Википедија

Korisnik:Djordje Todoric/pesak

Eland Roud
Eland Roud
Puno imeEland Roud Stadion
Ranija imenaOld Pikok Graund
LokacijaEland Roud, Biston, Lids, Engleska
Koordinate53°46′40″N 1°34′20″W
Izgradnja1897
Otvoren1897
Renoviran1920, 1953, 1971, 1994, 2006, 2011-2012
Proširen1905, 1920, 1957, 1968,1970, 1974, 1989, 1991, 1994
VlasnikGrinfild Investment Pte Ltd
OperatorLids Junajted
Kapacitet37,792
PodlogaTrava
Dimenzije105 sa 68 metara

Eland Royd (eng. Elland Road) je fudbalski stadion u Bistonu, Lids, Zapadni Jorkšir, Engleska,koji je bio dom premijerligaškog kluba Lids Junajted od formiranja kluba 1919. godine.[1] Eland Roud je 14. najveći fudbalski stadion u Engleskoj.

Eland Roud je bio domaćin polufinalnih utakmica FA kupa kao neutralni teren, kao i međunarodnih utakmica Engleske,[2] i izabran je za jedan od osam stadiona za Euro 96.[3] Eland Roud je koristio klub iz ragbi lige Hanslet sredinom 1980-ih[4] i bio je domaćin dve utakmice Svetskog prvenstva u ragbiju 2015.

Eland Roud ima četiri tribine – Don Revie (severna) tribina, Džek Čarlton (istočna) tribina[5], južna tribina Norman Hanter i tribina Džona Čarlsa (zapadna) – kapacitet svih sedišta je od 37.792. Rekordna posećenosti od 57.892 je postavljena 15. marta 1967. u reprizi petog kola FA kupa protiv Sanderlenda.[6] Ovo je bilo pre nego što je stadion postao mesto sa svim sedećim mestima, kao što je predviđeno Tejlorovim izveštajem, a savremeni rekord je 40.287 za meč Premijer lige protiv Njukasl junajteda 22. decembra 2001. godine.[7] Trenutno su u toku planovi za povećanje kapaciteta Eland Rozd-a na 50.000, koje može da se iѕvede zbog rušenja Zapadne tribine i ponovnom izgradnjom područja.[8]

Stadion je bio domaćin koncerata, uključujući nastupe bendova kao što su Kvin, U2, Hapi Mandejs i Kaiser Čifs.[9][10][11][12]

Istorija

uredi

Rana istorija

uredi

Lokalitet, u podnožju brda Biston, pored puta A643 za Eland, je bio u vlasništvu Bentli Breveri-a i nazvan je Old Pikok Graund, otuda i nadimak Paunovi koji se povezuju sa oba grada Lidsa i Junajteda. Prvi stanari su bili Holbek ragbi klub (ragbi liga) koji se preselio iz Holbek rekreacionog terena nakon što je kupio Old Pikok Graund od Bentlija za 1.100 funti. Prva takmičarska fudbalska utakmica na terenu bila je finale Kupa Zapadnog Jorkšira 23. aprila 1898. između Hansleta i Harogeta, gde je Hanslet pobedio sa 1-0.

Klub je podigao novu tribinu u pripremama za sezonu 1898/99. Teren je na kraju postao poznat kao Eland Roud. Za sezonu 1902–03, Udruženje fudbalskih timova, Lids Vudvil iz Lids lige, delio je teren sa Holbekom RLFC u sezoni 1902–03, ali se Holbek rasformirao 1904. nakon što je izgubio u plej-ofu od Sent Helensa i teren je „ stavljen” na prodaju. Nakon sastanka u hotelu Grifin u Bor Lejnu u avgustu, formiran je novi klub Lids Siti i dogovoreno je da se teren Eland Roud iznajmi za predstojeću sezonu. Ugovor o zakupu je potpisan 13. oktobra 1904. a cena zakupa je iznosila 75 funti godišnje. Klub je imao opciju da kupi teren za 5.000 funti u martu 1905, ali je u novembru cena smanjena na 4.500 funti.

Posle prve sezone Lids Sitija u Fudbalskoj ligi, klub je izgradio natkrivenu tribinu sa 5.000 sedišta na zapadnoj strani po ceni od 1.050 funti. Posećenost je rasla, zbog čega se preko 22.500 ljudi naguralo na stadion da gleda lokalni derbi sa Bredford Sitijem 30. decembra. Program proširenja je nastavljen i direktori kluba su se pobrinuli da seteren dalje nadograđuje, angažujući „terenski komitet“ da nadgleda razvoj događaja. U februaru 1906, 3.961 kvadratni jard zemlje na strani Čarvel and Gelderd Roud kupljeno je od Mank Bridž Ajron Kompani-je po ceni od 420 funti. Komitet je izgradio tribinu sa 4.000 sedišta koju je lord-gradonačelnik Džozef Hepvort otvorio pre utakmice protiv Čelsija 17. novembra. Izgradnja je koštala 3.000 funti. Postojala je staza za obuku igrača koja se protezala dužinom tribine, svlačionice i sudijske sobe i garaže. Izvršeni su radovi na drenaži terena kako ne bi imali problema sa zadržavanjem vode posle obilnih padavina.

