Korisnik:Sofija Gajević/pesak

Mej Lanfang (kin. 梅兰芳, pin. Méi Lán Fāng), (22. oktobar 1894 - 8. avgust 1961), čije ime je Lan (kin.澜/ Lán), takođe poznat i kao Heming (kin.鹤鸣, Hè míng), a nadimci su mu Ćuenci (kin.裙子, Qúnzi), Ćuenci (kin.群子/ Qúnzi), Ci Vanhua (kin.字畹华,Zì Wǎn huá ), negde potpisan kao "Gospodar palate od Žada" (kin.玉轩, yù xuān), savremeni je izvođač kineske pekinške opere. Njegova domovina je Tajdžou(kin. 泰州, pin.Tàizhōu ) , provincija Đangsu (江苏, ,Jiāngsū) . Rođen je u Pekingu, i bio je glumac Dan opere. Poznat je u celom svetu po svojim izvanrednim scenskim izvođenjima, kao i patriotskim osećanjima, i on je prvi od “Četiri velika Dan glumca” (四大名旦,Sì dàmíng dàn) pekinške opere. Takođe je bio uvažavan od strane vođa komunističke partije Kine, a Mao Cedung (kin.毛泽东, Máo Zédōng) ga je čak nazivao “Šef Mej”。

Biografija

Mej LanFang je rođen 24. dana u devetom mesecu lunarnog kalendara, u toku 20. godine vladavine cara Guangsju(kin.光緒, pin.Guāngxù), koji je vladao u vreme dinastije Ćing (22. oktobra 1894. godine nove ere), u staroj kući porodice Mej, u ulici Litjegvaji (kin.李铁拐, pin. Lǐtiěguǎi), izvan Pekinga. Porodica Mej Lanfanga se već generacijama bavila umetnošću, a njegov deda je poznati pekinški operski izvođač Mej Ćaoling (kin. 梅巧玲, Méi Qiǎolíng ). 1899 godine Mej Lanfang je započeo školovanje u jednoj privatnoj školi, a nakon smrti njegovih roditelja odgajao je ga je ujak Mej Jutjen(kin. 梅雨田, pin. Méi Yǔtián), koji je bio poznati izvođač pekinške opere. Od svoje osme godine, 1902. počeo je da uči operu od najboljeg prijatelja svog dede, operskog izvođača Vu Lingsjena(吳菱仙, pin.Wú Língxiān), jednog od „Trinaest čuda Tongguanga“. U avgustu 1904. godine, desetogodišnji Mej Lanfang je po prvi put izvodio operu na sceni u Pekingu, u teatru Guanghe. 1907. godine je počeo da nastupa u trupi "Siljen Čeng“ (kin.喜连成班,xǐ lián chéng bān) , a vođa te trupe Je Čunšan (kin. 叶春善/ Yè Chūnshàn) ga je postavio za svog šegrta. 1913. godine odlazi u Šangaj i izvodi operu "Etno selo Muke“ (kin.穆柯寨, pin.Mù kē zhài), koje je izazvalo senzaciju u Šangaju i odmah postalo popularno.

