Kompromis je vrsta rešenja konflikta kod koga obe strane bivaju potpuno, delimično ili polovično zadovoljne rešenjem. Prihvata se kao privremeno rešenje na putu do konačnog rešenja, a kada su stavovi isuviše suprotstavljeni i kao jedino moguće. Kompromis može biti izraz uzajamnih ustupaka i nastojanja da se uspostavi saradnja, izražava težnju ka balansu i toleranciji a suprotan je ekstremizmu. U postizanju kompromisa u savremenom socijalnom radu sve se više koristi medijacija.

Kompromisno rešenje problema višekriterijumskog odlučivanja - višekriterijumska optimizacija koje je najbliže idealu može se odrediti metodom VIKOR koja obezbeđuje maksimalnu korisnost za većinu i minimalno nezadovoljenje za oponenta - VIKOR metoda.[1] [2]

Reference uredi

  1. ^ Opricović Serafim. “Višekriterijumska optimizacija sistema u građevinarstvu”. Građevinski fakultet, Beograd, 1998. -302 str. ISBN 978-86-80049-82-3.
  2. ^ Opricovic Serafim, Tzeng Gwo-Hshiung. “Extended VIKOR Method in Comparison with Outranking Methods”. European Journal of Operational Research, Vol. 178, No 2, 2007, pp. 514–529.

Literatura uredi