Википедија

Kombajn

Za druge upotrebe, pogledajte Kombajn (višeznačna odrednica).

Kombajn (engl. combine, skraćeno od engl. combine harvester - kombinovana žetelica) je poljoprivredna mašina za žetvu raznih žitarica, uljane repice, soje, pasulja, graška i slično.[2] Naziv potiče od njegovog kombinovanja tri odvojene operacije koje obavlja, a to su žetva, vršidba i završno razdvajanje zrna od slame i pleve i to u jednom procesu.

Novi ruski kombajn Rostelmaš 161.[1]
Dron video kombajn 2022

Ovakav proces se do kraja 19. veka uglavnom vršio ručno. Kasnije je počeo razvoj mašina, koje su doprinele velikom olakšanju i smanjenju vremena pri žetvi. Ove mašine, koje su se zvale vršalice, a danas su poznate kao kombajni na početku korišćenja bile su stacionarne što znači da su bile pogonjene snagom životinja, to jest konjima, a kasnije parnom mašinom koja je takođe morala biti dovučena do mesta žetve. Kasnije su pogon ovih mašina preuzeli traktori. Pedesetih godina 20. veka se pojavio traktorom vučeni kombajn da bi ga nasledio moderni kombajn sa sopstvenim pogonom.[3]

Savremeni kombajni zadovoljava pomenute operacije. Njihovom pojavom se uvišestručila brzina žetve kao doprinos poboljšanje iste. Poboljšanje žetve je u stvari smanjenje gubitaka zrna pri radu kao i manji lom zrna, a pri tom i veći kvalitet čistoće zrna.[3]

Kombajn se prvi put pojavio u Sjedinjenim Američkim Državama 1834. godine od proizvođača Hiram Moore, koji je prednjačio današnjim kombajnima. Najranije verzije su pogonjene snagom životinja da bi se 1839. od strane istog prizvođača dobila potpunija verzija kombajna i na taj način izvršena prva žetva u iznosu od 50 hektara. Do 1860. godine kombajni sa mogućstvom širine sečenja do nekoliko metara koristili su se na američkim farmama. Vremenom sa unapređenjem tehnologije došlo je do raznih promena i inovacija na kombajnima tokom vremena što je dovelo do stvaranja kombajna kakve znamo danas.[3]

Istorija uredi

 
Kombajn tipa Leli sa otvorenom kabinom.
Snimak dronom kombajna i traktora na polju u Jogevama, Estonija (avgust 2022.)

Godine 1826. u Škotskoj, pronalazač sveštenik Patrik Bel je konstruisao (ali nije patentirao) mašinu za žetvu, koja je koristila princip sečenja biljaka makazama; princip koji se i danas koristi. Belovu mašinu su vukli konji. Mali broj Belovih mašina je bio dostupan u Sjedinjenim Državama. Godine 1835, u Sjedinjenim Državama, Hajram Mur je napravio i patentirao prvi kombajn, koji je bio sposoban da žanje, vrše i vija žitarice. Rane verzije su vukli konji, mazge ili volovske zaprege.[4] Godine 1835, Mur je napravio verziju u punoj veličini sa dužinom od 5,2 m (17 stopa) i širinom reza od 4,57 m (15 stopa); do 1839. godine ubrano je preko 20 ha (50 acres) useva.[5] Ovaj kombajn je vuklo 20 konja kojima su u potpunosti rukovali poljoprivrednici. Do 1860. godine na američkim farmama su korišćeni kombajni sa rezom, odnosno otkosom, širine od nekoliko metara.[6]

 
„Sanšajn” kombajn u regionu Henti, Australija

Paralelno su do 1843. u Južnoj Australiji Džon Ridli i drugi razvili rezač zasnovanog na galskom rezaču. Ova naprava je samo skupljala klasje, ostavljajući stabljike u polju.[7] Ovaj kombajn i kasniji sabirnici imali su prednost u pogledu manjeg broja pokretnih delova i samo sabirnim glavama, što je zahtevalo manje snage za rad. Dorade Hjua Viktora Mekeja dovele su do komercijalno uspešnog kombajna Sanšajn 1885. godine.[8]

