Википедија

Korisnik:Daniela.anic/Internet kultura

Internet kultura ili sajber kultura je kultura koja je nastala ili nastaje upotrebom računarskih mreža za komunikaciju, zabavu i poslovanje. Internet kultura je takođe proučavanje različitih društvenih fenomena povezanih sa internetom i drugim novim oblicima komunikacije putem mreža. Primeri ovih novih oblika komunikacije na mreži uključuju mrežne zajednice, igrice za više igrača, mobilno računarstvo, društvene igre, društvene mreže, mobilne aplikacije, proširenu stvarnost i slanje SMS poruka [1] kao i pitanja u vezi sa identitetom, privatnošću i formiranjem mreže.

Pregled

uredi

Budući da je teško definisati granice sajber kulture, termin se koristi fleksibilno, a njegova primena na specifične okolnosti može biti kontroverzna. Generalno se odnosi barem na kulture virtuelnih zajednica, ali se proširuje na širok spektar kulturnih pitanja koja se odnose na „sajber teme“, npr. kibernetiku i uočenu ili predviđenu kiborgizaciju ljudskog tela i samog ljudskog društva. Takođe može obuhvatiti povezane intelektualne i kulturne pokrete, kao što su teorija kiborga i sajberpank. Termin često uključuje implicitno iščekivanje budućnosti.

Oksfordski rečnik engleskog jezika navodi najraniju upotrebu izraza „sajber kultura“ 1963. godine, kada ga je Alis Meri Hilton koristila. Ovaj primer i svi drugi, sve do 1995. godine, koriste se u prilog definisanju sajber kulture kao „društvene uslove koji nastaju automatizacijom i kompjuterizacijom“. [2] Rečnik američkog nasleđa proširuje smisao u kome se koristi „sajber kultura“, definišući je kao „Kulturu koja proizlazi iz upotrebe računarskih mreža, kao što je komunikacija, zabava, rad i posao“. [3] Međutim, i OED i Američki rečnik baštine ne opisuju sajber kulturu kao kulturu unutar i među korisnicima računarskih mreža. Ova sajber kultura može biti isključivo internetska kultura ili se može proširiti i na virtuelni i fizički svet. To znači da je sajber kultura endemska kultura za mrežne zajednice. Nije kultura samo rezultat upotrebe računara, već je to kultura koja je direktno posredovana od strane računara. Drugi način da se pojmi sajber kultura je elektronski omogućeno povezivanje istomišljenika, ali potencijalno geografski različitih (ili fizičkih invalida, a time i manje pokretnih) osoba. Sajber kultura je široko društveno i kulturno kretanje usko povezano sa naprednom informatikom i informacionom tehnologijom, njihovim nastankom, razvojem i usponom do društvene i kulturne važnosti između 1960. i 1990. Rani korisnici interneta su u svom nastanku uticali na sajber kulturu, često uključujući i arhitekte originalnog projekta. Ove osobe su se u svojim postupcima često vodile hakerskom etikom. Iako se rana sajber kultura zasnivala na malom kulturnom uzorku i njenim idealima, savremena sajber kultura je mnogo raznovrsnija grupa korisnika i ideala koje oni zagovaraju.

Brojni specifični koncepti sajber kulture su formulisali takvi autori kao Lev Manovič, [4] [5] Arturo Eskobar i Fred Forest. [6] Međutim, većina ovih koncepata koncentriše se samo na određene aspekte i oni ih ne pokrivaju detaljno. Neki autori imaju za cilj da postignu sveobuhvatnije razumevanje koje pravi razliku između rane i savremene sajber kulture (Jakub Masek), [7] ili između sajber kulture kao kulturnog konteksta informacione tehnologije i sajber kulture (tačnije studije sajber kulture) kao „posebni pristup proučavanja kompleksa „kultura+tehnologija“ (Dejvid Lister i sar. ). [8]

Manifestacije

uredi

Manifestacije sajber kulture uključuju različite ljudske interakcije posredovane računarskim mrežama. To mogu biti aktivnosti, pretraga, igre, mesta i metafore i uključuju raznovrsnu bazu aplikacija. Neke podržava specijalizovani softver, a drugi rade na uobičajeno prihvaćenim internet protokolima. Slede primeri koji se podrazumevaju, ali nisu isključivi:

Društveni uticaj

uredi

Internet je danas jedan od najpopularnijih oblika komunikacije sa milionima ljudi koji ga svakodnevno koriste. Stvorio je kulturu u koju su uključeni mnogi ljudi što je dovelo do bezbroj pozitivnih i negativnih uticaja.

