Википедија

Kolin Makalou

Kolin Margareta Makalou (engl. Colleen Margaretta McCullough; Velington, 1. jun 1937 — 29. januar 2015) bila je australijska književnica, u Srbiji najpoznatija po romanu Ptice umiru pevajući, po kome je snimljena istoimena TV serija koja je svojevremeno postala planetarni hit.[1]

Kolin Makalou
Lični podaci
Puno imeKolin Margareta Makalou
Datum rođenja(1937-06-01)1. jun 1937.
Mesto rođenjaVelington, Novi južni Vels, Australija
Datum smrti29. januar 2015.(2015-01-29) (77 god.)
Mesto smrtiOstrvo Norfok, Australija
Književni rad
Period1974–2013
Najvažnija delaPtice umiru pevajući
NagradeOrden Australije

Kolin Makalou dobitnica je niz nagrada i priznanja. Bila je talentovana književnica koja se u svojim romanima fokusirala na različite žanrove.[2]

Mladost i školovanje uredi

Kolin Makalou rođena je 1937. godine u Velingtonu, u centralno-zapadnom regionu Novog Južnog Velsa,[3] u porodici Džejmsa i Lori Makalou.[4] Otac joj je bio irskog porekla, a majka novozelanđanka, delom maorskog porekla. Tokom njenog detinjstva porodica se često selila,[5] da bi se konačno nastanila u Sidneju.[6] Kolin je imala brata Karla, koji se u 25. godini utopio kod obala Krita, pokušavajući da spasi turiste u nevolji. Na osnovu njegovog karaktera kasnije je gradila lik u romanu Ptice umiru pevajući, a o njemu je pisala i u svojoj knjizi memoara Život bez dosadnih sitnica (Life Without the Boring Bits).[7]

Kolin Makalou je u mladosti bila zaninteresovana podjednako i za društvene i za prirodne nauke.[8] Završila je u Sidneju medicinski fakultet.[6] Do završetka studija Kolin je zarađivala za život radeći kao nastavnica, bibliotekarka i novinarka.[5] Na prvoj godini studija medicine konstatovano je da pati od dermatitisa izazvanog hirurškim sapunom i savetovano joj je da se odrekne svojih snova da postane lekar. Zato se prebacila na studije neurologije.[6]

Medicinska karijera uredi

Po završetku studija radila je kao neurofiziolog[9] u Kraljevskoj bolnici severne obale u Sidneju.[6] Godine 1963. preselila se Veliku Britaniju, gde je četiri godine radila u londonskoj bolnici Great Ormond Street Hospital. U Londonu je upoznala načelnika odeljenja za neurologiju univerziteta Jejl, koji joj je ponudio mesto naučnog saradnika. Na Univerzitetu Jejl (Nju Hejven, Konektikat) je ostala od 1967. do 1976. godine, baveći se istraživačkim radom. Istovremeno je radila i kao predavač na katedri za neurologiju Medicinskog fakulteta.[10]

Književni rad uredi

Tokom boravka na Jejlu napisala je svoja prva književna dela. Roman Ptice umiru pevajući (1997), postala je međunarodni bestseler i jedna od najprodavanijih knjiga u istoriji, sa prodatih više od 30 miliona primeraka širom sveta.[11] Prema ovom romanu 1983. godine snimljena je TV serija, koja se smatra jednim od najpopularnijih televizijskih mini seriala svih vremena. Uspeh ove knjige omogućio joj je da odustane od naučne karijere i da pokuša da živi kao frilenser.[12] Krajem 70-ih, preselila se na australijsko Ostrvo Norfok u Južnom Pacifiku,[9] gde je upoznala svog budućeg muža Rika Robinsona[10] sa kojim se venčala aprila 1984. godine.[13]

Pored samostalnih romana Kolin Makalou napisala je i seriju istorijskih romana o Starom Rimu, kao i pet kriminalističko-detektivskih romana sa glavnim likom policijskim detektivom Karminom Delmonikom[2] Osim prozom, bavila se i pisanjem tekstova za pozorišne mjuzikle.[14]

Kontroverze uredi

Roman Independence of Miss Mary Bennet (Nezavisnost gospođice Meri Benet), koji je Kolin Makalou napisala 2008. godine, izazvao je kontroverzne rasprave o tome da li je u ovom delu zapravo kopirala likove iz romana Gordost i predrasuda, engleske književnice Džejn Ostin.[15]