Teren je tokom Velikog rata korišćen kao mesto za vežbu i gađanje do početka sezone 1919–20. Lids Siti je sjajno počeo tu sezonu, ali je došlo do skandala oko nezakonitih isplata igrača tokom ratnih godina i klub je nakon samo osam utakmica izbačen iz Fudbalske lige. To je navelo neke lokalne biznismene da razmišljaju o iskopavanju naslaga gline ispod terena i pretvaranju Eland Rozda u ciglanu. Jorkširski Amateri su postali zakupci, a klub je tamo igrao pokušavajući da spasi teren.

Godine 1920., Jokširski Amateri prodali su Eland Roud novoformiranom Lids Junajtedu za 250 funti.

1920-1974

uredi

Tokom 1920-ih, terasa Južne tribine bila je prekrivena drvenim krovom u obliku bačve i postala je poznata kao Šupa za grebanje. Još jedna tribina je izgrađena na istočnoj strani terasa pod nazivom Lovfild. Iza gola na severnom kraju nalazila se terasa poznata kao Spion Kop, ili jednostavno Kop. To ime je dobila po brdu u Južnoj Africi na kome su živote izgubila 322 britanska vojnika u bici kod Spion Kopa, januara 1900. godine, u Burskom ratu.

Tokom 1930-ih i 1940-ih nisu napravljene nikakve značajne promene na Eland Roud-u, iako je imao veliku posećenost. Dana 27. decembra 1932. godine, 56.796 gledalaca prisustvovalo je gostovanju budućeg šampiona Arsenala – rekord koji će trajati skoro 35 godina. U poslednjoj utakmici te sezone Lids je igrao sa Midlzbroom kod kuće pred 9.006 gledalaca. U Drugom svetskom ratu Ratni zavod je teren koristio u administrativne svrhe.

Reflektori su prvi put korišćeni 9. novembra 1953. za meč protiv Hibernijana kada su upaljena svetla koja su tada koštala 7.000 funti, za koje se tvrdilo da su najskuplje u zemlji u to vreme. Utakmica je privukla 31.500 gledalaca koji su videli po dva gola Džona Čarlsa i menadžera Rajha Kartera dok je Lids pobedio škotsku ekipu sa 4-1.

 
Eland Roud 1950.

U ranim satima utorka, 18. septembra 1956., požar je uništio Zapadnu tribinu i spalio velike delove terena. Vatra je progutala čitavu strukturu, uključujući kancelarije, opremu, klupsku dokumentaciju, opremu za fizioterapiju, svlačionice, direktorske sobe, konferencijske sobe i generatore za sistem reflektora. Krov tribine se srušio u prostor za sedenje pre nego što je stigla vatrogasna brigada, a ukupna šteta je procenjena na 100.000 funti, ali osiguranje kluba nije pokrilo troškove. Igrači su pomogli u čišćenju ruševina , ali tribina sa 2.500 sedišta nije mogla da se spase. Nakon sastanka odbora, direktori su odlučili da pokrenu javni poziv za izgradnju novih tribina uz pomoć Gradskog veća Lidsa. Apelom je prikupljeno 60.000 funti, a zapadna tribina vredna 180.000 funti otvorena je na početku sledeće sezone.

Nova tribina je imala 4.000 sedišta postavljenih iza ograde, koja je mogla da primi 6.000 stojećih gledalaca. Dve godine kasnije izbio je još jedan požar nakon utakmice Centralne lige protiv Priston Nort Enda koji je zahvatio Zapadnu tribinu. Srećom, Siril Vilijamson, sekretar kluba, i nekoliko direktora, su bili na licu mesta i brzo su reagovali i ugasili požar koji ovog puta nije napravio veliku štetu.

Šezdesetih godina prošlog veka došao je Don Revije kao menadžer i klub se kvalifikovao u Prvu ligu. Osvojili su ligu četiri puta u deset narednih sezona, a Eland Roud je bio domaćin prve utakmice koju je televizija prenosila – ligaške utakmice protiv Evertona 20. marta 1965. – i Lids je pobednio 4-1. Na stadionu je napravljen veliki napredak tokom Revijeve vladavine, a novi rekord posećenosti od 57.892 je postavljen 15. marta 1967, u petoj rundi reprize FA kupa protiv Sanderlenda. U aprilu 1968. godine, terasa Sion Kopa je uklonjena da bi se napravilo mesto za novu tribinu koja je koštala 250.000 funti. Natkrivena konstrukcija je izgrađena za manje od šest nedelja i postala je poznata kao Gelderd End.

Dalja poboljšanja 1970. uključivala su spajanje Zapadne tribine i Kopa sa ugaonom tribinom vrednom 200.000 funti, severozapadnim uglom. Da bi se upotpunila nadogradnja, izgrađena je skoro identična tribina, koji povezuje tribinu Lovfields i Kop, koji košta 200.000 funti. 1972. godine. Godine 1974. Lids je osvojio ligu po drugi put, a Skrečing Šid je zamenjen Južnom tribinom koja je koštala 500.000 funti. Ovaj najsavremeniji razvoj sastojao se od stojećeg dela gde je moglo da se nalazi 4.000 navijača, niza od 16 izvršnih loža, iznad kojih se nalazilo postolje za sedišta kapaciteta 3.500 ljudi. Planovi za povezivanje Južne tribine sa Loufildima su prekinuti kada je Lids ostao bez novca. Iste godine, reflektori su zamenjeni najvišim reflektorima u Evropi, dimenzija 260 stopa (79 m). U početku su postavljena tri reflektora – dva sa obe strane Kopa i jedan u jugozapadnom uglu – a drugi je postavljen četiri godine kasnije.

