Клокочика
Klokočika ili klokoč (lat. Staphylea pinnata) je vrsta koja pripada rodu Staphylea i rasprostranjena je na teritoriji Male Azije, centralne Evrope i južne Evrope.[1] Na teritoriji Republike Srbije je proglašena zaštićenom vrstom Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
| Klokočika | |
|---|---|
| |
| Staphylea pinnata | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | S. pinnata
|
| Binomno ime | |
| Staphylea pinnata | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Opis uredi
Klokočika ima formu žbuna (do 5 m) ili niskog drveta (do 7m) sa prečnikom stabla do 20 cm. Grančice odlikuju brojne beličaste, izdužene lenticele, dok su starije grančice sa sivim brazdama. Kora stabla sa izraženim belim prugama pa se u narodu ova vrsta naziva i ,,pisano drvo". Listovi su neparno perasti, naspramni, na dugoj dršci obično 5 listića. Cvetovi su dvopolni sa čašičnim listićima koji su beložute boje, na vrhovima crvenkaste. Krunični listići bez dlaka, a vremenom opadaju. Krunica je zvonastog oblika, a izgrađuju je ovalni listići, često duži od čašičnih. Cveta tokom maja, a plod i seme sazrevaju tokom oktobra. Plod je objajasta, viseća čahura, u njoj do 2 semena.[2]
Raste u šumama kitnjaka i graba i u pojasu brdskih bukovih šuma. Obično na svežim i neutralno ili slabo kiselim zemljištima.
Upotreba uredi
Klokočika se u mnogim delovima Evrope naziva i magičnom biljkom usled primene u narodnoj medicini i korišćenju u različitim obredima. Istraživanja pokazuju da etanolni ekstrakt ove vrste ima antibakterijsko dejstvo, dok metanolni ekstrakt pokazuje antiinflamatorni efekat.[3] U Ukrajini mladim teladima se buše rogovi, a u rupe stavlja srebro sa koncem svile, a zatim se rupe zatvaraju komadom klokočike. Na ovaj način je prema verovanju telad zaštićeno od vradžbina i uroka. U Poljskoj je postojalo verovanje da se đavo plaši klokočike pa su ljudi često nosili sa sobom plodove ove biljke usled zaštite od gromova i vradžbina.[4] Drvo klokočike ima i ekonomski značaj. Često se žbunovi ove vrste sade po parkovima, ali takođe pogodno je za obradu u industirji prerade drveta.
Reference uredi
- ^ a b |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:785263-1 | Pristupljeno = 08.11.2023.
- ^ Josifović, M. (1973). Flora RS Srbije 5. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 71-72.
- ^ Lacikova, L.; Pferschy-Wenzig, E.; Masterova, I.; Bauer, R. (2009). „Anti-inflammatory Potential and Fatty Acid Content of Lipophilic Leaf Extracts of Four Staphylea L. Species”. Natural Product Communications. 4(4): 543—546.
- ^ ŁUCZAJ, Ł (2009). „Bladdernut (Staphylea pinnata L.) in Polish folklore”. ROCZNIK POLSKIEGO TOWARZYSTWA DENDROLOGICZNEGO. 57: 23—28.
Spoljašnje veze uredi