Pozitivni uticaji

uredi

Stvaranje interneta je u velikoj meri uticalo na naše društvo, pružajući nam sposobnost da komuniciramo sa drugima putem mreža, čuvamo informacije kao što su datoteke i slike. Kako je internet napredovao, digitalne i audio datoteke su mogle da se kreiraju i dele na internetu, postao je jedan od glavnih izvora informacija i zabave kao i sredstvto za poslovanje koje je dovelo do stvaranja različitih platformi društvenih medija kao što su Instagram, Tviter, Fejsbuk i Snepčet. [9] Komunikacija s drugima nikada nije bila lakša u naše doba, omogućavajući ljudima da se povežu i komuniciraju jedni s drugima. Internet nam pomaže u održavanju odnosa s drugima delujući kao dodatak fizičkoj interakciji sa prijateljima i porodicom. [10] Ljudi takođe mogu da prave forume i međusobno razgovaraju o različitim temama koje mogu pomoći u stvaranju i izgradnji odnosa. To ljudima daje mogućnost da slobodno izraze svoje stavove. Društvene grupe stvorene na internetu takođe su povezane sa poboljšanjem i održavanjem našeg zdravlja uopšte. Interakcija sa društvenim grupama na mreži može pomoći u prevenciji i lečenju depresije. Sve u svemu, komunikacija na mreži sa drugima daje ljudima osećaj da su traženi i dobrodošli u društvenim grupama.

Negativni uticaji

uredi

Kako je pristup internetu ljudima postao lakši, to je dovelo do značajne štete. Zavisnost postaje veliki problem jer se internet sve više oslanja na razne određene zadatke kao što su komunikacija, trgovina i obrazovanje. [11] Postoji niz različitih simptoma povezanih sa zavisnošću kao što su povlačenje, anksioznost i promene raspoloženja. Ovisnost o društvenim mrežama vrlo je raširena kod adolescenata, ali interakcija koju imaju međusobno može biti štetna za njihovo zdravlje. Nepristojni komentari na objave mogu smanjiti samopoštovanje pojedinaca, zbog čega se osećaju nedostojno i mogu dovesti do depresije. Društvena interakcija na mreži može nekim ljudima zameniti interakciju licem u lice, umesto da deluje kao dodatak. To može negativno uticati na socijalne veštine ljudi i izazvati osećaj usamljenosti. Ljudi se takođe mogu naći u situaciji da budu maltretirani putem interneta kada koriste mrežne aplikacije. Sajber maltretiranje može uključivati uznemiravanje, izvrgavanje ruglu putem video sadržaja, lažno predstavljanje i još mnogo toga. Takvo sajber maltretiranje posebno je intenzivno prema članovima grupa koje internet kultura uopšte smatra „krindžom“. Koncept nazvan teorija sajber maltretiranja koji se sada koristi, govori da deca koja češće koriste društvene mreže, imaju i veću verovatnoću da postanu žrtve sajber maltretiranja. [12] Interakcija sa drugima na mreži dolazi sa bezbroj mana koje negativno mogu uticati na mentalno zdravlje pojedinca.