1982-2000

uredi

U leto 1982. Lids je prodao Eland Roud gradskom veću Lidsa za 2,5 miliona funti, a savet je klubu dodelio 125- godina zakupa. Ambiciozne planove za poboljšanje stadiona i susednih sportskih objekata osmislili su 1987. godine arhitekte Njukasl apon Tajn, a promovisali su programeri Baltik Konsortium . Procenjeni troškovi su bili između 50 miliona i 75 miliona funti za ponovnu izgradnju Lovfildsa sa tribinom od 7.500 sedišta i izgradnju perifernog sportskog stadiona sa 2.000 sedišta pored tribine. Ostali planovi su uključivali tržni centar, klizalište, salu za kriket, bioskop, noćni klub, kafić, restoran, vodeni park, centar za zabavu i prodavnice. Ni jedan od dizajna nije urađen.

 
Tribina Lovfild.

Septembra 1991. otvoren je Jugoistočni ugao, koji se spajao na Južnu i Loufildsku tribinu, stvarajući tribinu u uglu za gostujuće navijače. Istaknut je zbog svojih žutih sedišta, koji su mu dali nadimak, "sirni klin". Sala za bankete u zadnjem delu zapadne tribine, sa konferencijskim centrom, otvorena je aprila 1992. godine.[13] Najveći projekat renoviranja do sada počeo je u leto 1992, kada je Lovfild srušen i zamenjen novom istočnom tribinom – tribinom od 17.000 sedišta sa dva nivoa i bez ograničenja pogleda.[14] Po završetku 1993. godine, po ceni od 5,5 miliona funti, u njemu je bilo 25 izvršnih loža, 10.000 mesta na donjem nivou, od kojih je deo činio porodični deo samo za članove, i još 7.000 mesta u gornjem. Istočna tribina je tada bila najveća tribina na svetu. Za sezonu 1994-95 Eland Roud je postao stadion sa svim sedištima, sa skoro 7.000 sedišta koji su zamenili terasu u Kop-u, prema nalogu Tejlorovog izveštaja. Kop novog izgleda zvanično su otvorili u oktobru predsednik kluba Džordž Lasels, 7. grof od Harvuda i Elsi Revi, udovica pokojnog Dona Revija. Gelderd End je preimenovan u Don Revie Stand u čast bivšeg menadžera kluba.

Dana 16. novembra 1997. na Elland Roudu je odigrana treća i odlučujuća utakmica serije testova Super lige između Velike Britanije i Australije pred 39.337 gledalaca.

U decembru 1997. objavljeni su planovi vredni 11,3 miliona funti za poboljšanje zapadne i južne tribine, što bi povećalo kapacitet na oko 45.000. Nova struktura koja održava istočnu tribinu mogla bi da primi oko 12.000 ljudi. Struktura na tri nivoa bi se fokusirala na gostoprimstvo sa zatvorenom arenom sa 15.000 sedišta u zadnjem delu Zapadne tribine. Na ovom mestu bi se mogli održavati košarkaški, hokejaški, pop koncerti i drugi događaji. Međutim, nakon što je tim za hokej na ledu, Lids Lasers, imenovan da igra u areni, projekat je odložen. Raniji planovi za stvaranje "Severni vembli" sa 65.000 sedišta na Eland Roudu takođe nisu uspeli da se realizuju.

Lids je ponovo dobio vlasništvo nad Eland Roudom 1998. godine, kada su novi vlasnici, Lids Sporting Kompani, pristali da plate 10 miliona funti za otkup stadiona od Gradskog veća Lidsa.

2001-2010

uredi

Dana 16. avgusta 2001, predsednik Piter Ridsdejl poslao je pismo vlasnicima sezonskih ulaznica i akcionarima u vezi sa budućnošću kluba izlažući dve opcije, da se poboljša Eland Roud ili da se preseli. Glasački listić je bio priložen, ali je pismo bilo pristrasno u korist preseljenja.[15] Manje od 13% glasalo je za ostanak na Eland Roudu, a 87,6% od 18.500 koji su glasali bilo je za taj potez. Dana 7. septembra 2001, Ridsdejl je objavio svoju nameru da preseli klub na stadion sa 50.000 mesta u Skeltonu na vreme za sezonu 2004–05. Planovi se nikada nisu ostvarili pošto je Ridsdejl dao ostavku u martu 2003, ostavljajući finansijski nered,

Kasnije te godine, Eland Roud je prodat sa 25-godišnjim zakupom i klauzulom o otkupu kako bi se prikupila sredstva za plaćanje rate zajma Džeku Petčiju. Ispostavilo se 27. decembra 2006. da je stadion prodat Teak Trejding Korporejšn sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima 15 meseci ranije.[16]

U leto 2006. Južna tribina je renovirana i zatvorena za prvih nekoliko utakmica sezone 2006–07 dok su radovi bili završeni. Renoviranje je uključivalo renoviranje kancelarijskog prostora, modernizacija korporativnih objekata iznad i restorana Bili Bar, nazvanog po bivšem kapitenu kluba Biliju Bremneru.