 
Kutijasti kombajn sa timom od 20+ mazgi
 
Kutijasti IH aksijalno-protočni kombajn

Kombajne, neke od njih prilično velike, vukle su zaprege mazgi ili konja i koristili su točak za prenos snage. Kasnije je korišćena snaga pare, a Džordž Stokton Beri je integrisao kombajn sa parnom mašinom koristeći slamu za zagrevanje kotla.[9] Na prelazu u 20. vek, konjski kombajni počeli su da se koriste na američkim ravnicama i Ajdahu (često su ih vukle zaprege od dvadeset i više konja).

Godine 1911, Holtova manufakturna kompanija iz Kalifornije, SAD proizvela je samohodni kombajn.[10] U Australiji 1923. godine, patentirani Sunshine Auto Header bio je jedan od prvih samohodnih kombajna sa centralnim hranjenjem.[11] Godine 1923. u Kanzasu, braća Boldvin i njihova Gleaner Manufacturing Company patentirali su samohodni kombajn koji je uključivao nekoliko drugih modernih poboljšanja u rukovanju žitom.[12] Glener i Sanšajn su koristili Fordsonove motore; rani Gleneri su koristili celu Fordsonovu šasiju i pogon kao platformu. Godine 1929, Alfredo Rotanija iz Argentine patentirao je samohodni kombajn.[13] International Harvester je počeo da pravi kombajne na konjsku vuču 1915. U to vreme, veziva na konjski pogon i samostalne mašine za vršenje bili su češći. Tokom 1920-ih, Kejs korporacija i Džon Dir su pravili kombajne i oni su počeli da budu vučeni traktorom sa drugim motorom na kombajnu koji je pokretao njegov rad. Svetski ekonomski kolaps 1930-ih zaustavio je kupovinu poljoprivredne opreme i iz tog razloga su ljudi uglavnom zadržali stari način žetve. Mali broj farmi je investirao i koristio guseničarske traktore da pomeranje opreme.

Kombajni sa vučom traktora (koji se nazivaju i kombajni na vuču) postali su uobičajeni nakon Drugog svetskog rata pošto su mnoga gazdinstva počela da koriste traktore. Primer je bila serija Al-Krop žetilac. Ovi kombajni su koristili tresač za odvajanje zrna od pleve i slamotrese (rešetke sa malim zupcima na ekscentričnom vratilu) za izbacivanje slame uz zadržavanje zrna. Rani traktorski kombajni su obično bili pokretani zasebnim benzinskim motorom, dok su kasniji modeli bili na PTO pogon, preko osovine koja je prenosila snagu traktorskog motora za upravljanje kombajnom. Ove mašine su ili stavljale požnjeveni usev u vreće koje su se zatim utovarile u vagon ili kamion, ili su imale malu posudu u kojoj je zrno čuvano dok se ne prebaci putem žnjeba.

U SAD, Alis-Čalmers, Masi-Haris, International Harvester, Gleaner Manufacturing Company, Džon Dir i Mineapolis Molin su bivši ili sadašnji glavni proizvođači kombajna. Godine 1937, Tomas Kerol, rođen u Australiji, koji je radio za Masi-Haris u Kanadi, usavršio je samohodni model, a 1940. godine kompanija je počela da široko prodaje model manje težine.[14] Lajl Jost je 1947. godine izumeo puž koji bi podizao žito iz kombajna, što je činilo istovar žita mnogo lakšim i dalje od kombajna.[15] Klejs je 1952. lansirao prvi samohodni kombajn u Evropi;[16] godine 1953, evropski proizvođač Klas je razvio samohodni kombajn pod nazivom 'Herkules', koji je mogao da požanje do 5 tona pšenice dnevno.[8] Ovaj noviji tip kombajna je još uvek u upotrebi i pokreće ga dizel ili benzinski motor. Sve dok sredinom 1960-ih nije izumljeno samočisteće rotaciono sito, motori kombajna su patili od pregrevanja, jer bi pleva koja se izbacila pri žetvi sitnih žitarica začepila radijatore, blokirajući protok vazduha potreban za hlađenje.