Romani Kolin Makalou u Srbiji uredi

Prvi romani Kolin Makalou u Srbiji (i Jugoslaviji) su se pojavili 80-ih godina 20. veka, u izdanju izdavačke kuće „Znanje” iz Zagreba,[16] a 90-ih i u izdanju domaćih izdavača, na srpskom jeziku (sa pogrešno transkribovanim imenom autorke).[17]

Smrt uredi

 
Zatvorite njen nadgrobni spomenik na groblju na ostrvu Norfolk, 2015

Kolin Makalou preminula je 29. januara 2015. godine, u 77 godini života, usled prestanka rada bubrega, posle niza manjih srčanih udara. Na kraju života vid joj je oslabio zbog hemoragijske degeneracije makule, ali je uprkos tome nastavila da piše knjige, diktirajući ih saradnicima.[18] Patila je i od osteoporoze, neuralgije, dijabetesa i raka grlića materice. Bila je vezana za invalidska kolica.[10][19] Sahranjena je na Ostrvu Norfolk, na groblju Zaliv Emili (Emily Bay).[20]

Počasti uredi

Godine 1984. godini, portret Kolin Makalou, koji je naslikao Vesli Volters, bio je finalista na takmičenju za nagradu Arčibald. Nagrada se dodeljuje za "najbolji portret muškarca ili žene koji su se istakli u umetnosti, književnosti, nauci ili politici".[21] Dubina istorijskih istraživanja u serijalu romana o Starom Rimu donela joj je 1993. godine titulu doktora filologije na Univerzitetu Mekvori u Sidneju.[22]

Godine 1996. Australijski nacionalni fond proglasio ju je živim nacionalnim blagom,[2] a 12. juna 2006. odlikovana je Ordenom Australije za "služenje umetnosti kao autora i služenje društvu u ulozi podrške nacionalnih i međunarodnih obrazovnih programa, medicinsko-naučnih disciplina i dobrotvornih organizacija".[23]

Bibliografija uredi

Samostalni romani uredi

  • Tim (1974) - u Srbiji se prvi put pojavio u hrvatskom prevodu, pod naslovom Tim 1985[24]
  • The Thorn Birds (1977) - u Srbiji se prvi put pojavio u hrvatskom prevodu, pod naslovom Ptice umiru pjevajući 1984[25] Godine 2018, u izdanju izdavačke kuće Laguna objavljen je na srpskom jeziku, pod naslovom Trn u grudima[26]
  • An Indecent Obsession (1981) - u Srbiji se prvi put pojavio u hrvatskom prevodu, pod naslovom Drugo ime za ljubav 1983[16]
  • A Creed for the Third Millennium (1985) - u Srbiji se prvi put pojavio u hrvatskom prevodu, pod naslovom Vjera za treći milenij 1987[27]
  • The Ladies of Missalonghi (1987)
  • The Song of Troy (1998)[28] - objavljen na srpskom jeziku 2005, pod naslovom Pesme o Troji[29]
  • Morgan's_Run (2000)
  • The Touch (2003) - objavljen na srpskom jeziku 2009, pod naslovom Dodir[30]
  • Angel (2005)
  • The Independence of Miss Mary Bennet (2008)
  • Bittersweet (2014)[2]

Serijal istorijskih romana o Starom Rimu uredi

  • The First Man in Rome (1990) - Objavljen u Srbiji 2003. godine kao trilogija Prvi čovek Rima: Put časti,[31] Put pobede[32] i Put slave[33]
  • The Grass Crown (1991) - Objavljen u Srbiji 2006. godine kao trilogija Venac od trave: Lav sa Istoka,[34] Smaragdna lupa[35] i Aurelijine suze[36]
  • Fortune's Favourites (1993) - Objavljen u Srbiji 2007. godine kao trilogija Fortunini miljenici: Predstava za gospodara,[37] Nekrunisani kralj[38] i Moćni ratnici[39]
  • Caesar's Women (1995) - Objavljen u Srbiji 2009. godine kao trilogija Cezarove žene: Ljubavnica hladnog srca,[40] Jedina ljubav[41] i Biser za Harpiju[42]
  • Caesar (1997) - Objavljen u Srbiji 2011. godine u dve knjige Cezar: Kralj Galije[43] i Vladar sveta[44]
  • The October Horse (2002) - Objavljen u Srbiji 2014. godine u dve knjige Oktobarski konji - pripovest o Cezaru i Kleopatri: Čast i dužnost[45] i Pad Titana[46]
  • Antony and Cleopatra (2007) - Objavljen u Srbiji 2015. godine u dve knjige Antonije i Kleopatra: Biseri boje mesečine[47] i Kraljica zveri[48]