Planovi za razvoj Eland Roud-a koji bi uključivali hotele i tržni centar bili su predstavljeni u programu pred meč protiv Hadersfild Tauna 8. decembra 2007. Na mestu prodavnice bi bili hoteli. Moguća susedna gradnja bi mogla da obuhvati arenu, kazino, policijski štab, kafiće, barove i parking za 2.700 automobila. Klub je 27. oktobra 2008. objavio planove za preuređenje iza istočne tribine koja sadrži hotel sa 350 soba, natkriveni deo sa prodavnicama, barovima i restoranima; prošireni i poboljšani sadržaji za poslovne konferencije i događaje, poslovni blok i noćni klub.[17] Dana 6. novembra 2008. godine, gradsko veće je objavilo da neće graditi predloženu Lids Arenu na zemljištu koje je u vlasništvu veća.[18]

Dana 16. decembra 2009, otkriveni su gradovi domaćini i stadioni koji će se koristiti ako Engleska dobije pravo da bude domaćin Svetskog prvenstva 2018. Lids je izabran i da je ponuda bila uspešna tribine Džona Čarlsa i Dona Revija bi bile ponovo izgrađene, što bi dovelo do povećanja kapaciteta od preko 50.000, međutim to se nije dogodilo jer Engleska nije bila domaćin Svetskog prvenstva 2018.[19][20]

Predsedavajući Ken Bejts je 28. decembra 2009. govorio o budućim planovima za povećanje kapaciteta Južne tribine u budućnosti za oko 2–3.000. Međutim, ovaj posao nikada nije započet zbog Ken Bejtsa koji je prodao klub 2012. godine.

2010-danas

uredi
 
Eland Roud danas.

U martu 2011. godine, razvoj istočne tribine započeo je prvu fazu petofaznog projekta rekonstrukcije koji je uključivao proširenje glavnog hodnika gornje istočne tribine zajedno sa dodavanjem 25 izvršnih loža i modernom nadogradnjom spoljašnjeg izgleda tribine; dok je ovo stvorilo dodatne korporativne objekte i više prostora u dvorani, zauzvrat je smanjio kapacitet gornje istočne tribine za oko 2.500 sedišta, ostavljajući tako ukupan kapacitet na nešto manje od 38.000 mesta.[21] Planirano je da se izgradi hotel i megatrgovina kao deo četiri dalje faze, ali ovi planovi se nisu ostvarili nakon prodaje kluba GFH Kapital-u koji je zatim prodao klub Masimu Čelinu.

U junu 2017, novi vlasnik Lids Junajteda Andrea Radrizani je vratio stadion od kompanije Teak Komršl Limited za 20 miliona funti, koristeći sopstvenu kompaniju Grinfeld Investment Pte Ltd. Prva utakmica za vraćanje kontrole nad stadionom bila je protiv Oksford junajteda u predsezonskoj prijateljskoj utakmici u subotu 29. jula 2017. u kojoj je Lids junajted pobedio sa 2-0.

U julu 2017. klub je objavio da su u procesu uvođenja brojnih unutrašnjih i spoljašnjih poboljšanja Eland Roud-a kako bi se poboljšao opšti izgled stadiona. Poboljšanja su se sastojala od delimičnog novog krova i obloga na zapadnoj tribini, banera sa obe strane istočne tribine, južne tribine i severoistočnog ugla terena sa legendama Lids Junajteda iz prošlosti i sadašnjosti. Pored toga, unutrašnjost Zapadne tribine, svlačionice i gostinjski apartmani su podvrgnuti kozmetičkim poboljšanjima.[22]

U aprilu 2020. godine, nakon smrti legende Lidsa Normana Hantera, južna tribina Eland Rouda preimenovana je u „Tribina Normana Hantera“.[23]

U januaru 2021, klub je najavio svoje planove da transformiše susedni 'Centenari Paviljon' u veliki centar za vakcinaciju kako bi se suprotstavio pandemiji KOVID-19, kao deo programa vakcinacije protiv KOVID-19 u Ujedinjenom Kraljevstvu.[24]

Stadion

uredi

Tribina Don Revie

uredi
 
Tribina Don Revie.

Kapacitet: 7,000 (uključujući severoistočne i severozapadne uglove).

Tribina Don Revie je na severnom kraju terena. Ranije je bila poznata kao Gelderd End ili Kop i prvobitno je bila stajaća terasa, a preimenovana je 1994. u čast najuspešnijeg menadžera i bivšeg igrača kluba, Dona Revija. Štand Revie su otvorili u oktobru predsednik kluba Džordž Lasel, 7. grof od Harevuda i gospođa Revi, udovica Dona Revija. Dizajn ima 7.000 sedišta kako je predviđeno Tejlorovim izveštajem, što Eland Roud čini stadionom sa svim sedećim mestima. U severozapadnom uglu nalazi se „kontrolna kutija“ koja je najnaprednija u Evropi.[25] Prate se video snimci i fotografije svih koji ulaze, a bezbednosne operacije se sinhronizuju. Slike i video snimke dobijaju sigurnosne kamere koje se nalaze oko stadiona. Većina navijača voli ovu tribinu zato što je mirnija od ostalih delova i tu mogu na miru da dođu i uživaju u fudbalu sa svojom porodicom.

