Konstantin Kosinski
Konstantin Kosinski († posle 1240) - preosvećeni Ruske pravoslavne crkve, iguman Kosinskog manastira.
| Konstantin Kosinski | |
|---|---|
_%E2%80%94_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8,_%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8B%D1%80%D1%8F.jpg) |
Manastir Kosin
urediNa samom kraju 12. veka preselio se iz Novgorodskog manastira Varlaama Hutinskog u zabačeno mesto na ušću reke Poliste u Snežnu, tri verste od grada Staraja Rusa, i osnovao Kosinski manastir Svetog Nikole, u kome je bio prvi iguman[1]. Zajedno sa njim sve vreme bio je i njegov najbliži prijatelj i saradnik Kozma Kosinski, koji je takođe kasnije kanonizovan za svetitelja[2].
Konstantin Kosinski je umro 29. jula 1240. godine. Umirući je hteo da prenese igumanstvo na Kozmu, ali je on odbio ovo zvanje i nastavio svoj podvižnički život kao prost monah. Mošti oca Konstantina počivaju pod svodom Kosinskog manastira.
Sveti Konstantin Kosinski se pominje 29. jula i u Sabornom hramu novgorodskih svetih – u 3. nedelju po Duhovima[3].
Izvori
uredi- ^ „KONSTANTIN KOSINSKIЙ - Drevo”. drevo-info.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ „Kozьma, prepodobnый Kosinskiй, Starorusskiй – Russkiй biografičeskiй slovarь A.A. Polovcova. Tom 9”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ „KONSTANTIN I KOSMA”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2023-07-26.