Osobine

uredi

Prvo i najvažnije, sajber kultura potiče od tradicionalnog pojma kultura, koji podrazumeva koren te reči. Izvan sajber kulture bilo bi čudno govoriti o jednoj, monolitnoj kulturi. U sajber kulturi, potraga za jednim jedinim pojmom koji bi predstavljao sajber kulturu, verovatno bi bila problematična. Ideja da postoji jedinstvena, definisana sajber kultura verovatno je potpuna dominacija rane sajber teritorije bogatih Severnoamerikanaca. Pisanje ranih pobornika sajber prostora potvrđuje ovu pretpostavku (vidi Hauard Reingold ). [13]

Etnografija sajber prostora važan je aspekt sajber kulture koji ne odražava jednu jedinstvenu kulturu. To „nije monolitni ili nepostojeći prostor „sajber prostor“, već je reč o brojnim novim tehnologijama i mogućnostima koje koriste različiti ljudi na različitim lokacijama iz stvarnog sveta“. Prilagodljiv i varljiv je, i može biti oblikovan samovoljom spoljnih sila na svoje korisnike. Na primer, zakoni fizičkih svetskih vlada, društvene norme, građa sajber prostora i tržišne snage oblikuju način na koji se sajber kulture obrazuju i razvijaju. Kao i kod fizičkih svetskih kultura, i sajber kulture se mogu identifikovati i proučavati.

Postoji nekoliko osobina koje su zajedničke sajber kulturama i koje opravdavaju reč „sajber“. Neke od tih osobina pripadaju sajber kulturi:

  • To je zajednica u kojoj posreduju IKT .
  • To je kultura koja "deluje putem računarskih ekrana“. [13] ‍:63
  • U velikoj meri se oslanja na pojam razmene informacija i znanja.
  • Zavisi od sposobnosti manipulisanja alatima do stepena koji nije prisutan u drugim oblicima kulture (čak ni u zanatskim kulturama, npr. u kulturi duvanja stakla).
  • Omogućava znatno proširene slabe veze i kritikovan je zbog prekomernog isticanja istih (vidi Kuglati sam i druga dela).
  • Uvećava broj ljudi koji rade na datom problemu, pored onoga što bi bilo moguće korišćenjem tradicionalnih sredstava, s obzirom na fizička, geografska i vremenska ograničenja.
  • Ona je „kognitivna i socijalna kultura, nije geografska“. ‍:61
  • Ona je „proizvod istomišljenika koji pronalaze zajedničko `mesto` "za interakciju“. [14] ‍:58
  • Po svojoj prirodi je „krhkija“ od tradicionalnih oblika zajednice i kulture (Džon C. Dvorak).

Dakle, sajber kultura se generalno može definisati kao skup tehnologija (materijalnih i intelektualnih), praksi, stavova, načina razmišljanja i vrednosti koje su se razvile sa sajber prostorom. [15]

Tvrdi se da je deljenje važna osobina za internet kulturu. [16] ‍:7

Identitet - "Strukture kredibiliteta"

uredi

Sajber kultura, kao i kultura uopšte, oslanja se na uspostavljanje identiteta i kredibiliteta. Međutim, u odsustvu direktne fizičke interakcije, moglo bi se tvrditi da je postupak za takvo uspostavljanje teže.

Kako se sajber kultura uspostavlja i utvrđuje svoj identitet i kredibilitet? Ovaj odnos je dvosmeran, s tim što se identitet i kredibilitet koriste i za definisanje zajednice u sajber prostoru i za stvaranje unutar i putem mrežnih zajednica.

Na neki način se kredibilitet na mreži uspostavlja na približno isti način kao i u oflajn svetu; međutim, pošto su ovo dva odvojena sveta, nije iznenađujuće da postoje razlike u njihovim mehanizmima i interakcijama obeležja koji se nalaze u svakom.