Tribina Džek Čarlton

uredi

Kapacitet: 14,900.

 
Tribina Džek Čarlton.

Istočna tribina je najskorije izgrađena tribina na stadionu. Dvostepena struktura izgrađena je u sezoni 1992–93 da zameni tribinu Lovfildsa i otvorena je u sezoni 1993–94 i koštala je 5,5 miliona funti. Po završetku, to je bila najveća konzolna tribina na svetu, sa 10.000 gledalaca u donjem i još 7.000 u gornjem nivou. Porodična oblast je premeštena sa Južne tribine i prvobitno je obuhvatala ceo donji nivo; međutim, ovo je izmenio Ken Bejts i sada postoje dva odeljka, jedan na oba kraja nižeg nivoa za članove kluba i vlasnike sezonskih ulaznica koji prisustvuju utakmicama sa decom. Između njih je 25 izvršnih loža i veliki prostor sa prodajnim mestima, prodavnicama hrane, kladionicama i restoranom. Zbog preuređenja, kapacitet istočne tribine je smanjen i reči Lids Junajted AFC su skinute sa sedišta.[26]

Tribina Norman Hanter

uredi

Kapacitet: 5,000(uključujući jugoistočne i jugozapadne uglove).

 
Tribina Norman Hanter.

Južna tribina je izgrađena 1974. i njena izgradnja je koštala 500.000 funti da bi zamenila Skrečing Šild, koja je tu bila od 1920-ih. Sastoji se od dva mala nivoa ispresecana nizom od 32 izvršne lože i restorana. Postoji nekoliko sedišta u jugozapadnom uglu i veliki video ekran. Jugoistočni ugao prima 1.710 navijača i korišćen je za smeštaj gostujućih navijača dok nisu prebačeni na Zapadnu tribinu. U leto 2006. tribina je preuređena . Renoviranje je uključivalo remont kuhinjskog prostora; renoviranje kancelarijskog prostora; potpuna modernizacija korporativnih objekata iznad i restorana pod nazivom Bili Bar, nazvanog po bivšem kapetanu Biliju Bremneru.[27] U blizini se nalazi klupska prodavnica. Klub je 23. aprila 2020. objavio da će tribina dobiti ime po Normanu Hanteru, koji je preminuo 20. aprila.[28]To je obradovalo navijače zato što su posle te odluke dobili imena svake tribine na stadionu, a time ne mogu klubovi da se pohvale.

Tribina Džona Čarlsa

uredi

Kapacitet: 11,000.

 
Tribina Džona Čarlsa.

Tribina Džona Čarlsa nalazi se na zapadnoj strani terena i bila je poznata kao Zapadna tribina sve dok navijači nisu tražili da se našove po bivšem igraču Džonu Čarlsu, nakon njegove smrti 21. februara 2004. Trenutno je najstarija dvospratna tribina na Eland Roudu, koji je izgrađen 1957. nakon što je prethodna tribina izgorela, ironično je primorala Čarlsa na prodaju jer su klubu bila potrebna sredstva da plati novu tribinu. Na Zapadnoj tribini nalazi se tunel i direktorska loža, gde direktori domaćih i gostujućih ekipa gledaju meč. U okviru tribine je ugrađeno mnogo apartmana, a sa zadnje strane su smešteni banket i konferencijski centar, koji su otvoreni u aprilu 1992. Od septembra 2011. delovi Zapadne tribine postali su novi dom za gostujuće navijače nakon renoviranja vrednog 300.000 funti. U budućim planovima bi se Tribina Džona Čarlsa preuredila kako bi imala dvospratnu, troslojnu lokaciju od 3500 kvadratnih metara. Ovim preuređenjem Zapadne tribine bi se uveo novi gornji nivo zajedno sa izvršnim ložama kao deo ambicija pretvaranja Eland Rouda u stadion koji bi dalje mogao da bude domaćin utakmica i događaja svetske klase.

Teren

uredi

Teren je približno 115 jardi (105 m) dužine i 74 jardi (68 m) širine. Ispod površine je instaliran sistem za grejanje ispod zemlje. Ovo, zajedno sa dobrim drenažnim sistemom, znači da bi samo jaka magla, mećava ili poplava primorali klub da otkaže utakmicu. Ispod zapadne i severne tribine nalaze se bunari dubine 70 stopa (21 m), a sistem za pumpanje se nalazi ispod južne tribine, što znači da klub može da crpi vodu iz sopstvenih izvora, ako se ukaže potreba. Međutim, prvi put kada ga je klub koristio, teren je postao crn jer je voda bila previše hladna.

 
Panorama Eland Rouda.

