Korisnik:Byukk/Malice Mizer
| Byukk/Malice Mizer | |
|---|---|
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1992—2001 |
| Mesto osnivanja | Japan |
| Žanrovi | Art rok, gotik rok, sint-pop |
| Izdavačke kuće | Nippon Columbia, Midi:Nette |
| Članovi | |
| Bivši članovi | |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | malice-mizer.co.jp |
Malice Mizer (stilizovano kao MALICE MIZER) je bila japanska vižual kej rok grupa aktivna od 1992. do 2001. godine. Bend je bio poznat po svojoj muzici i nastupima uživo, u kojima su bili prisutni raskošni istorijski kostimi i scenske postavke, kao i kratki nemi pozorišni komadi pred razne pesme.
Grupu su formirali gitaristi Mana i Közi. Prošla je kroz nekoliko različitih sastava i tri drastične promene imidža. Njihovu raniju muziku karakterisali su snažni francuski i klasični uticaji, a kasnije su se udaljili od francuskog romantizma i uključili razne gotičke aspekte nakon što je više poteškoća zadesilo bend.
Svoj vrhunac doživeli su dok je pevač bio Gackt, i tada su smatrani delom „velike četvorke vižual keja“, zajedno sa bendovima La'cryma Christi, Fantastic Crisis i Shazna.[1] Njihov treći i najuspešniji studijski album Merveilles (1998) je Kerrang! 2021. godine uvrstio na listu 13 ključnih japanskih rok i metal albuma. [2] Međutim, njihov uspeh nije dugo trajao, i krajem 2001. godine objavljeno je da će grupa biti neaktivna na neodređeno vreme. Mana, Közi i basista Yu~ki nastupili su zajedno nekoliko puta od 2010. godine.
Istorija
uredi1992–1994: Tecu era
uredi
Nakon što su napustili bend Matenro, gitaristi Mana i Közi su avgusta 1992. osnovali Malice Mizer. Ubrzo su im se priključili pevač Tecu, basista Yu~ki i bubnjar Gaz. Ime benda nastalo je od engleskih reči malice (zloba) i misery (očaj), koje dolaze iz rečenice "Nothing but a being of malice and misery." (ništa sem bića zlobe i očaja), što je njihov odgovor na pitanje "Šta je ljudsko biće?". Bend je od samog početka kao svoj zaštitni znak uspostavio zvuk "gitara bliznakinja", pri čemu dve gitare sviraju različite melodije stvarajući polifoniju. Tokom Tecu ere, muzika Malice Mizer bila je mešavina gotskog roka iz ranih 1980-ih, progresivnog roka i snažnih klasičnih uticaja. Njihova prva zvanično izdata pesma bila je "Speed of Desperate" kao deo kompilacije Brain Trash iz 1993. godine. Pre toga, objavili su demo kasetu pod nazivom "Sans Logique" (referenca na hit pesmu francuske pop pevačice Milene Farmer "Sans Logique") na kojoj nije bilo vokala. Ubrzo nakon objavljivanja kompilacije Brain Trash, Gaz je napustio bend da bi se pridružio bendu Kneuklid Romance, a zauzvrat se bubnjar Kneuklid Romance Kami pridružio Malice Mizer. Godine 1994., nakon još nekoliko demo snimaka, bend je objavio svoj prvi album Memoire preko nezavisne izdavačke kuće Midi:Nette, koju je osnovao Mana. Album je ponovo objavljen krajem godine pod nazivom Memoire DX sa dodatnom bonus pesmom, "Baroque". Samo nekoliko dana kasnije, pevač i tekstopisac Tecu napustio je bend nakon svoje poslednje svirke 27. decembra 1994. godine. Tačni razlozi za njegov odlazak su nepoznati. Činjenica da je bend nastavio da koristi njegove tekstove u pesmama koje su kasnije izvodili sa drugim pevačima ukazuje na prijateljski razlaz.
1995–1999: Gackt era
uredi
Nakon skoro godinu dana neaktivnosti, Gackt se pridružio grupi kao pevač. Objavili su singl "Uruwashiki Kamen no Shotaijou" 10. decembra 1995. godine. Sa ovim singlom Malice Mizer počinje da se aktivno razlikuje od drugih bendova; kada su pesma izvodili uživo, Mana i Közi bi odložili gitare i umesto toga izveli plesnu rutinu. [3] Sa novim konceptom, muzika benda je postala više art rok i sintpop, uključujući još jače klasične i elektronske elemente. Što se izgleda tiče, bend je napustio svoj gotski izgled iz 1980-ih i prešao na šarene istorijske kostime.
