost (istrajan, ambiciozan naspram lako obeshrabrenog, neuspešnog) četvrta nezavisno nasleđena dimenzija temperamenta sa specifičnim moždanim sklopovima, a ne aspekt zavisnosti od nagrade. Ove dimenzije temperamenta su se pokazale kao moćan način za razlikovanje podtipova poremećaja ličnosti i ranjivosti na širok spektar mentalnih poremećaja. Klonindžer je u početku bio kritikovan zbog svođenja ličnosti na emocionalne nagone. Na primer, Piter Kramer je u svojoj knjizi Slušajući prozak temperamentni model ličnosti nazvao „noćnom morom humaniste“.[8]

Isto tako, Klonindžer i njegov kolega, srpski psihijatar, Dragan Švrakić, otkrili su da sam temperament ne obuhvata čitav spektar ličnosti. Otkrili su da, sam po sebi, temperament ne može otkriti da li je osoba zrela ili ima poremećaj ličnosti. U proseku, postojale su razlike u verovatnoći poremećaja ličnosti kod ljudi različite konfiguracije temperamenta, ali se svaka konfiguracija mogla naći kod ljudi koji su mentalno zdravi, kao i kod ljudi koji imaju poremećaj ličnosti. Shodno tome, Klonindžer je identifikovao drugi domen varijabli ličnosti, koristeći karakterne osobine za merenje humanističkog i transpersonalnog stila osobe: samousmerenost (pouzdana, svrsishodna naspram okrivljavanja, besciljna), kooperativnost (tolerantna, korisna naspram predrasuda, osvetoljubiva) i sebe - transcendencija (samozaboravna, duhovna naspram samosvesna, materijalistička). Ove dimenzije karaktera mere komponente mentalne samouprave pojedinca i mogu snažno meriti prisustvo i težinu poremećaja ličnosti. Klonindžer često citira Imanuela Kanta, koji karakter definiše kao „ono što ljudi namerno prave od sebe“. Dimenzije karaktera imaju jake veze sa nedavno razvijenim regionima mozga—kao što su frontalni, temporalni i parijetalni neokorteks—koji regulišu učenje činjenica i propozicija. Nasuprot tome, dimenzije temperamenta imaju jaku vezu sa starijim kortiko-strijatnim i limbičkim sistemima koji regulišu navike i veštine.[9]

Utvrđeno je da su ove tri dimenzije karaktera jednako nasledne kao i četiri dimenzije temperamenta, od kojih svaka ima oko 50% naslednosti u studijama blizanaca.[10] Utvrđeno je da svih sedam dimenzija temperamenta i karaktera imaju jedinstvene genetske determinante i da ih regulišu različiti moždani sistemi mereno funkcionalnim snimanjem mozga. Na svaku dimenziju utiče složena interakcija između mnogih genetskih i ekoloških varijabli, tako da se ličnost razvija kao složen adaptivni sistem. Klonindžerov inventar temperamenta i karaktera je u velikoj meri korišćen u širokom spektru kliničkih i istraživačkih svrha, i citiran u hiljadama recenziranih publikacija. Izgradnja inventara na osnovu genetskih i neurobioloških razmatranja dovodi u pitanje tradicionalne statističke pretpostavke faktorskih analitički izvedenih inventara, na koje su socijalni i kognitivni psiholozi ciljali već dugi niz godina.[11] Srećom, u pogledu ukupnih statističkih informacija, postoji veliko preklapanje između TCI i drugih multidimenzionalnih inventara ličnosti, osim što drugim inventarima nedostaje dimenzija samotranscendentnosti.[12][13]

Reference

uredi
  1. ^ „Keleher, Paul Robert, QC 2009”, Who's Who, Oxford University Press, 2009-12-01, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.u250268, Pristupljeno 2022-10-30 
  2. ^ Cooperman, Jeannette (2007-03-01). „The Pursuit of Happiness”. www.stlmag.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-30. 
  3. ^ Cloninger, C. Robert (1993). „A Psychobiological Model of Temperament and Character”. Arch Gen Psychiatry. 50 (12): 975—990. PMID 8250684. doi:10.1001/archpsyc.1993.01820240059008. .
  4. ^ Cloninger, C. R. (1987). „A systematic method for clinical description and classification of personality variants. A proposal”. Arch Gen Psychiatry. 44 (6): 573—588. PMID 3579504. doi:10.1001/archpsyc.1987.01800180093014. .
  5. ^ Cloninger, C. R.; Gilligan, S. B. (1987). „Neurogenetic mechanisms of learning: A phylogenetic perspective”. Journal of Psychiatric Research. 21 (4): 457—472. PMID 3326938. doi:10.1016/0022-3956(87)90094-X. .
  6. ^ Cloninger, C. R. (1986). „A unified biosocial theory of personality and its role in the development of anxiety states”. Psychiatric Developments. 4 (3): 167—226. PMID 3809156. .
  7. ^ Cloninger, C. R. (1987). „A systematic method for clinical description and classification of personality variants. A proposal”. Arch Gen Psychiatry. 44 (6): 573—588. PMID 3579504. doi:10.1001/archpsyc.1987.01800180093014. .
  8. ^ Cloninger, C. R.; Svrakic, N. M.; Svrakic, D. M. (1997). „Role of personality self-organization in development of mental order and disorder”. Development and Psychopathology. 9 (4): 881—906. PMID 9449010. S2CID 34908461. doi:10.1017/S095457949700148X. .
  9. ^ Gusnard, D. A.; Ollinger, J. M.; Shulman, G. L.; Cloninger, C. R.; Price, J. L.; Van Essen, D. C.; Raichle, M. E. (2003). „Persistence and brain circuitry”. Proc Natl Acad Sci USA. 100 (6): 3479—3484. Bibcode:2003PNAS..100.3479G. PMC 152318  . PMID 12626765. doi:10.1073/pnas.0538050100  . .
  10. ^ Gillespie, N. A.; Cloninger, C. R.; Heath, A. C.; Martin, N. G. (2003). „The genetic and environmental relationship between Cloninger's dimensions of temperament and character”. Personality and Individual Differences. 35 (8): 1931—1946. PMC 4448136  . PMID 26028794. doi:10.1016/S0191-8869(03)00042-4. .
  11. ^ Cloninger, C. Robert (2008). „The psychobiological theory of temperament and character: Comment on Farmer and Goldberg (2008)”. Psychological Assessment. 20 (3): 292—304. PMID 18778165. doi:10.1037/a0012933. .
  12. ^ Zuckerman, M.; Cloninger, C. R. (1996). „Relationships between Cloninger's, Zuckerman's, and Eysenck's dimensions of personality”. Personality and Individual Differences. 21 (2): 283—285. PMC 4486314  . PMID 26146428. doi:10.1016/0191-8869(96)00042-6. .
  13. ^ Grucza, R. A.; Goldberg, L. R. (2007). „The comparative validity of 11 modern personality inventories: Predictions of behavioral acts, informant reports, and clinical indicators”. J Pers Assess. 89 (2): 167—187. PMID 17764394. S2CID 42394327. doi:10.1080/00223890701468568. .
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клод_Роберт_Клонинџер&oldid=27439326”