Statue Bilija Bremnera i Dona Revija

uredi

Statua legendarnom kapetanu Biliju Bremneru izgrađena je 1999. godine.[29] Statua za najuspešnijeg menadžera Lidsa Dona Revija takođe je izgrađena 2012. godine, u čast 40. godišnjice osvajanja FA kupa.[30]

Bremnerov trg sa 11 najboljih

uredi

U okviru renoviranja statue Bremnera koja se desila u leto 2018. godine, navijači su izglasali sledeći tim kao 11 legendarnih igrača (uključujući Bilija Bremnera. Izglasano je da svaki od njih ima ugraviran kamen oko Bremnerove statue). Oni su opisani kao „10 legendarnih kamenja” u oblasti oko čuvene statue. Na svakom kamenu će biti ugravirana po jedna legenda, kao i statistika i dostignuća tokom njihove karijere u Lids Junajtedu.[31]

11 najboljih

uredi

Budućnost

uredi

U avgustu 2001, kada je Lids još uvek bio vodeća ekipa Premijer lige, predsednik Piter Ridsdejl je otkrio planove da se klub preseli na stadion sa 50.000 mesta u Skeltonu. Sledećeg meseca, od 33.250 vlasnika sezonskih ulaznica kluba zatraženo je da glasaju o predloženom preseljenju. Njih 87,6% glasalo je za preseljenje, ali su planovi odustali u roku od dve godine nakon izbijanja finansijske krize kluba.[32]

Nedavno, u oktobru 2019. godine, izvršni direktor Lids junajteda Angus Kinir predložio je da bi kapacitet Eland Roud-a mogao biti proširen na 50.000 ako budu izborio plasman u Premijer ligu.[33]

Druge primene

uredi

Fudbal

uredi

Polufinale FA kupa

uredi

Eland Roud je bio domaćin polufinalnih utakmica FA kupa kao neutralan teren u devet navrata, prva je bila nerešena utakmica između Barnslija i Evertona 26. marta 1910. i poslednja 9. aprila 1995. u utakmici između Evertona i Totenhem Hotspura. Ostala polufinala FA kupa koja su se odigrala na Eland Roudu uključivala su Arsenal protiv Hal Sitija 1930, Birmingem Siti protiv Sanderlenda 1931, Vest Bromvič Albion protiv Bolton Vonderersa 1935, Čarlton Atletik protiv Njukasl Junajteda 1947, Njukasl Junajted protiv Blekburn Roversa 1952., Lester Siti protiv Šefild Junajteda 1961. i Vest Hem Junajted protiv Evertona 1980. Pored toga, kada se Šefild Venzdej susreo sa Šefild Junajtedom u polufinalu FA kupa 1993., prvobitno je planirano da se utakmica odigra na Eland Roud-u, ali je prebačen na stadion Vembli nakon protesta oba kluba i njihovih pristalica da je stadion premali da ugosti takvu utakmicu.

Godina Osvajač Rezultat Drugoplasirani Posećenost
1910 Barnsli 0-0 Everton
1930 Arsenal 2-2 Hal Siti
1931 Birmingem Siti 2-0 Sanderlend 43,570
1935 Vest Bromvič Albion 1-1 Bolton Vonderers 52,605
1947 Čarlton Atletik 4-0 Njukasl Junajted
1952 Njukasl Junajted 2-1 Blekburn Roversi
1961 Lester Siti 0-0 Šefild Junajted 52,095
1980 Vest Hem Junajted 2-1 Everton 40,720
1995 Everton 4-1 Totenhem Hotspur 38,226

Internacionalni fudbal

uredi

Eland Roud je bio domaćin tri međunarodne utakmice Engleske. 8. juna 1995. Engleska je remizirala 3-3 sa Švedskom. Ovo je bila prva utakmica koju reprezentacija Engleske nije igrala na Vembliju, i prvi put od 1946. da je novi teren bio domaćin reprezentaciji Engleske. Druga utakmica je bila prijateljska utakmica protiv Italije 27. marta 2002. dok se gradio novi Vembli.[34] Pored toga, Eland Roud bi se koristio za fudbalski turnir na Letnjim olimpijskim igrama 2000. da je Mančester dobio svoju kandidaturu. Eland Roud je takođe trebao da se koristi na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine da je Engleska dobila da bude domaćin.

Kada je Engleska izabrana za domaćina Eura 96, najnovijeg međunarodnog turnira održanog u zemlji, Eland Roud je izabran kao jedno od osam stadiona na kojim se igrao ovaj turnir. Odigrale su se tri utakmice Grupe B.

Dva Lidsova rivala iz Zapadnog Jorkšira takođe su koristila Eland Roud kao svoj privremeni 'dom'. Prvi klub koji je imao koristi od ovih objekata bio je Hadersfild Taun, kada je požar pogodio njihov teren 3. aprila 1950. godine.[35] Bradford Siti je koristio Eland Roud za tri utakmice nakon 11. maja 1985. kada je vatra zahvatila tribinu na Valej Parade-u tokom utakmice protiv Linkoln Sitija.[36] Dva meseca nakon požara na stadionu Bredford Sitija, timovi finala Svetskog prvenstva 1966: Engleska i Zapadna Nemačka sastali su se u revanšu na Eland Roudu, kako bi odigrali humanitarnu utakmic za pomoć Bredfordu zbog požara. Prikupili su 46.000 funti za Fond za pomoć, pri čemu je Engleska pobedila rezultatom 6–4.[37]

Kada je neligaški tim, Farsli Seltik, stigao do prvog kola FA kupa 1974. godine, utakmica se igrala na Eland Roudu. Farslijev protivnik je bila ekipa Trenmer Roversa iz Treće divizije. Ppisustvovalo je 10.337 gledalaca, a Trenmer Roversi su pobedili 2:0. Eland Roud je bio domaćin reprize finala FA Vase-a u kojem je Jeading F.C. pobedio 1-0 protiv Bridlington Taun A.F.C.

