Korisnik:Anchitza/песак

Za Esme, s ljubavlju i mučninom
Autor	Dž. D. Selindžer
Zemlja	Sjedinjene Američke Države
Jezik	engleski

Za Esme, s ljubavlju i mučninom je pripovetka američkog pisca Dž. D. Selindžera. U pripoveci je reč o sastanku narednika i devojčice pre nego što je narednik poslat u bitku u Drugom svetskom ratu. Prvobitno je objavljena u časopisu The New Yorker, 8. aprila 1950, a dve godine kasnije je antologizovana u Selindžerovoj zbirci Devet priča.

Pripovetka je ubrzo stekla popularnost kod čitalaca; manje od dve nedelje nakon što je objavljena, 20. aprila, Selindžer „je dobio više pisama o Za Esme nego za bilo koje od prethodnih dela“. Prema autoru biografija, Kenetu Slavenskom, pripovetka „se smatra jednim od najboljih književnih dela nastalih kao rezultat Drugog svetskog rata.“

Isprva je časopis The New Yorker odbio pripovetku, krajem 1949. godine te je Selindžer skratio šest stranica rukopisa.

Radnja

Pripovetka počinje pozivom na venčanje u Engleskoj, na kojem narator neće moći da prisustvuje, kako se datum venčanja kosi sa planiranom posetom majke njegove supruge. Narator ne poznaje mladoženju, ali poznaje mladu. Njegov odgovor na poziv je da ponudi nekoliko pisanih beleški u vezi sa nevestom.

Prva od dve epizode ​​o kojima narator pripoveda dešava se tokom olujnog popodneva u Devonu, u Engleskoj, 1944. Grupa regrutovanih Amerikanaca završava obuku za obaveštajne operacije na dan D. Usamljeni narator se šeta gradom i ulazi u crkvu da sluša probu dečjeg hora. Jedna od članova hora, devojčica od otprilike trinaest godina, ima stav i držanje koje mu skreće pažnju. Kada odlazi, otkriva da je na njega čudno uticalo dečje „melodično i nesentimentalno“ pevanje.

Kako bi pobegao od kiše, narator se sakriva u čajdžinici gde ponovo ponovo susreće devojčicu, ovog puta u pratnji mlađeg brata i njihove guvernante. Osećajući naratorovu usamljenost, devojka ga uključuje u razgovor. Saznajemo da se zove Esme i da su ona i njen brat Čarls siročad – majka im je preminula, a otac je ubijen u severnoj Africi dok je služio u britanskoj vojsci. Ona nosi njegov ogromni vojni ručni sat za uspomenu. Esme je bistra, vaspitana i zrela za svoje godine, ali je zabrinuta što je možda „hladna osoba“ i nastoji da bude „saosećajnija“.

U sledećoj epizodi, scena se menja u vojno okruženje, i dolazi do namerno promene tačke gledišta; pripovedač sebe više ne naziva „ja“, već „narednik H“. Savezničke snage okupiraju Evropu u nedeljama nakon Dana pobede. Narednik H je stacioniran u Bavarskoj i u trenutku pripovedanja se upravo vratio u svoju sobu, nakon posete bolnici u kojoj je lečen od nervnog sloma. Još uvek pokazuje simptome svog mentalnog poremećaja. „Kaplar Z” (prezime Klej), kolega vojnik koji je blisko sa njim sarađivao, opušteno i bezočno primećuje narednikovo fizičko pogoršanje. Kada Klej odlazi, narednik H počinje da prebira po gomili neotvorenih pisama i otkriva mali paket, sa poštanskim žigom iz Devona, koji je pristigao skoro godinu dana ranije. Sadrži pismo od Esme i Čarlsa, a ona je priložila očev ručni sat – „talisman“ – i predlaže naredniku H da ga „nosi tokom rata“. Duboko dirnut, on odmah počinje da se oporavlja od svog pada u razočaranje i duhovnu prazninu, vraćajući svoje „sposobnosti“.

Analiza

Kako je rat nestajao iz sećanja ljudi, Amerika je prihvatala „neupitni patriotizam i izraženi konformizam“, dok je romantična verzija rata postepeno zamenjivala turobnu realnost. Selindžerova želja je bila da govori za one koji su se borili sa neslavnim aspektima rata.

Cilj pripovetke Za Esme, s ljubavlju i mučninom bio je da oda počast ratnim veteranima koji su se i u civilnom životu borili sa „ratnim umorom“ tj. posttraumatskim stresnim poremećajem. Pripovetka bi takođe trebalo da služi da široj javnosti dočara šta je većina nekadašnjih vojnika preživela.

Selindžer je služio kao podoficir obaveštajnih službi na evropskom frontu – narator „Narednik X“ je „sumnjivo nalik samom Selindžeru“. Pripovetka je više od pukog ličnog sećanja; ona predstavlja napor da se ponudi nada i isceljenje – isceljenje u kome je učestvovao i sam Selindžer. Slavenski ističe da „iako možemo prepoznati Selindžera u liku narednika X, veterani [Drugog svetskog] rata prepoznali su sebe.“

Likovi

• Narednik H: Narator pripovetke. Neposredno pre odlaska u Normandiju u prvom delu, on opisuje svoj susret sa mladom devojkom u Devonu. U drugom delu, napisanom u trećem licu, reč je o krizi koju je junak doživeo tokom ratnih dana.
• Esme: Trinaestogodišnja devojčica koju je narednik H upoznao dan pre nego što se pridružio ratu. U drugom delu priče, Esme mu šalje pismo dok je narednik u ratu. Na početku priče čitaocima je objašnjeno da će se Esme udati i takođe je pozvala narednika H na ceremoniju venčanja.
• Čarls: Petogodišnji brat od Esme. On je sa njom na dan kada upozna glavnog narednika.
• Kaplar Z (Klej): Cimer štabnog narednika H u danima nakon sletanja. Klej se smatra emotivnim, jednostavnim i grubim čovekom, kao i simbolom deprivacije.
• Loreta: Klejeva verenica. Često piše pisma Kleju u ratu.
• Gospođa Megli: Gospođa Megli, negovateljica Esme i Čarlsa, koja ih je dovela u čajdžinicu na dan kada su sreli narednika H.
• Žena narednika H: Na početku priče, narator (narednik H) objašnjava da je odlučio da ne ide na venčanje nakon razgovora sa ženom.
• Grenčer: Svekrva narednika H. Ime se pominje na početku priče.