Kovinski most

Kovinski most je drumski most preko Dunava koji spaja Kovin i Smederevo. Predstavlja čeličnu grednu konstrukciju izvedenu 1976. godine. Projektant mosta je inženjer Branimir Tripalo. Nalazi se na 1112. kilometru plovnog puta Dunava i predstavlja najkraću vezu između Banata i Podunavlja. Most biva razoren za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Radove na sanaciji je izvela firma „Goša” iz Smederevske Palanke, pa je obnovljeni most posle testiranja pušten u saobraćaj 23. decembra, iste godine kada je i srušen. Ni danas nema zvanično ime zbog čega se u javnosti često koristi i naziv most Smederevo-Kovin.

Kovinski most
Slika strušenog mosta objavljena od strane oružanih snaga SAD-a.
Mesto	Kovin, Smederevo Srbija
Funkcija	drumski most
Karakteristike
Materijal	čelik
Dužina	1.435
Istorija
Inženjer	Branimir Tripalo
Izvođač	Mostogradnja
Otvaranje	26. novembar, 1976.

Istorija

U jesen 1902. godine delegacija smederevskih privrednika je otputovala u Kovin na pregovore o izgradnji mosta, a sve planove prekinuo je Prvi svetski rat. Tri godine po okončanju rata, izaslanici Kovina i Smedereva se opet sreću i osnivaju Agitacioni odbor za izgradnju mosta. Postavljeni su i kesoni u cilju ispitivanja dunavskog dna, ali para za tako skup poduhvat nije bilo. Između dva rata veza između Smedereva i Kovina održavana je brodićem „Kovinka” koji je bio vlasništvo Ludviga Englera.

Stvar se sa mrtve tačke pomerila tek nakon Drugog svetskog rata 1968. godine kad je na inicijativu predsednika SO Smederevo, Milutina Mike Cvetkovića, održan sastanak sa predsednikom SO Kovin, Životom Antonijevićem, i njegovim saradnicima. Upućeno je pismo Vladi koja je dala zeleno svetlo, a osnovan je Međuopštinski fond za izgradnju mosta. Glavni posao je poveren Mostogradnji. Po predračunu iz 1972. godine, čitav posao je trebalo da košta nešto manje od 150 miliona dinara, ali se račun, na kraju, popeo na 344 miliona tadašnjih dinara. Na kredit je kupljena i čelična konstrukcija od mađarske firme Ganc Mavag. Izgradnja most je svečano započeta 13.10.1973. godine, a završena 26. novembra 1976. godine u 11 sati pre podne. U mostu je ugrađeno 5.200 tona čeličnih konstrukcija, 350.000 zavrtnja, preko 12.000 kubnih metara betona, 1.020 tona armature i 31 tonu žice za prednaprezanje. Oslanja se na 19 stubova, dugačak je 1.435, a širok 12 metara.

Bombardovanje mosta

Za vreme NATO bombardovanja SRJ, most je sa dve rakete pogođen 15. aprila u 22 časa i 58 minuta. Do obnove mosta, putnike i vozila s jedne na drugu obalu reke prevozila je skela. Predlog vršačkog „Hemofarma” da se oformi konzorcijum učesnika za obnovu mosta prihvatili su smederevski „Sartid”, kao nosilac velikog poduhvata, „Panfarma” Beograd, „Zdravlje” Leskovac, „Zorka Farma” Šabac, „Jugoremedija” Zrenjanin, „Slaviamed” Beograd, „Hemomont” Podgorica, „Srbolek” Beograd, „Sanitarija” Novi Sad, „Remevita” Zrenjanin. Glavne radove su izvodili stručnjaci različitog profila „Goše” iz Smederevske Palanke, pa je obnovljeni most posle testiranja pušten u saobraćaj 23. decembra 1999. godine. Simbolični čin je obavio Mirko Marjanović, tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije, i predsednik Upravnog odbora Direkcije za obnovu zemlje od posledica agresije. Radi sećanja, na kamenu vertikalnu ploču tada su postavljene tri bronzane table na smederevskoj strani, u smeru prema Kovinu. Na prvoj, sasvim gore, složen je tekst koji je sve do današnjih dana preživeo: „Od kada je sveta i veka, ljudi se dele na graditelje i rušitelje. Samo graditelje pamtimo zauvek.” Izliveni grb Srbije se nalazio odmah ispod, kao i bronzana ploča s imenima članova konzorcijuma za obnovu mosta.

Značaj

Most povezuje oko 700.000 ljudi sa obe strane Dunava. Omogućava široko otvaranje plodnog Banata prema Moravsko-vardarskoj dolini i najkraću drumsku vezu sa Egejskim morem. Otkako su uspostavljene bolje drumske veze sa Mađarskom i otkako je Rumunija postala zainteresovana za kraći put do Egejskog mora, sa ulaskom obe države u Evropsku uniju, Kovinski most je dobio znatno veći međunarodni značaj.