Sledeći model koji je izneo Lorens Lesig u Code: Version 2.0, [17], građa date mrežne zajednice može biti najvažniji faktor koji reguliše uspostavljanje kredibiliteta unutar mrežnih zajednica. Neki faktori mogu biti:

  • Anonimno naspram poznatog
  • Povezan fizičkim identitetom nasuprot identitetu zasnovanom na internetu
  • Neocenjivi sistem za komenatre naspram ocenjivog sistema za komentare
  • Orijentisan prema pozitivnim povratnim informacijama nasuprot mešovitim povratnim informacijama (pozitivnim i negativnim)
  • Moderisan naspram nemoderisanog

Anonimno naspram poznatog

uredi

Mnoge veb lokacije omogućavaju anonimne komentare, gde šifra korisnika stoji uz komentar, kao „gost“ ili „anonimni korisnik“. U sistemima koja omogućavaju anonimno komentarisanje tuđih dela, kredibilitet utiče samo na proizvod koji se prodaje, izražen sopstvenim mišljenjem, rukopisom, video zapisom ili drugim entitetom kojim se dele komentari (npr. Slešdot post). Sajtovi koji zahtevaju „poznata“ objavljivanja mogu se veoma razlikovati, od jednostavnog zahteva da se neka vrsta imena poveže sa komentarom, pa sve do registracije, pri čemu je identitet registranta vidljiv ostalim čitaocima komentara. Ovi „poznati“ identiteti omogućavaju, pa čak i zahtevaju od komentatora da budu svesni sopstvenim kredibilitetom, zasnovanim na činjenici da će drugi korisnici povezati određeni sadržaj i stilove sa njegovim identitetom. Prema definiciji, tada su sve objave na blogu „poznate“ po tome što blog postoji na dosledno definisanoj virtuelnoj lokaciji, što pomaže u uspostavljanju identiteta, kod kojeg može da stoji i kredibilitet. Suprotno tome, anonimni komentari su u osnovi nepouzdani. Imajte na umu da „poznati“ identitet ne mora imati nikakve veze sa datim identitetom u fizičkom svetu.

Povezan sa fizičkim identitetom nasuprot identitetu zasnovanom na internetu

uredi

Sistemi mogu zahtevati da fizički identitet bude povezan sa komentarima, kao u Lesigovom primeru Kansel konekt. [17] ‍:94–97 Međutim, da bi se zahtevala veza sa fizičkim identitetom, mora se preduzeti mnogo više koraka (prikupljanje i čuvanje osetljivih podataka o korisniku) i uspostaviti mere zaštite za te prikupljene informacije - korisnici moraju imati više poverenja u sajtove koji prikupljaju informacije (još jedan oblik kredibiliteta). Bez obzira na zaštitne mere, kao kod Kansel konekta, ‍:94–97 korišćenjem fizičkog identiteta uspostavlja se verodostojnost u okvirima interneta i stvarnog prostora, utičući na ponašanje onih koji daju doprinos u tim prostorima. Međutim, čak i identiteti zasnovani na internetu imaju kredibilitet. Baš kao što Lesig opisuje vezu sa likom ili određenim okruženjem za igranje na mreži, ništa suštinski ne povezuje osobu ili grupu sa njihovom ličnošću zasnovanom na internetu, već se kredibilitet (slično kao „likovi“) više zaslužuje nego što se kupuje i za njega treba vremena i (kredibilitet) nije zamenjiv, postaje sve teže „stvoriti novu ličnost. ‍:113

Neocenjivi sistem za komentare naspram ocenjivog sistema za komentare

uredi

U nekim sistemima oni koji pregledaju ili dele komentare mogu zauzvrat biti ocenjeni od strane drugih korisnika. Ova tehnika nudi mogućnost regulisanja kredibiliteta datih autora, tako što su njihovi komentari direktno podvrgnuti „merljivim“ ocenama odobrenja.

