Kodeksi

Kodeksi su bili kaver bend iz Sarajeva, koji je postojao od 1965. do 1971. godine. Najznačajniji je kao jedan od prethodnika Bijelog dugmeta, komercijalno najuspješnijeg benda SFR Jugoslavije.

Kodeksi
Novi kodeksi u sastavu Edo Bogeljić, Željko Bebek, Ljubo Pvalović i Dražen Tuce u Sarajevu 1970. godine.
Muzički rad
Aktivni period	1965−1971.
Žanrovi	pop, rok
Članovi
Bivši članovi	Milić Vukašinović Željko Bebek Goran Bregović Zoran Redžić Ismeta Dervoz Edo Bogeljić Lučano Paganoto Ljubo Pavlović Dražen Tuce
Ostalo
Povezani članci	Jutro Bijelo dugme Vatreni poljubac

Bend je praktično okončan tokom jeseni 1970. razdvajanjem u dve grupe — Mića, Goran i Zoran i Novi Kodeksi — pri čemu su se oba ogranka takođe brzo raspala u roku od godinu dana.

Aktivnost

1960-e

Kodeksi su osnovani 1965. kao hobi kaver bend Eduarda „Eda“ Bogeljića. Grupu je takođe predstavljala Ismeta Dervoz na pratećim vokalima i Lučano Paganoto na bubnjevima.

Nedugo nakon formiranja, Bogeljić je pozvao Željka Bebeka da se pridruži kao pevač i ritam gitarista. Uporedo sa srednjoškolskim školovanjem, članovi Kodeksa proveli su ostatak decenije svirajući na lokalnim igrankama sa repertoarom prerađenih melodija koje bi čuli na Radiju Luksemburg. U tom procesu, oni su donekle izgradili lokalnu omladinu u Sarajevu.

Kako je bend imao stalne probleme da popuni mesto basiste tokom čitavog ovog perioda, Bebek je preporučio 18-godišnjeg Gorana Bregovića nakon što je 1969. video njegovu svirku sa Beštijama, još jednim lokalnim kaver bendom. Budući da su Kodeksi bili više etabilrani u gradu nego njegove Beštije, Bregović je sa zadovoljstvom prihvatio ponudu da se priključi Kodeksima.

Muzička delatnost benda počela je da dobija ozbiljnije formu odmah po Bregovićevom dolasku.

Kodeksi 1969. godine: Edo Bogeljić, Goran Bregović, Željko Bebek, Lučano Paganoto i Ismeta Dervoz.

U leto 1969. godine, Kodeksi su obezbedili sezonsku svirku u baru hotela Splendid u Dubrovniku, međutim, neposredno pre nego što su krenuli na jadransku obalu, Ismeta Dervoz je napustila bend, odlučivši da svoju punu pažnju posveti fakultetskim studijama. Njihov dubrovački repertoar bio je namenjen turistima i sastojao se uglavnom od pop obrada, narodnih standarda i melodija lakih nota.

Iako nije inspirisao mnogo u smislu kreativnosti, boravak u Dubrovniku se ipak pokazao korisnim jer ih je primetio Renato Pacifiko, gazda noćnog kluba iz južne Italije, koji im je ponudio dvomesečnu svirku u svom napuljskom lokalu. Prožeti novom energijom, članovi benda su se vratili kući u Sarajevo da usviraju novi progresivni rok set inspirisan Krimom i Džimijem Hendriksom, dok su istovremeno pribavili neophodnu papirologiju kako bi mogli da putuju i privremeno žive i rade u Italiji.

1970-e

Kodeksi (Bogeljić na gitari, Bebek na vokalu i ritam gitari, Bregović na basu i Paganoto na bubnjevima) odlaze u Italiju početkom 1970. Međutim, ubrzo se pokazalo da je vlasnik italijanskog kluba duboko razočaran njihovom muzičkom promenom. Želeo je da sviraju kazačok i sličan istočnoevropski narodni melos iz njihovog dubrovačkog repertoara na šta bend nevoljno pristaje.

Neposredno pred istek prvog dvomesečnog angažmana, osnivač Kodeksa i glavni autoritet u bendu Edo Bogeljić daje otkaz i vraća se u Sarajevo. Bogeljićev odlazak dovodi do reorganizacije benda. Bregović odmah prelazi sa basa na gitaru. Lokalni italijanski muzičar je angažovan da svira bas gitaru, ali nakon što i on daje otkaz, Bebek je pozvao starog prijatelja Zorana Redžića. Redžić je pak sa sobom iz Sarajeva poveo Milića Vukašinovića kao zamenu na bubnjevima za Paganota koji je u međuvremenu takođe odustao.