Malice Mizer su objavili svoj drugi album, Voyage Sans Retour, 1996., a svoj prvi kućni video Sans Retour Voyage "Derniere" (Encore Une Fois), koncertni video snimljen u Šibuji sa raskošnom binom i složenim plesnim rutinama, 1997. godine. [3] Bend je postajao sve popularniji i iste godine je potpisao ugovor sa velikom izdavačkom kućom Nippon Columbia, preko koje su objavili niz uspešnih singlova i jedan kratki film, Bel Air (Kuuhaku no Toki no Naka de) de L'image . Njihov prvi album za veliku izdavačku kuću, Merveilles, objavljen je 1998. Bend je u to vreme imao sopstvenu radio emisiju i održao teatralni dvodnevni koncert u Nipon Budokanu, koji je bio uključivao veliku zgradu kao scenski rekvizit; svaki član je izveo jedan samostalan skeč, i jedan sa drugim članom. Doživeo je ogroman uspeh i objavljen je u video formatu kao Merveilles (Shuuen to kisuu) l'espace . U julu 1998. Gackt je u Jokohama Areni imao svoj poslednji nastup sa Malice Mizer, i u januaru 1999. godine on iznenada napušta bend. Prema njegovoj autobiografiji, do njegovog dolaska su dovele razlike među članovima, iznenadni prihod novca i njegova izolacija od benda.[4] Malice Mizer se ubrzo nakon toga vraća u Midi:Nette (zvanično Midi:Nette M.†.M).
Nekoliko meseci nakon što je Gackt napustio bend, bubnjar Kami je preminuo od subarahnoidalnog krvarenja 21. juna 1999. [5] Za sobom je ostavio pregršt pesama, koje je bend objavio kao deo EP /video seta Shinwa, koji se sastoji od dve pesme koje je on komponovao i kratke pesme "Saikai" koju je napisao bend. Kami nikada nije zvanično zamenjen; od njegove smrti Malice Mizer koristi samo pomoćne bubnjare, koji nisu prikazivani u kasnijim promotivnim materijalima benda, niti su im pripisivane zasluge. Kami je potpisan kao „večni krvni srodnik“ na svim njihovim narednim izdanjima . Moguće je da je zbog Kamijeve smrti i drugih faktora bend je prešao na „mračniju“ sliku i zvuk.
2000–2001: Klaha era
urediU drugoj polovini 1999. i početkom 2000. godine, Malice Mizer, i dalje bez pevača, objavili su niz singlova i počeli da rade na novom albumu. Na kraju je regrutovan Klaha (pevač darkvejv benda Pride of Mind), koji je zvanično primljen u bend kao punopravni član u januaru. Do tada je bend kompletno napustio laganiju pop muziku iz Gackt ere zarad dramatične mešavine klasične muzike i darkvejva, sa blagim hevi metal elementima, i usvojio složeni elegantni gotički izgled. Na leto 2000. godine objavili su svoj poslednji album, Bara no Seidou . Zatim su 31. avgusta i 1. septembra održali pozorišni dvodnevni koncert u Nipon Budokanu, sa pirotehnikom, horom monahinja i umanjenom katedralom kao scenskim rekvizitom. Godine 2001, Malice Mizer se pojavljuje u dugometražnom vampirskom filmu ( Bara no Konrei (Mayonaka ni Kawashita Yakusoku) ) i objavljuju još tri singla: „Gardenia“, „Beast of Blood“ i „Garnet ~Kidan no Sono e~“ ; "Gardenia" i "Garnet" su znatno svetlijeg tona od njihovog prethodnog albuma, što je sugerisalo još jednu novu eru za bend. Međutim, članovi benda su 2001. odlučili da krenu svojim putem, ostavivši poruke na svom zvaničnom sajtu. O rascepu se govorilo kao o „pauzi“, da se ne bi isključila mogućnost buduće reformacije.
Vremenska linija
uredi
Reference
uredi- ^ „【V系】ヴィジュアル系はもう「終わり」?「2012年のV系を振り返る」第3回(ゲスト:NoGoD 団長) -”. CyberAgent. 2012-12-31. Arhivirano iz originala 2013-07-05. g. Pristupljeno 2018-08-17.
- ^ „The 13 essential Japanese rock and metal albums you need to know”. Kerrang!. 2021-05-13. Pristupljeno 2021-09-15.
- ^ a b „【インタビュー】Mana × Közi、MALICE MIZERを語る「Kamiの約束が実現できる」”. Barks (na jeziku: japanski). 2018-08-29. Pristupljeno 2021-01-02. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „sessions” je definisano više puta s različitim sadržajem - ^ Camui, Gackt (2003). Jihaku: Gackt. 光文社 (Kobunsha). ISBN 4-334-97412-0.
- ^ „【MALICE MIZER】KAMIのプロフィール｜死因はくも膜下出血だった｜ヴィジュアリズム宮殿”. ヴィジュアリズム宮殿 (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2024-05-15.
Spoljašnje veze
uredi[[Категорија:Музичке групе основане 1992.]] [[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — јапански]]