-Mej Lanfang je izazvao veliku senzaciju, kada je 1919. godine prvi put posetio Japan i tu nastupio. Čak je postojao i komentar :“ Ovim rukama se mogu odseći ruke svih drugih žena“. 1920. Godine Ći Rušan (kin. 齐如山, pin.Qí Rúshān ) je upoznao Mej Lanfanga sa Ći Bajši (kin. 齐白石, pin.Qíbáishí). 1924. godine, zbog velikog zemljotresa Kanto u Japanu, pozvan je da nastupi ponovo u Japanu radi pomoći usled nepogode. Upravo u tom periodu je oboleo od akutnog gastroenteritisa, koji je bio opasan po život, a lečio ga je japanski doktor. Doktor nije naplatio lečenje, već je zatražio da mu da jedan par manžetni rađenih po „Cloisonné enamel“ (francuska reč koja označava drevnu tehniku koja se koristi za ukrašavanje predmeta od metala, danas najpopularnija u Kini za ukrašavanje vazni ili činija, prim.prev) tehnici. Iste te godine je postao šegrt Ći Bajšiju pri učenju slikarstva, a Ći Bajši je sarađujući sa Đin Bejlouom i Vang Mengbajem naslikao sliku za 30. rođendan Mej Lanfanga, u njegovom Džui Cusjuenu. Mej Lanfang je 6. aprila 1928. godine premijerno u teatru "Džonghe" u Pekingu izveo novu pekinšku operu „Povratak feniksa u gnezdo“(kin. 凤还巢, pin.Fèng hái cháo). Pre 1930. godine je otišao u Sjedinjene Američke Države i 72 dana nastupao u Sijetlu, Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, San Francisku, Los Anđelesu, San Dijegu, Honolulu-u i drugim državama, što je izazvalo veliku senzaciju. Tada su mu američki „Pomona univerzitet“ i univerzitet iz Južne Kalifornije dodelili počasne doktorate iz književnosti. 1932. godine se preselio u Šangaj, a 1935. Godine je posetio Sovjetski Savez. Godine 1938. on je predvodio svoju trupu na nastupima u Hongkongu, a 1941. se iz finansijskih razloga vratio u Šangaj. Državna vlada Vang Đingveja(kin. 汪精卫, pin.wāngjīngwèi) ga je prisilno pozvala da nastupi, ali on je ostao nepokolebljiv i namerno pustio bradu, otvoreno izjavivši da je odlučan da prekine kontakte sa japanskim silama. S obzirom na to da tu više nije imao nastupe, izvori finansija su bili ukinuti, a on se oslanjao na prodaju kaligrafskih dela, slika i trofeja kako bi izdržavao porodicu i trupu. 1945. godine Japan je kapitulirao, a Mej Lanfang se vratio na scenu.

U julu 1951. godine Mej Lanfang se vratio u Peking i nastanio u ulici „Huguosi br.1 (danas memorijalna dvorana Mej Lanfang). 1952. godine po drugi put posećuje Sovjetski Savez kako bi nastupio. Godine 1954. biva izabran za poslanika u Prvom Narodnom Kongresu. U septembru te godine je prisustvovao prvoj sednici Prvog Narodnog Kongresa, na kojoj se razgovaralo o planu ustava, a tokom kojeg je on čak držao govor. Njegova treća poseta Japanu 1956. godine je takođe izazvala veliku pometnju, a tokom te posete je on ispunio obećanje o manžetnama od pre više od 30 godina. Pridružio se Komunističkoj partiji Kine 1959. godine. Mej Lanfang je 1960. snimio poslednji film Kunću opere, pod nazivom „Paviljon božura“(kin.游园惊梦, pin.Yóuyuán jīng mèng) . Umro je od bolesti, u Pekingu, u 5 sati ujutru, 8. avgusta 1961. godine, u 67. godini života.

Umetnička dostignuća

Mej Lanfang, Čeng Jenću, Šang Sjaojuen i Sjuen Huejšeng su još poznati pod nazivom „Četiri velika Dan glumca“ (kin. 四大名旦, pin.Sì dà míng dàn), pod vođstvom Mejlanfang-a. On je bio najvažniji predstavnik kineske pekinške opere danđue (kin. 旦角, pin. dànjué), doslovno  ženska uloga u Kineskoj operi, tradicionalno izvođena od strane muških glumaca, prim.prev.)), popularan u celoj generaciji. Njegove veštine maskiranja muškarca u ženu su izuzetne, on unapređuje pekinšku operu, prvobitno popularnu dramu, predstavljajući estetiku lirskog carstva. Njegov ton je ležeran i nezaboravnog stila i omogućava publici da oseti graciozna osećanja klasičnih žena.