Orijentisan prema pozitivnim povratnim informacijama nasuprot mešovitim povratnim informacijama (pozitivnim i negativnim)

uredi

Sistemi mogu biti orijentisani na pozitivne povratne informacije ili ili na kombinaciju pozitivnih i negativnih povratnih informacija. Iako bi određeni korisnik mogao "negativnu" ocenu da izjednači sa manje zvezdica, semantička razlika je potencijalno važna. Sposobnost aktivnog ocenjivanja entiteta negativno, može prekršiti zakone ili norme koje su važne u pravosuđu u kojoj je internet svojina važno. Što je neka veb lokacija javnija, to će ova zabrinutost biti važnija, kako su primetili Goldsmith & Wu u vezi sa eBay-om. [18]

Moderisan naspram nemoderisanog

uredi

Sistemi takođe mogu biti orijentisani prema tome da daju uređivačku kontrolu grupi ili pojedincu. Mnoge liste e-pošte rade na ovaj način (npr. Freecycle). U tim situacijama sistem obično dozvoljava, ali ne zahteva moderiranje doprinosa. Dalje, umerenost može imati dva različita oblika: reaktivni ili proaktivni. U reaktivnom režimu, urednik uklanja postove, kritike ili sadržaj koji se smatra uvredljivim nakon što je postavljen na lokaciju ili listu. U proaktivnom režimu, urednik mora da pregleda sve priloge pre nego što budu objavljeni.

U moderisanom okruženju moderatoru se često daje kredibilitet. Međutim, taj kredibilitet može biti oštećen ako se pojavi da ga uređujete na teški način, bilo da je reaktivan ili proaktivan (kao što je iskusio digg.com). U nemoderiranom okruženju kredibilitet je samo na saradnicima. Samo postojanje sistema koji omogućava moderiranje može dati kredibilitet forumu koji se koristi (kao u primerima Hauarda Reingolda iz WELL-a), [13] ili može oduzeti kredibilitet (kao na korporativnim veb lokacijama koje objavljuju povratne informacije, ali ih u velikoj meri uređuju).

Studije sajber kulture

uredi

Područje studija sajber kulture istražuje gore objašnjene teme, uključujući zajednice nastale u umreženim prostorima održivim upotrebom savremene tehnologije. Studenti sajber kulture se bave političkim, filozofskim, sociološkim i psihološkim pitanjima koja proizilaze iz umreženih interakcija ljudi od strane onih koji deluju u različitim odnosima sa informacionom naukom i tehnologijom.

Dona Haravej, Sadi Plant, Manuel De Landa, Brus Sterling, Kevin Keli, Volfgang Širmaher, Pjer Levi, Dejvid Gankel, Viktor J.Vitanca, Gregori Almer, Čarls D. Laflin i Žan Bodrijar su među ključnim teoretičarima i kritičarima koji su proizveli relevantno delo koje govori o sajber-kulturi ili je na nju uticalo. Sledeći vođstvo Roba Kichina, u njegovom delu Sajberspejs: The World in Vires, sajberkultura se može posmatrati iz različitih kritičkih perspektiva. Te perspektive uključuju futurizam ili tehno-utopizam, tehnološki determinizam, socijalni konstrukcionizam, postmodernizam, poststrukturalizam i feminističku teoriju . [14] ‍:56–72