U to vreme, Kodeksi je uživao u prilično uspešnoj turneji u klubovima i barovima širom južne Italije, svirajući komercijalni repertoar i stvarajući prilično odane sledbenike. Vukašinovićev dolazak je bio posebno značajan u tom pogledu jer je doneo nove muzičke uticaje na liniji onoga što su Led Cepelin i Blek sabat radili u to vreme. Pored toga, ubedio je ostatak benda da ugradi novi zvuk u svoj set. U roku od dve nedelje od njegovog dolaska, Kodeksi je otpušten sa svih mesta na kojima su igrali.

Bez svirke i sa vrlo malo ušteđevine, četvorka Bebek, Bregović, Redžić i Vukašinović ostala je na ostrvu Kapri. Bilo im je izuzetno teško doći do koncerata sa novim zvukom, ali su na kraju dobili nisko plaćen na ostrvu Iskija . Kako se letnja sezona 1970. bližila kraju, završila se i ta svirka, pa su se preselili nazad u Napulj gde su se borili da sastave kraj s krajem.

Tada je bend počeo da muzički zanemari Bebeka. U skladu sa bugi rok zvukom inspirisanim Kend Hitom koji favorizuju Vukašinović i Bregović, njih dvojica su naterali Bebeka da prestane da svira ritam gitaru rezonujući da to više nije moderno. Bebek je takođe imao problema da se vokalno prilagodi novom materijalu — otpevao je uvod za većinu pesama, a zatim se povukao dok su ostala tri člana improvizovala preostale pesme. Nakon što je samo nekoliko meseci ranije bio ključni član benda, Bebek je video kako se njegova uloga postepeno smanjuje. Bilo je to više nego što je bio spreman da podnese i u jesen 1970. napustio je Kodeksi i vratio se u Sarajevo.

Mića, Goran i Zoran

Sa svoje strane, Vukašinović, Bregović i Redžić su ostali u Italiji i nastavili da ratuju pod novim imenom Mića, Goran i Zoran, svirajući sve od klubova do svadbi u okolini Napulja. Na kraju su se vratili u Sarajevo u proljeće 1971. godine kada su Goranova majka i Zoranov brat Fadil Redžić došli u Italiju da ih vrati.

Po povratku, trio je nastavio da svira u Sarajevu—uglavnom u Kaktus. Klubu kojim upravlja Želimir Altarac Čičak u podrumu nedavno otvorenog Doma Mladih—svirajući obrade Ten jirs after, Led Cepelina, Blek Sabat, Dip Prpl itd. Zadovoljavajuća reakcija mlade sarajevske klupske publike koja je retko imala priliku čuti hard rok kaver bendove, bilo je jasno da popularnost live cover nastupa u gradu opada. Trio je takođe debitovao na televiziji, nastupajući u rokenrol muzičkoj emisiji Nikole Borote na TV Sarajevo; Borota ih je rezervisao pod uslovom da komponuju sopstvenu pesmu, pa su Vukašinović i Bregović krenuli da osmisle originalnu numeru, koja je, po Vukašinovićevim rečima, na kraju bila samo „mešavina i blago prerada različitih hard rok numera od strane Britanski i američki bendovi koje smo slušali u to vreme“.

Krajem leta 1971. Vukašinović je odlučio da se preseli u London i bend je prestao da postoji.

Novi Kodeksi

Ubrzo po povratku u Sarajevo iz Italije, Bebek se ponovo povezuje sa još jednim bivšim članom Kodeksa Bogeljićem koji je baš kao i Bebek napustio bend u Italiji nakon svađe sa ostatkom benda. Videvši da su Vukašinović, Bregović i Redžić još uvek daleko u Italiji gde nastupaju kao „Mića, Goran i Zoran“, Bogeljić i Bebek su vratili naziv Kodeksi te dodali novu ritam sekciju — bas gitaristu Dražena Tuceta (bivši član Pro Arte) i bubnjara Ljubu Pavlovića (bivši član benda Romeo i Julija) — i formirali Nove kodekse krajem 1970.

Konceptualizovani kao povratak na repertoar prvobitnih Kodeksa, Bogeljićevi i Bebekovi Novi kodeksi sviraju po Sarajevu, uz pokoju svirku van grada, sa promenljivim uspehom budući da se opšti ukus publike naizgled sve više udaljavao od kaver muzike. Svojevrstan vrhunac benda desio se tokom Novogodišnjeg rok maratonskog koncerta 1971. u Domu Mladih, gde su postavili rekord u dužini nastupa bez prestanka, provodeći 32 uzastopna sata svirajući na bini — oborivši rekord koji je godinu dana ranije na istom mestu postavio bend Čičak koji je svirao 26 sati bez prestanka. Sledećeg leta 1971. organizovali su letnju svirku u primorskom gradu Vrsaru, svirajući u ugostiteljskim objektima za strane turiste. Nakon završetka te svirke, uskoro 26-godišnji Bebek se oženio i gotovo odlučio da napusti muziku kao profesionalni poduhvat. Krajem 1971. dobio je poziv za obavezni rok Jugoslovenske narodne armije i Novi kodeksi se raspao.