Serijal detektivsko-kriminalističkih romana uredi

Kolin Makalou objavila je i pet kriminalističko-detektivskih romana u serijalu Karmin Delmoniko.[49] Ovi romani još uvek nisu objavljeni na srpskom jeziku.

  • On, Off (2006)
  • Too Many Murders (December 2009)
  • Naked Cruelty (2010)
  • The Prodigal Son (2012)
  • Sins of the Flesh (2013)[2]

Biografiski rad uredi

  • The Courage and the Will: The Life of Roden Cutler VC (1999; Hrabrost i volja: biografija Rodena Kutlera)[50]

Memoari uredi

  • Life Without the Boring Bits (2011; Život bez dosadnih sitnica)[51]

Ekranizacije uredi

  • Tim — film iz 1979, sa Melom Gibsonom i Pajper Lori u glavnim ulogama
  • Ptice umiru pevajući — mini TV serija iz 1983. godine, sa Ričardom Čemberlenom i Barbarom Stenvik u glavnim ulogama
  • Nepristojna opsesija — film iz 1985. godine, sa australijskim glumcem Gerijem Svitom u glavnoj ulozi
  • Ptice umiru pevajući: Nestale godine — TV serija iz 1996. godine, sa Ričardom Čemberlenom u glavnoj ulozi. U ovom serijalu obuhvaćen je period od 14 godina, koji je opisan u romanu, ali koji je izostavljen u prvom serijalu.