U Mej Lanfangovim ranim godinama, on je sledio savete svog mentora Ći Cušana i od njega nasledio scenski stav i veličanstvenost u finoj, tradicionalnoj pekinškoj operi. Kako bi ispravio nedostatke u formi pekinške opere iz prošlosti, kojoj su nedostajale emocije i izvođenja iz duše, prilagodio je harmoniju teksta, muziku i ritam. Uneo je više emocija u nastupe i stvorio mnogo lepih i nezaboravnih umetničkih slika. Sakupio je veliki broj fantastičnih drama, razvio i unapredio pevačku i izvođačku umetnost pekinških opera i glumaca, i stvorio svoju školu jedinstvenog stila izvođenja: “Mej škola“/(kin. 梅派, pin. Méi pài).

Mej Lanfang je najreprezentativnija figura koja povezuje period procvata kineske pekinške opere i period kulturnog prosperiteta nakon kasne dinastije Ćing i osnivanja Narodne Republike Kine. Tokom svoje pedesetogodišnje scenske karijere, stvorio je mnoge umetničke slike žena i razvio izvođačku umetnost ženskih uloga Pekinške opere. Njegov najmlađi sin, Mej Baođu (kin. 梅葆玖, pin.Méi bǎojiǔ) je naslednik Mej škole.

Repertoar u Mej školi

1.     „Nezvanična biografija Jang Tajdžen-a“ (kin. 《楊太真外傳》/《太真外傳》, pin.Yángtài zhēn wàizhuàn)

2.     „Pijana konkubina“ (kin. 贵妃醉酒, pin.Guìfēi zuìjiǔ )

3.     „Zbogom moja konkubino“ (kin. 霸王別姬, pin. Bàwáng bié jī)

4.     „Kosmička izvidnica“ (kin. 宇宙锋, pin. Yǔzhòu fēng)

5.     „Mržnja prema životu i smrti“ (kin. 生死恨, Shēng sǐ hèn)

6.     „Ljen Đinfeng“ (kin.廉錦楓, pin.Lián jǐnfēng )

Pekinška i Kunću opera u filmovima sa Mej Lanfangom u glavnoj ulozi

KINA

1." Problematična Čunsjang" ( kin. 春香鬧學, pin. Chūnxiāng nào xué, eng. Chunxiang troubles)

2. “ Nebeska devojka rasipa cveće“ (kin. 天女散花, pin.Tiānnǚ sàn huā)

3. “ Mržnja prema životu i smrti“ (kin. 生死恨,Shēng sǐ hèn) - u boji, pozorišni konsultant Vang Šaoćing, vođa scene Vang Sjejuen, režija Fej Mu, 1948.

4. „ Luo Šen“  (洛神, Luòshén) - u režiji Vu Cuganga, 1955.

5.  „Mej Lanfangova scenska umetnost“ ( kin.梅蘭芳舞台藝術, pin. Méi lánfāng wǔtái yìshù) -u boji, uključujući dokumentarac o životu i umetnosti Mej Lanfanga, kao i četiri drame: " Legenda o beloj zmiji: Slomljeni most", "Univerzalna granica", "Zbogom moja konkubino" i "Pijana konkubina", u režiji Vu Cuganga, 1955 (Slomljeni most je Kunću opera)

6. „Paviljon božura“ (kin. 游园惊梦, Yóuyuán jīng mèng)- Kunću opera, u boji, režija Sju Ke (kin. 許珂, xǔ kē), 1960.

VELIKA BRITANIJA

1."Gospođa Šangjuen" (kin.上元夫人, pin.Shàng yuán fūrén) - snimljeno u Pekingu, 1923.

BRITANSKI HONG KONG

"Si Ši - Ju Vu" , "Zbogom moja konkubino - Ples sa mačevima" , "Gospođa Šangjuen - Mušica" , "Devojka u oklopu - Život na struni" , "Dajju sahranjuje cveće", - snimljeno u Pekingu, 1924.

