Komovica

Komovica (komova) je prirodna rakija dobijena od ispresovanog grožđa pomešanog sa vodom i šećerom. Najčešće je nusprodukt nastao u procesu pravljenja vina.

Istorija komovice

Komovica je rakija koja se proizvodi vekovima. Mnogi ne prave razliku između lozovače i komovice. Komovica je rakija dobijena od komine grožđa koja ostaje posle ceđenja vina, gde se može dodati i vinski talog, dok je lozovača rakija dobijena destilacijom fermentisanog grožđanog kljuka (kljuk je grožđe odvojeno od peteljki i izmuljano).

Proizvodnja komovice

Na sto litara slatke komine u kaci, se dodaje dva litra kvasca radi ubrzavanja vrenja, koje obično traje 10 do 15 dana. Rakija komovica spravlja se destilacijom prevrele komine od grožđa, koja ostaje posle ceđenja vina. Od 100 kilograma grožđa, dobije se 15 do 30 kilograma sveže, neprevrele slatke, ili 13—25 kilograma prevrele komine. Ako je komina ostala pri spravljanju ružičastih i crnih vina]], može u nekim slučajevima da sadrži izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nju stoga treba staviti u drvene kace ili u plastičnu burad da za nekoliko dana provri i odmah destilirati.

Slatka komina koja se dobija pri spravljanju belih vina ceđenjem šire treba najpre da provri, pa tek onda da se destiliše. Prilikom čuvanja prevrele komine do momenta destilacije ili stavljanja na vrenje slatke, neprevrele, treba je zaštiti od vazduha. To je neophodno jer se u prisustvu vazduha razvijaju bakterije iz sirćetne kiseline i plesni, koje jako kvare ukus i miris buduće rakije komovice. Iz ovog razloga, često loše čuvane komine mogu biti potpuno neupotrebljive. Preporučije se mešanje delimično ili potpuno prevrele komine dobijene pri spravljanju ružičastih i crnih vina slatkom kominom, koja ostaje pri spravljanju belih vina. To se radi zbog toga što obojena komina sadrži šećere koji ubrzavaju vrenje slatke komine. Pri ovakvim uslovima vrenje slatke komine završava se za oko dve nedelje, a kada prevri samo slatka komina vrenje traje i 3—4 nedelje.

Slatku kominu treba dobro sabiti u drvene ili plastične kace kako bi se istisnuo vazduh. Preporučljivo je da se doda oko dva litra kvasca na 100 kilograma komine radi ubrzanja vrenja. Komina se sabija drvenim maljem ili gaženjem. Da bi se zaštitila od vazduha, na gornji sloj komine stavlja se sloj slame, petiljki ili lišća, a zatim oko 30 centimetara zemlje, a iznad nje sloj peska debljine 20 centimetara. Ovako se komina priprema za duže čuvanje. Međutim, ako će se ona po završetku vrenja destilisati (peći) ovaj postupak može da izostane, pogotovu ako se radi o manjim količinama komine. U tom slučaju u plastičnu burad ili kace treba, koliko je to moguće, sabiti kominu i zaštiti je poklopcem (ne sme se potpuno zategnuti poklopac na plastičnom sudu, jer ugljen-dioksid tokom vrenja neće moći da napušta sud), ili vezivanjem polietilenske folije.

Posle 10—14 dana ona se može destilisati jer je vrenje završeno. Oko 100 kilograma komine dobijene od vina jačine 10 vol. % alkohola može se očekivati 10—11 litara rakije komovice jačine 50 vol. % alkohola.

Komovica kao lek

Komovica se tradicionalno koristi za pravljenje obloga za reumatična mesta ili snižavanje visoke temperature. Pijenjem manjih količina rakije ubrzava se cirkulacija krvi u organizmu, pa se tako deluje na metabolizam. Lekovita svojstva komovice mogu se povećati dodavanjem lekovitih trava ili šumskih plodova i to na tri načina: konzerviranjem nekih plodova (npr. ribizli) u rakiji, dodatkom lekovitih trava ili pečenjem rakije s dodatkom lekovitih trava.

Zanimljivosti

Ivan Jastrebov je spomenuo planinu Kumulu u Albaniji. Kumula znači šljiva, ali šljiva na toj planini nema. Nazivi planina Komovi, Kumula... su u mogućoj vezi sa komovicom (šljivom).