Korisnik:DoroteaBorenovic/pesak
| Pionir slobodna škola | |
|---|---|
 | |
| Tip | slobodna škola |
| Osnovana | 2019 |
| Lokacija | Generala Drapšina 138 Kikinda |
| Država | Srbija |
| Koordinate | 45° 50′ 09″ S; 20° 28′ 41″ I / 45.83573° S; 20.47806° I |
| Direktor | Marko Kažić |
| Boje | |
| Veb-sajt | https://pionir.org |
Pionir slobodna škola je slobodna škola koja se nalazi u Kikindi, u Srbiji. Osnovao ju je Marko Kažić, 2019. godine kao eksperiment stvaranja ponovljivog modela za egalitarne i samoupravne škole u društvenom vlasništvu. Škola je besplatna, dobrovoljna i upisuje učenike uzrasta od 13 do 17 godina. Škola zvanično ne ograničava teme kojima se bavi, ali je dominantno zastupljeno učenje o tehnologiji, dizajnu, komunikaciji, etici, sociologiji i digitalnoj humanistici. Škola zasniva svoj rad na kritičkoj pedagogiji, integrativnom obrazovanju i projektnoj nastavi.
Upravljanje škole podeljeno je između upravitelja i učenika, i od učenika se očekuje da učestvuju u održavanju, nadgradnji i razvoju škole. Filozofija škole razvila se pod uticajem Antona Makarenka, Lava Vigotskog, Ivana Ilića, Paola Freirea, Lava Tolstoja, Henrija Dejvida Toroa i Daniela Grinberga. Škola temelji svoje delovanje na proizvodnji zajedničkih dobara, slobodnog i otvorenog softvera i hardvera i održivih modela razvoja.
Istorija
urediŠkola je počela sa radom u aprilu 2019. godine[1]. Nastava se od avgusta 2020. godine održava u tipičnoj banatskoj kući od naboja sa kraja 18. veka u ulici Generala Drapšina[2], koju su učenici zajedno sa Kažićem adaptirali i prenamenili u školu.
U maju 2019. godine tim Pionir slobodne škole pobedio je na Izazovu otvorenih podataka (Open Data Challenge) koji je organizovao UNDP, razvivši Košnicu, slobodnu i otvorenu platformu koja će pomagati građanima i privrednim subjektima da se informišu o dostupnoj radnoj snazi, obrazovnim profilima, nezaposlenosti i dostupnim programima i aktivnostima u domenu javnog sektora[3].
U toku epidemije virusa COVID-19, u sklopu akcije “Vizionari Srbije", učenici Pionir slobodne škole proizvodili su zaštitne vizire na 3D štampaču koje su donirali domovima zdravlja u Srbiji[4].
U jesen 2022. godine, Pionir slobodna škola organizovala je dobrovoljno zajedničko mapiranje Kikinde na platformi OpenStreetMap, u okviru kog su učenici škole za oko mesec dana mapirali preko 18.000 objekata i mesta od značaja u Kikindi[5].
Škola je 2023. godine u Sremskim Karlovcima dobila priznanje "Zeleni list" koje se dodeljuje od 1983. godine pojedincima i organizacijama za zasluge na polju zaštite životne sredine[6]. Škola je ovo priznanje dobila za rad na projektu Ponovo[7].
Koncept
urediProgrami su individualni za svakog učenika i ne postoji kurikulum, nema testova i ispita, ni ocenjivanja, a procena napretka zasniva se na formativnoj proceni. Školovanje je besplatno, a prijemni proces nije eliminatoran. Svi koji se pridruže školi postaju kandidati. Kandidatura je proces kroz koji kandidat pronalazi teme o kojima želi da uči i upoznaje se sa školom i vršnjacima, a demonstrira potrebne vrline i znanje kako bi zaslužio pravo da postane učenik. Od kandidata se zahteva da pokažu solidarnost, posvećenost radu, uzajamnost i uzorno vaspitanje. Kandidatura traje najmanje četiri meseca[8].
Škola promoviše ideju doživotnog učenja, pa formalno učenici nikad ne završavaju svoje obrazovanje, a načini i formati učešća se menjaju tokom godina[9].
Upravljanje
urediŠkola je besplatna za učenike, a ekonomski model škole zasniva se na uzajamnosti, samodoprinosu, participativnoj ekonomiji i sakupljanju donacija iz zajednice. Održavanje škole, širenje kapaciteta kao što je nabavka opreme ili širenje prostora je odgovornost učenika[10].
Projekti
urediPonovo
urediPonovo je dobrotvorni projekat koji se bavi popravljanjem elektronike, pošumljavanjem i širenjem ideja o održivoj tehnologiji[11]. Projekat je započet 2022. godine[12]. Ovaj projekat je nastao kao odgovor na nedostatak rešenja za deponovanje i skladištenje elektronskog otpada i loših poslovnih praksi proizvođača elektronike. Ponovo utiče na širenje prava na popravku, odrasta, slobodnog i otvorenog softvera i hardvera. Neposredan rezultat projekta je da se stara ili pokvarena elektronika popravi i ponovo koristi, dok je cilj da se stvori ponovljiv model i utiče na prakse koje bi omogućile održiv razvoj i regenerativnu tehniku i da se smanji količina elektronskog otpada na deponijama[13].
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Marko Kažić poziva srednjoškolce da upoznaju Pionir”.
- ^ „Hakerspejsovi i zajednice u Srbiji”.
- ^ „Nagrađeni pobednici drugog kruga izazova otvorenih podataka”.
- ^ „Prave se viziri za zaštitne maske”.
- ^ „Mapiranje Kikinde”.
- ^ „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne srdine”.
- ^ „Kikinđani pronašli način da svojim znanjem sačuvaju prirodu”.
- ^ „Slobodna škola Pionir”.
- ^ „Slobodna škola Pionir”.
- ^ „Slobodna škola Pionir”.
- ^ „Ponovo”.
- ^ „Njima ništa nije teško kikindski Pionir nagrađen na konkursu "Šta nam teško"”.
- ^ „Ponovo / Ponovo”.