Značajan napredak u dizajnu kombajna bio je rotacioni dizajn. Zrno se u početku skida sa stabljike prolazeći duž spiralnog rotora, umesto da prolazi između šipki rašpice na spoljašnjoj strani cilindra i konkavnog dela. Rotacione kombajne je prvi put uveo Speri-Nju Holand 1975. godine.[17]

Kombajnski požari uredi

Požari kombajna za žitarice su odgovorni za milione dolara gubitka svake godine. Požari obično počinju u blizini motora gde se nakuplja prašina i suvi ostaci useva.[18] Požari mogu da nastanu i kada se toplota unese od ležajeva ili menjača koji su pokvarili. Od 1984. do 2000. godine, lokalnim vatrogasnim službama SAD prijavljeno je 695 velikih požara u kombajnu za žito.[19] Povlačenje lanaca za smanjenje statičkog elektriciteta bio je jedan od metoda korišćenih za sprečavanje požara na kombajnu, ali još nije jasno koju ulogu statički elektricitet igra u izazivanju požara na kombajnu. Primena odgovarajućih sintetičkih masti smanjuje trenje na ključnim tačkama, tj. lancima, lančanicima i menjačkim kutijama, u poređenju sa mazivima na bazi nafte. Motori sa sintetičkim mazivima će takođe ostati znatno hladniji tokom rada.

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Rostelmaš RMS161 - Zvanični jutjub kanal
  2. ^ Constable, George; Somerville, Bob (2003). A Century of Innovation: Twenty Engineering Achievements That Transformed Our Lives, Chapter 7, Agricultural Mechanization. Washington, DC: Joseph Henry Press. ISBN 0-309-08908-5. 
  3. ^ a b v Istorijski razvoj kombajna, Pristupljeno 13. 5. 2016.
  4. ^ „About Combine harvesters”. Mascus UK. 
  5. ^ Biographical Dictionary of the History of Technology. Taylor & Francis. septembar 2003. ISBN 9780203028292. 
  6. ^ „The History of Combine Harvesters”. Cornways. 
  7. ^ „Sunshine header-harvester, c.1935”. collection.maas.museum. 
  8. ^ a b Timesonline.co.uk, access date 31-09-2009 Arhivirano 2020-05-11 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ „History of the Combine”. Historylink.com. Pristupljeno 18. 8. 2009. 
  10. ^ The John Deere Tractor Legacy, Don McMillan, Voyageur Press, 2003, page 118 with photo
  11. ^ Remarkable Australian Farm Machines, Graeme R. Quick, Rosenberg Publishing, 2007, page 72.
  12. ^ „Gleaner: 85 Years of Harvest History” (PDF). Gleaner Agco Company. 2008. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2010. g. 
  13. ^ „La maquinaria que haría historia”. La Nacion (na jeziku: Spanish). 6. 11. 2004. Arhivirano iz originala 2011-06-06. g. 
  14. ^ "Carroll, Thomas (Tom) (1888–1968)", Australian Dictionary of Biography
  15. ^ Voorhis, Dan (6. 4. 2012Z). „Lyle Yost, founder of Hesston Industries, dies at age 99”. Wichita Eagle. Arhivirano iz originala 10. 8. 2014. g. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  16. ^ CARROL J.: The World Encyclopedia of Tractors & Farm Machinery, 1999 Annes Publishing Ltd, p. 127
  17. ^ „Euro yellow combine”. Farmindustrynews.com. Arhivirano iz originala 2008-10-23. g. Pristupljeno 2009-11-15. 
  18. ^ „UMN.edu”. Arhivirano iz originala 23. 6. 2010. g. 
  19. ^ „UMN.edu”. Arhivirano iz originala 11. 6. 2010. g. 

Literatura uredi

  • Quick, Graeme R.; Wesley F. Buchele (1978). The Grain Harvesters. St. Joseph: American Society of Agricultural Engineers. ISBN 0-916150-13-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kombajn na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комбајн&oldid=27680168”