Рођена сам у Београду после Другог светског рата у дивној улици у близини Славије, данашњег трга Димитрија Туцовића. У улици дивне породичне куће са лепим двориштима у које смо волели као знатижељна деца да завиримо и дивимо лепоти коју ми из вишеспратница нисмо имали. У нашим двориштима су били тресачи тепиха, канте за смеће и скоро свакодневно раширен веш опран у вешерници која се морала раније резервисати код настојника зграде чији је стан био у приземљу са погледом на дугачак улазни ходник. Преко пута моје вишеспратнице која је и данас, са својим балконима једна од најлепших зграда, је била са улице партерна а из дворишна једноспратна љупка кућа породице Грол. Били смо васпитани да се старијим особама обавезно јављамо са " Љубим руке " а одговор је био " Жива била ". Улица је имала пар година турску калдрму тако да је саобраћај био врло редак па смо се безбрижно играли.
Ишла сам у Основну школу "Свети Сава" у непосредној близини и били тужни што нисмо имали Дан Школе јер се тада није славио Свети Сава. По завршетку осам разреда у тој школи завршила сам гимназију у познатој Четрнаестој београдској гимназији.Након гимназије завршила сам Технолошки факултет и та година ми је била једна од најлепших јер смо се преселили у властити стан после доста година безуспешних покушаја.Срећа је била још већа јер сам добила своју собу. Почела је потера за послом као и обавезе и одговорности.