JAPAN

"Blizu duge - Pucnjava" (kin. 對槍, pin.Duì qiāng) -1924.

"Ljen Đinfeng - Ples školjki" (kin. 廉錦楓·刺蚌舞, pin.Lián jǐn fēng·cì bàng wǔ) -1924. Oba filma su snimljena u Japanu od strane Toho kompanije.

SAD

"Fej Džen E ubija tigra" (kin. 費貞娥刺虎, pin. Fèi Zhēn é cì hǔ)

SOVJETSKI SAVEZ

"Blizu duge" (kin.虹霓關, pin.Hóng ní guān) -Režija Sergeja Ajzenštajna, 1935.

Njegovi studenti

Njegovi studenti (učenici) su: Čeng Jenću, Džang Đunću, Vej Ljenfang, Džang Jijun, Li Šifang, Mao Šilaj, Lju Juantong, Li Jufu, Jan Huejdžu, Gu Džengću, Čeng Jungling, Ćin Huejfen, Jang Conghuan, Du Đingfang, Feng Džengvej, Jang Ćuling, Guan Sušuang, Hu Džifeng, Peking Li Li, i još više od sto ljudi.

Privatan život

1910. godine Mej Lanfang je oženio Vang Minghua (kin. 王明华, pin. WángMíngHuá) , koja je poticala iz aristokratske porodice izvođača pekinške opere. Nakon venčanja, Vang Minhua rađa sina i ćerku i biva podvrgnuta operaciji kontrole rađanja. Nažalost, deca su umrla u detinjstvu. Pošto Mej Lanfangov stric nije imao dece, Mej Lanfang je nasledio svu imovinu 1921. godine, uz saglasnost Vang Minghua, oženio je i proglasio opersku glumicu Fu Džifang (kin. 福芝芳, Fú Zhī Fāng) svojom „ravnopravnom ženom“. Fu Džifang i Mej Lanfang su zajedno imali devetoro dece, ali je samo četvoro doživelo odrasle godine, a to su Mej Baočen(kin. 梅葆琛, pin. Méi Bǎo Chēn) , Mej Baodzen(梅葆珍,pin. Méi Bǎo Zhēn) Mej Baojue (kin. 梅葆, pin. Méi Bǎo Yuè) i Mej Baođu(kin. 梅葆玖, pin. Méi Bǎo Jiǔ). Vang Minghua je umrla kasnije, 1929. godine. Fu Džifang i Vang Minghua su imale harmoničan odnos, pa je Fu Džifang čak predala svog najstarijeg sina Vang Minghua, kako bi ga odgajala. Kada je Mej Lanfang preminuo, 1961. godine, Fu Džifang se zalagala za izgradnju njegovog groblja na planini Vanhua (kin. 万花山,wàn huāshān), istočno od planine Sjang (kin. 香山, xiāngshān), insistirajući da Mej Lanfang i Vangminhua budu zajedno sahranjeni. Fu Džifang je takođe ovde sahranjena nakon svoje smrti.

1925. godine Mej Lanfang se zaljubio u Meng Sjaodung, a 1927. godine ju je proglasio „ravnopravnom ženom“. U to vreme Vang Minghua je i dalje bila živa, pa prema zakonu, ni Fu, ni Meng nisu imale status Mej Lanfangove žene, i zakonski su smatrane konkubinama. Prema narodnim običajima, Fu DžiFang je bila priznata kao Mej Lanfangova „ravnopravna žena“, koju je oženio zbog nedostatka potomstva, u domaćinstvu svog strica. Meng Sjaodung čak ni u takvim pričama nema status „ravnopravne žene“, već samo  status ljubavnice. Meng Sjaodung kasnije tvrdi da su tvrdnje o venčanju i nasleđivanju bile lažne. Njih dvoje su se venčali 24. dana prvog meseca u lunarnom kalendaru, u Bejpingu(naziv za Peking u periodu od 1928-1949), a Fen Gengguang je bio svedok na venčanju. Javnost nije priznala ovaj brak, kao ni porodica Mej Lanfanga i njegova supruga Vang Minghua, a ni njegova „ravnopravna žena“ Fu Džifang. U julu 1931. Godine, Mej Lanfang i Meng Sjaodung su zvanično raskinuli. U septembru 1933. Meng Sjaodung je u Tjenđinovom „Ta Kung Pao“ časopisu objavila obaveštenje, javno objašnjavajući razloge razlaza i najavljujući prekid porodičnog odnosa nje i Mej Lanfanga.

