Kodeks Arundel
Kodeks Arundel (Britanska biblioteka, Arundelski rukopisi, 263) je povezana kolekcija stranica zabeleški Leonarda da Vinčija koje uglavnom datiraju iz perioda između 1480. godine i 1518. godine. Kodeks sadrži rasprave o različitim temama, uključujući mehaniku i geometriju. Ime kodeksa došlo je od grofa od Arundela, koji je kupio kodeks u Španiji 1630-ih. Kodeks predstavlja deo Arundelskih rukopisa Britanske biblioteke.
Opis uredi
Rukopis sadrži 283 lista različitih veličina, većina oko 22 cm x 16 cm.[1] Samo nekoliko listova je prazno. Dva lista, 100. i 101, su greškom dva puta brojani. Kodeks zapravo predstavlja kolekciju Leonardovih rukopisa koji potiču iz svih perioda njegovog stvaralaštva, u rasponu od 40 godina, od 1478. do 1518.[2] Sadrži kratke rasprave, beleške i crteže na razne teme, od mehanike pa do leta ptica. Prema Leonardovom tekstu, čini se da je on sakupio stranice, verovatno u nameri da ih objavi.[3] Leonardo je obično koristio jedan list papira za svaki predmet, tako da svaki list predstavlja malu kohezivnu raspravu o jednom aspektu predmeta, napisanu na obe strane tog papira. Ovakav raspored kasnije je promenjen od strane drugih vezivača knjige koji su razdvojili listove u strane i poređali ih na vrhu svake druge, razdvajajući tako mnoge teme u po nekoliko sekcija i stvarajući nasumičan raspored.[3]
Slično je i sa Kodeksom Lester, koji takođe predstavlja zbirku beleški, dijagrama i skica.[3] Kodeks Arundel važi za drugi po važnosti Leonardovih kodeksa, posle Atlantskog kodeksa.[2]
Istorija uredi
Rukopis je pisan krajem 15. i početkom 16. veka u Italiji. Većina strana je datirana između 1480. godine i 1518. godine.[4] Veoma malo se zna o ranom poreklu kodeksa, dok nije stigao u Kraljevsko društvo.[1]
Rukopis je kupio Tomas Hauard početkom 17. veka, drugi grof od Arundela, kolekcionar umetničkih dela i političar. Henri Hauard, šesti vojvoda od Norfolka, predstavio je kodeks Kraljevskom društvu 1667. Rukopis je prvi katalogizovao Vilijam Peri bibliotekar, 1681. godine kao naučnu i matematičku svesku.[5]
Rukopis je 1881. godine kupio Britanski muzej Kraljevskog društva zajedno sa 549 ostalih Arundelskih rukopisa (polovina Arundel kolekcije). Katalogizovan je 1834. godine. Čuva se u Britanskoj biblioteci.
Kodeks je, 30. januara 2007. godine, postao deo projekta Britanske biblioteke — “Turning the Pages”, kada je digitalizovan zajedno sa Kodeksom Lester i postao dostupan u 2.0 formatu.[6][7] Ova dva rukopisa iz Leonardovih svezaka su ponovo ujedinjeni onlajn.[8]
Reference uredi
- ^ a b „''An Introduction to Leonardo da Vinci's Codices Arundel and Lecester''” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 07. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2013.
- ^ a b Carlo Pedretti, Introduction to Leonardo's Codex Arundel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2019)
- ^ a b v Katrina Dean, Keeping books of nature: An introduction to Leonardo da Vinci’s Codices Arundel and Leicester, British Library [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2019)
- ^ Codex Arundel at the Leonardo the ideal city
- ^ Librorum Manuscriptorum Bibliotechae Norfociane in Collego Greshamensi ... accurate Guilielmo Perry, in Edward Bernard, Catalogi Manuscriptorum Angliae, 1697, vol. 2, 74-84, No 254.
- ^ Codex Arundel[mrtva veza] at the Art&Design'09
- ^ „Tunning the PagesTM”. Armadillosystems.com. Arhivirano iz originala 29. 07. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2013.
- ^ Leonardo notebooks reunited online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2008) at the British Library
Spoljašnje veze uredi
- Leonardo da Vinči, Anatomski crteži, katalog izložbe koji sadrži materijal za Kodeks Arundel
- O kodeksu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2012)
- Digitalna verzija kodeksa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jul 2018)