Takođe videti

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Manovich, Lev. "New Media From Borges to HTML." The New Media Reader. Ed. Noah Wardrip-Fruin & Nick Montfort. Cambridge, Massachusetts, 2003. 13-25.
  2. ^ „cyberculture, n”. OED online. Oxford University Press. decembar 2001. 
  3. ^ „cyberculture, n”. American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Boston: Houghton Mifflin. 2000. 
  4. ^ Manovich, Lev (2003). „New Media from Borges to HTML” (PDF). Ur.: Noah Wardrip-Fruin, Nick Montfort. The New Media Reader. MIT Press. str. 13—25. Pristupljeno 6. 5. 2007. 
  5. ^ Manovich, Lev (2001). The Language of a New Media. MIT Press. ISBN 0-262-63255-1. 
  6. ^ Forest, Fred. „Pour un art actuel, l'art à l'heure d'Internet”. Pristupljeno 2008-02-15. 
  7. ^ Macek, Jakub (2005). „Defining Cyberculture (v. 2)”. Pristupljeno 2007-02-15. 
  8. ^ Lister, David; Jon Dovey; Seth Giddings; Iain Grant; Kieran Kelly (2003). New Media: A Critical Introduction . Routledge. ISBN 0-415-22378-4. 
  9. ^ Kompare, Derek (2019-10-31). „Media Studies and the Internet”. JCMS: Journal of Cinema and Media Studies (na jeziku: engleski). 59 (1): 134—141. ISSN 2578-4919. doi:10.1353/cj.2019.0072. 
  10. ^ Pendry, Louise F.; Salvatore, Jessica (2015-09-01). „Individual and social benefits of online discussion forums”. Computers in Human Behavior (na jeziku: engleski). 50: 211—220. ISSN 0747-5632. doi:10.1016/j.chb.2015.03.067  . 
  11. ^ Chen, Leida; Nath, Ravi (2016-05-01). „Understanding the underlying factors of Internet addiction across cultures: A comparison study”. Electronic Commerce Research and Applications (na jeziku: engleski). 17: 38—48. ISSN 1567-4223. doi:10.1016/j.elerap.2016.02.003. 
  12. ^ McDool, Emily; Powell, Philip; Roberts, Jennifer; Taylor, Karl (2020-01-01). „The internet and children's psychological wellbeing”. Journal of Health Economics (na jeziku: engleski). 69: 102274. ISSN 0167-6296. PMID 31887480. doi:10.1016/j.jhealeco.2019.102274  . 
  13. ^ a b v Rheingold, Howard (1993). „Daily Life in Cyberspace”. The Virtual Community: Homesteading on the Electronic Frontier . HarperCollins. ISBN 0-06-097641-1. 
  14. ^ a b Kitchin, Rob (1998). „Theoretical Perspective: Approaching Cyberspace”. Cyberspace: The World in the Wires. New York: Wiley. 
  15. ^ Lévy, Pierre (2001). Cyberculture (Electronic Mediations). University of Minnesota Press. 
  16. ^ Dariusz Jemielniak; Aleksandra Przegalinska (18. 2. 2020). Collaborative Society. MIT Press. ISBN 978-0-262-35645-9. 
  17. ^ a b Lessig, Lawrence (2006). Code 2.0: Code and Other Laws of Cyberspace . Basic Books. 
  18. ^ Goldsmith, Jack; Wu, Tim (2006). Who Controls the Internet? Illusions of a Borderless World. Oxford University Press (US). str. 143. ISBN 0-19-515266-2. 

Dodatna literatura

uredi
  • David Gunkel (2001) Hacking Cyberspace, Westview Press, ISBN 0-8133-3669-4
  • Clemens Apprich (2017) Technotopia: A Media Genealogy of Net Cultures, Rowman & Littlefield International, London ISBN 978-1786603142
  • Sandrine Baranski (2010) La musique en réseau, une musique de la complexité ?, Éditions universitaires européennes La musique en réseau
  • David J. Bell, Brian D Loader, Nicholas Pleace, Douglas Schuler (2004) Cyberculture: The Key Concepts, Routledge: London.
  • Donna Haraway (1991) Simians, Cyborgs and Women: The Reinvention of Nature, Routledge, New York, NY
  • Donna Haraway (1997) Modest Witness Second Millennium FemaleMan Meets OncoMouse, Routledge, New York, NY
  • N. Katherine Hayles (1999) How We Became Posthuman: Virtual Bodies in Cybernetics, Literature and Informatics, Chicago University Press, Chicago, IL
  • Paasonen, Susanna (2005). Figures of fantasy: Internet, women, and cyberdiscourse. New York: Peter Lang. ISBN 9780820476070. 
  • Sherry Turkle (1997) Life on the Screen: Identity in the Age of the Internet, Simon & Schuster Inc, New York, NY
  • Marwick, Alice E. (2008). „Becoming Elite: Social Status in Web 2.0 Cultures” (PDF). Dissertation. Department of Media, Culture, and Communication New York University. Pristupljeno 14. 6. 2011. 

Spoljašnje veze

uredi

[[Категорија:Поткултура]] [[Категорија:Интернет култура]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Daniela.anic/Интернет_култура&oldid=23454143”