Reference uredi

  1. ^ „PTICE UMIRU PEVAJUĆI: Preminula autorka čuvenog romana”. Srbija danas. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  2. ^ a b v g d „COLLEEN MCCULLOUGH BOOKS IN ORDER”. Book Series in Order. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  3. ^ "About Colleen McCullough", fantasticfiction.co.uk; retrieved 3 January 2016.
  4. ^ „Colleen McCullough | Australian Author & Novelist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-25. Pristupljeno 2024-01-31. 
  5. ^ a b DeMarr 1996, str. 2
  6. ^ a b v g Cheetham, Anthony (30. 1. 2015). „Colleen McCullough obituary”. The Guardian. Pristupljeno 30. 1. 2015. 
  7. ^ Jason Steger, "McCullough cut through the small talk". Profile, Sydney Morning Herald, 31 January 2015; retrieved 2 February 2015.
  8. ^ „Colleen McCullough: Internationally acclaimed Australian Thorn Birds author dies aged 77”. ABC News. 29. 1. 2015. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  9. ^ a b „Kolin Mekalou”. yvaničnai sajt. Laguna. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  10. ^ a b v Fox, Margalit (29. 1. 2015). „Colleen McCullough, Author of The Thorn Birds, Dies at 77”. The New York Times. Pristupljeno 29. 1. 2015. 
  11. ^ „Preminula Kolin Mekalou, autorka romana "Ptice umiru pevajući"”. Blic. 29. 1. 2015. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  12. ^ DeMarr 1996, str. 3
  13. ^ The Peerage. Retrieved 2 February 2015
  14. ^ „Kolin Mekalou”. Knjižara.com. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  15. ^ The Independence of Miss Mary Bennet, stevedow.com.au; accessed 3 January 2016.
  16. ^ a b McCullough, Colleen (1983). Drugo ime za ljubav. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 80392711
  17. ^ Mek Kalah, Kolin (1997). Ptice umiru pevajući. 1. Beograd: Book ; Marso. COBISS.SR 52062476
  18. ^ „Preminula Kolin Mekalou”. SeeCult. 29. 1. 2015. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  19. ^ Susan Wyndham (29. 1. 2015). „Colleen McCullough, author of The Thorn Birds, dies”. The Age. 
  20. ^ „Colleen McCullough to be buried among Bounty mutineers”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 3. 1. 2016. 
  21. ^ „Archibald Prize 07”. Art Gallery NSW. Pristupljeno 19. 7. 2007. 
  22. ^ McCullough awarded Doctor of Letters, abc.net.au; accessed 3 January 2016.
  23. ^ McCullough profile Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), itsanhonour.gov.au; retrieved 2 February 2015.
  24. ^ McCullough, Colleen (1985). Tim. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 25516551
  25. ^ McCullough, Colleen (1984). Ptice umiru pjevajući. 1. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 30651655
  26. ^ Mekalou, Kolin (2018). Trn u grudima. Tom 1. Beograd: Laguna. COBISS.SR 260224268
  27. ^ McCullough, Colleen (1987). Vjera za treći milenij. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 25516551
  28. ^ Michelle Smith, "Was Colleen McCullough under-regarded as a writer? The next few chapters will tell", TheConversation.com; 29 January 2015.
  29. ^ Mekalou, Kolin (2005). Pesma o Troji. Beograd: Laguna. COBISS.SR 119536396
  30. ^ Mekalou, Kolin (2009). Dodir. Beograd: Book & Marso. COBISS.SR 157635340
  31. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put časti : prvi deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-073-4. COBISS.SR 103728396
  32. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put slave : drugi deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-098-X. COBISS.SR 106847244
  33. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put pobede : treći deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-130-7. COBISS.SR 111303692
  34. ^ Mekalou, Kolin (2006). Venac od trave. Knj. 1, Lav sa Istoka. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-403-9. COBISS.SR 127298060
  35. ^ Mekalou, Kolin (2006). Venac od trave. Knj. 2, Smaragdna lupa. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-550-7. COBISS.SR 514456160
  36. ^ Mekalou, Kolin (2007). Venac od trave. Knj. 3, Aurelijine suze. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-551-9. COBISS.SR 138049548
  37. ^ Mekalou, Kolin (2007). Fortunini miljenici. Knj. 1, Predstava za gospodara. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-639-4. COBISS.SR 142510604
  38. ^ Mekalou, Kolin (2008). Fortunini miljenici. Knj. 2, Nekrunisani kralj. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-851-0. COBISS.SR 146126604
  39. ^ Mekalou, Kolin (2008). Fortunini miljenici. Knj. 3, Moćnici i ratnici. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-978-4. COBISS.SR 150702860
  40. ^ Mekalou, Kolin (2009). Cezarove žene. Deo 1, Ljubavnica hladnog srca. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0251-8. COBISS.SR 172274444
  41. ^ Mekalou, Kolin (2009). Cezarove žene. Deo 2, Jedina ljubav. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0252-5. COBISS.SR 172068108
  42. ^ Mekalou, Kolin (2010). Cezarove žene. Knj. 3, Biser za Harpiju. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0307-2. COBISS.SR 172389388
  43. ^ Mekalou, Kolin (2011). Cezar. Knj. 1, Kralj Galije. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0871-8. COBISS.SR 186691084
  44. ^ Mekalou, Kolin (2011). Cezar. Knj. 2, Vladar sveta. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0883-1. COBISS.SR 187519500
  45. ^ Mekalou, Kolin (2014). Oktobarski konj : pripovest o Cezaru i Kleopatri. Knj. 1, Čast i dužnost. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1516-7. COBISS.SR 206199052
  46. ^ Mekalou, Kolin (2014). Oktobarski konj : pripovest o Cezaru i Kleopatri. Knj. 2, Pad titana. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1517-4. COBISS.SR 206200076
  47. ^ Mekalou, Kolin (2015). Antonije i Kleopatra. Knj. 1, Biseri boje mesečine. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-2026-0. COBISS.SR 218122764
  48. ^ Mekalou, Kolin (2015). Antonije i Kleopatra. Knj. 2, Kraljica zveri. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-2027-7. COBISS.SR 218123532
  49. ^ Michelle Smith, "Was Colleen McCullough under-regarded as a writer? The next few chapters will tell", TheConversation.com; 29 January 2015.
  50. ^ Patricia Maunder. "Outspoken writer Colleen McCullough praised by all except literary establishment", smh.com.au, 30 January 2015.
  51. ^ McCullough, Colleen (2011). Life Without the Boring Bits. HarperCollins. ISBN 9780732294489. Pristupljeno 8. 2. 2020. 

Literatura uredi

 
Kolin Makalou na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колин_Макалоу&oldid=27286429”