Dokumentarni filmovi o njegovom životu

OBJAVLjENI TOKOM ŽIVOTA

1955. godine, kada je filmski studio u Pekingu snimao film u boji „Mej Lanfangova scenska umetnost“, Vu Cuguang je režirao prvi dokumentarni film u boji o umetničkom životu Mej Lanfanga, sa orkestralnom muzikom, koju je komponovao Vang Dženja. Predstavljeno je zajedno sa Kunću operom „Legenda o beloj zmiji; Slomljen most).

OBJAVLjENI POSTHUMNO

-2000. godine, dokumentarni film „Mej Lanfangov svet“ (kin. 梅蘭芳的世界, Méi lán fāng de shìjiè ) , u režiji Čen Mejđuna

-2004. godine, 10 epizoda dokumenatrnog filma „Mej Lanfang“ itd.

-2006. godine, dokumentarni film „Ponovni susret sa Mej Lanfangom“, snimio „China Central Newsreel and Documentary Film Studio (Group) “ (kin. 中央新闻纪录电影制片厂, Zhōngyāng xīnwén jìlù diànyǐng zhì piàn chǎng), režiser Mej Bao Đu

-2008. godine film „Mej Lanfang“, u režiji Čen Kajgea, snimljeno na osnovu knjige njegovog sina Mej Šaovua „Autobiografija Mej Lanfanga“ (kin. 梅蘭芳自敘, Méi Lán fāng zìxù),  filmsko i televizijsko delo

Filmska i televizijska dela

GODINA	NASLOV	GLUMCI
FILMOVI
2008	„Mej Lan Fang“(kin. 梅兰芳, Méi Lán Fāng)	Li Ming (kin. 黎明, Lí Mng), Ju Šao Ćun (kin. 余少群, Yú Shǎo Qún)
TV DRAME
2001	"Velika kapija palate" (kin. 大宅门, dàzháimén)	Song Sjaočuan (kin. 宋小川, Sòng xiǎochuān) kao Van Sjaođu (kin. 万筱菊, pin. Wàn xiǎo jú)
2009	Hong Kong TVB TV serija " Cai E i Sjao Feng Sjen" (kin. 蔡鍔與小鳳仙, pin. cài'è yǔ xiǎo fèng xiān)	Ceng Vejćuen igra Mej Lanfanga, "Boga kocke" Dang Langhonga
2015	Hong Kong TVB TV serija "Heroj"	Cao Jongljen igra Šang Venbina, predstavljajući Mej Lanfanga

Dodatna literatura

GODINA	NASLOV KNjIGE	AUTOR	IZDAVAČKA KUĆA
1952	"Četrdeset godina scenskog života", prvi i drugi deo	Mej Lanfang, biografija Sju Đi-a	Šangaj: Izdavačka kuća Pingming
1981	"Četrdeset godina scenskog života" , treći deo	Mej Lanfang, biografija Sju Đi-a	Peking: Izdavačka kuća Kineske drame
2010	"Lirska tradicija i kineska modernost"	Vang Devej	Peking: Knjižara Sanljen
2010	„Želim samo da je tvoje srce kao moje: Susret Meng Sjaodonga, Mej Lanfanga i Du Juešenga“, „Biografija i književnost“, str. 23-38.	Šen Čaoćun