Ragbi liga

uredi

Na Eland Roudu su se igrale i utakmice ragbi lige. Na Eland Roudu je ponovo odigrano finalo Čelendž kupa 1982. između Vidnesa i Hal FC-a. Ragbi liga se igrala na međunarodnom nivou kada je održana probna utakmica Velika Britanija protiv Novog Zelanda 9. novembra 1985. godine.

Stadion je bio domaćin finala Tri nacija 2004. godine, kada je publika mogla videti da je Australija pobedila Veliku Britaniju sa 44-4,[38] i ponovo 2005. godine,[39] u meču u kojem je 26.534 ljudi gledalo kako Novi Zeland pobeđuje Australiju sa 24-0.[40] Finale ragbi lige četiri nacije 2009. između Engleske i Australije odigrano je ponovo na Eland Roudu i pobednik je bila Australija rezultatom 16–46. Dana 19. novembra 2011., finale ragbi lige četiri nacije 2011. između Engleske i Australije takođe je odigrano na stadionu. Australija pobeđuje rezultatom 8-30.

Lids Rinjos-i su odigrali nekoliko mečeva na Eland Roudu. U finalu Kupa okruga Jorkšir 1988. pobedili su Kaslford Tajgerse sa 33–12. Zbog rekonstrukcije njihovog tradicionalnog doma stadiona Hedingli, Rinjosi će započeti kampanju Super lige 2018. sa dva ligaška meča na Eland Roudu.

Rekordna posećenost utakmice ragbi lige na Elland Roudu od 54.112 je postavljena 30. aprila 1938. kada se ponovo održalo finale šampionata između Lidsa i Hansleta.[41][42]Rekord za internacionalnu ragbi ligu od 39.468 je postavljen 20. novembra 1994.

Ostali sportovi

uredi

Američki fudbal se nakratko pojavio na terenu kada su Lids Kugari iz Britanske američke fudbalske lige prešli sa svog starog terena u Bramliju da igraju na Eland Roudu u maju 1986. godine.[43] Sledeće godine morali su da se presele jer je stadion trebao da se renovira. Na terenu je 1987. godine[44] održana galska fudbalska utakmica između Dablina i Mejoa, koju je organizovao Odbor okruga Jorkšir Galskog atletskog saveza.

Postojao je stadion za hrtove jugozapadno od Eland Roud-a koji je otvoren 16. jula 1927. Bio je u vlasništvu Udruženja trka hrtova i oni su ga na kraju prodali Totalisatorima i Grejhound Holdings-u (T.G.H) koje je kupio Ladbrouks 1974. .

Elland Road je trebalo da bude domaćin utakmice kriketa Tventi20 31. jula 2009. Utakmica je trebalo da se odigra između Lids Junited International KSI i Lašings Vorld 11,[45] međutim je otkazana kada nije bilo moguće pronaći odgovarajući veštački teren.[46]

23. januara je potvrđeno da će se bokser Džoš Vorington boriti protiv IBF svetskog šampiona Lija Šelbija u svojoj prvoj borbi za titulu 19. maja.[47] Dana 30. januara Eland Roud je potvrđen kao mesto borbe.[48] Džoš Vorington je obezbedio pobedu podeljenom odlukom nad Šelbijem tako što ga je temeljno nadigrao u većini od dvanaest rundi da bi preuzeo titulu, i doneo Šelbiju njegov drugi poraz u karijeri. Na utakmici je učestvovala bivša legenda Lids Junajteda Lukas Radebe.[49]

