Rođena sam u Beogradu posle Drugog svetskog rata u divnoj ulici u blizini Slavije, današnjeg trga Dimitrija Tucovića. U ulici divne porodične kuće sa lepim dvorištima u koje smo voleli kao znatiželjna deca da zavirimo i divimo lepoti koju mi iz višespratnica nismo imali. U našim dvorištima su bili tresači tepiha, kante za smeće i skoro svakodnevno raširen veš opran u vešernici koja se morala ranije rezervisati kod nastojnika zgrade čiji je stan bio u prizemlju sa pogledom na dugačak ulazni hodnik. Preko puta moje višespratnice koja je i danas, sa svojim balkonima jedna od najlepših zgrada, je bila sa ulice parterna a iz dvorišna jednospratna ljupka kuća porodice Grol. Bili smo vaspitani da se starijim osobama obavezno javljamo sa " Ljubim ruke " a odgovor je bio " Živa bila ". Ulica je imala par godina tursku kaldrmu tako da je saobraćaj bio vrlo redak pa smo se bezbrižno igrali.
Išla sam u Osnovnu školu "Sveti Sava" u neposrednoj blizini i bili tužni što nismo imali Dan Škole jer se tada nije slavio Sveti Sava. Po završetku osam razreda u toj školi završila sam gimnaziju u poznatoj Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.Nakon gimnazije završila sam Tehnološki fakultet i ta godina mi je bila jedna od najlepših jer smo se preselili u vlastiti stan posle dosta godina bezuspešnih pokušaja.Sreća je bila još veća jer sam dobila svoju sobu. Počela je potera za poslom kao i obaveze i odgovornosti.