Reference

uredi
  1. ^ „WAFLL - Leeds United Records - LUFC Achievements - Leeds Facts And Tidbits”. www.wafll.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
  2. ^ „Elland Road beckons for England” (na jeziku: engleski). 2001-03-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  3. ^ „This Is Lancashire - The things TV commentators have said about Euro 96”. web.archive.org. 2009-02-10. Pristupljeno 2022-05-13. 
  4. ^ „Hunslet Hawks 2007”. web.archive.org. 2007-08-14. Pristupljeno 2022-05-13. 
  5. ^ „Leeds to name stand after 'icon' Charlton”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  6. ^ „WAFLL - Leeds United Records - LUFC Achievements - Leeds Facts And Tidbits”. www.wafll.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
  7. ^ „Football Ground Guide: Elland Road, Leeds United FC”. web.archive.org. 2012-02-06. Pristupljeno 2022-05-13. 
  8. ^ Cross, Beren (2020-11-25). „State of play with Leeds United's Elland Road 50,000-capacity expansion plans”. LeedsLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  9. ^ BBC. „Rewind: music”. www.bbc.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  10. ^ Axver, Matthias Muehlbradt, Andre; Axver, Matthias Muehlbradt, Andre. „All U2 shows for Elland Road Stadium - Leeds, England - U2 on tour”. U2gigs.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
  11. ^ „Happy Mondays - Fun Facts and Information”. web.archive.org. 2011-04-05. Pristupljeno 2022-05-13. 
  12. ^ „Kaiser Chiefs plan homecoming gig” (na jeziku: engleski). 2007-12-03. Pristupljeno 2022-05-13. 
  13. ^ www.leedsutd-mad.co.uk http://www.leedsutd-mad.co.uk/news/loadfeat.asp?cid=EDZ5&id=117560. Pristupljeno 2022-05-13.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ Contributor (1992-02-06). „06Feb92 UK: GMI CONSTRUCTION WINS £5.5M DESIGN AND BUILD CONTRACT FOR LEEDS UNITED FOOTBALL CLUB'S ELLAND ROAD EAST STAND.”. Construction News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  15. ^ „WAFFL - Peter Ridsdales Letter”. www.wafll.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
  16. ^ „Leeds give fans stadium assurance” (na jeziku: engleski). 2006-12-27. Pristupljeno 2022-05-13. 
  17. ^ „Leeds United | News | News | News | EAST STAND RE-DEVELOPMENT”. web.archive.org. 2009-04-12. Pristupljeno 2022-05-13. 
  18. ^ „Leeds United | News | News | News | LEEDS ARENA”. web.archive.org. 2009-02-11. Pristupljeno 2022-05-13. 
  19. ^ „Elland Road World Cup stadium revamp - Yorkshire Evening Post”. web.archive.org. 2010-08-14. Pristupljeno 2022-05-13. 
  20. ^ „Milton Keynes picked for 2018 bid” (na jeziku: engleski). 2009-12-16. Pristupljeno 2022-05-13. 
  21. ^ „East Stand Development: In Pictures | The Square Ball”. web.archive.org. 2012-04-23. Pristupljeno 2022-05-13. 
  22. ^ „WHITES READY TO UNVEIL NEW LOOK ELLAND ROAD”. www.leedsunited.com (na jeziku: engleski). 2017-07-25. Pristupljeno 2022-05-13. 
  23. ^ „The Norman Hunter South Stand”. www.leedsunited.com (na jeziku: engleski). 2020-04-23. Pristupljeno 2022-05-13. 
  24. ^ „Elland Road site to be transformed into a large Covid vaccination centre, NHS confirms”. www.yorkshireeveningpost.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  25. ^ www.leedsutd-mad.co.uk http://www.leedsutd-mad.co.uk/news/loadfeat.asp?cid=EDZ5&id=117560. Pristupljeno 2022-05-13.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  26. ^ „Elland Road (Leeds FC) - Review - The big move? (No don’t mention THAT word) WARNING long.”. web.archive.org. 2008-06-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  27. ^ „WAFLL - Elland Road History - The Home Of Leeds United”. www.wafll.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
  28. ^ „The Norman Hunter South Stand”. www.leedsunited.com (na jeziku: engleski). 2020-04-23. Pristupljeno 2022-05-13. 
  29. ^ „A square deal! Leeds United plan stylish revamp of area around Bremner statue”. www.yorkshireeveningpost.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  30. ^ „Don Revie statue unveiled 40 years after FA Cup victory”. BBC News (na jeziku: engleski). 2012-05-05. Pristupljeno 2022-05-13. 
  31. ^ „PLAYER OF THE YEAR 2018 WINNERS”. www.leedsunited.com (na jeziku: engleski). 2018-05-05. Pristupljeno 2022-05-13. 
  32. ^ „Leeds opt for new stadium” (na jeziku: engleski). 2001-09-07. Pristupljeno 2022-05-13. 
  33. ^ „Elland Road Stadium capacity 'to be increased to 50,000 seats' if Leeds United get promoted”. www.yorkshireeveningpost.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  34. ^ „Elland Road beckons for England” (na jeziku: engleski). 2001-03-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  35. ^ „CLUB HISTORY | Huddersfield Town | Club | History | History”. web.archive.org. 2008-10-07. Pristupljeno 2022-05-13. 
  36. ^ „Bradford remembers fire disaster” (na jeziku: engleski). 2005-05-11. Pristupljeno 2022-05-13. 
  37. ^ „Ask Albert - Number 96” (na jeziku: engleski). 2003-03-19. Pristupljeno 2022-05-13. 
  38. ^ „BBC - Leeds - Sport - Great Britain humbled in the Tri-Nations final”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 2022-05-13. 
  39. ^ „Leeds to host Tri-Nations decider” (na jeziku: engleski). 2005-07-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  40. ^ „Australia 0-24 New Zealand” (na jeziku: engleski). 2005-11-26. Pristupljeno 2022-05-13. 
  41. ^ „A-Z of Leeds Rhinos - 'E' is for ...Elland Road.”. www.yorkshireeveningpost.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  42. ^ Daly, Phil (2017-01-12). „The day Hunslet ruled Leeds and Rugby League”. Leeds Rhinos (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  43. ^ web.archive.org https://web.archive.org/web/20130208112637/http://www.britballnow.co.uk/History/britball+teams/leedscougars.htm. Pristupljeno 2022-05-13.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  44. ^ „Marks Leeds United Pages”. web.archive.org. 2009-02-13. Pristupljeno 2022-05-13. 
  45. ^ „Leeds United | News | News | News | TWENTY20 SET FOR ELLAND ROAD!”. web.archive.org. 2009-06-12. Pristupljeno 2022-05-13. 
  46. ^ „Elland Road T20 match postponed”. Bradford Telegraph and Argus (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  47. ^ „Home - Boxing News”. www.boxingnewsonline.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-13. 
  48. ^ „Venue for Lee Selby vs Josh Warrington announced - Boxing News”. web.archive.org. 2018-06-12. Pristupljeno 2022-05-13. 
  49. ^ „BoxRec: Bout”. boxrec.com. Pristupljeno 2022-05-13. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Djordje_Todoric/песак&oldid=24542372”