Korisnik:DukeVeljko/pesak

Urednik vikipedije koristi laptop u kafiću.

Rad od kuće je termin koji se koristi da se opiše delatnost rada koja se obavlja od kuće, ili nekog drugog mesta, ali svakako se ne obavlja u kancelariji firme za koju pojedinac radi. Drugi termini koji se koriste naizmenično sa "radom od kuće" su daljinski rad, hibridni rad, a ponekad se pogrešno rad od kuće naziva i frilensovanjem.

Ideja da je moguće raditi svoj posao od kuće se pojavljuje još 70-ih godina prošlog veka ali se razvojem interneta, računarstva u oblaku i softvera za video konferencije ovaj ideja dobija neophodne resurse za sprovođenje. Zbog Kovid-19 pandemije u 2020. rad od kuće postaje glavni režim rada u većini država.

Nakon ukidanja mera koje su bile prisutne tokom pandemije, mnoge kompanije su odlučile da nastave sa pružanjem svojim radnicima mogućnost da rade od kuće. Popularnost ovog principa zapošljavanja i rada se ogleda u tome i da su neke kompanije odlučile da zapošljavaju isključivo radnike koji bi radili od kuće što se naziva "remote-first" principom.

Karakteristike

Osim što se pod radom od kuće podrazumeva obavljanje nekog posla van kancelarije, različite kompanije imaju jedinstvene načine na koje rad od kuće sprovode. Postoji hibridni model koji zahteva od radnika da određeni broj dana budu u kancelariji, dok ostatak vremena mogu da biraju da li žele da rade od kuće ili iz kancelarije. Većina komunikacije koja se obavlja u firmama koje dozvoljavaju rad od kuće se odvija preko aplikacija za video konferencije ili digitalnih alata (engl. workspace tools).

Poput posla iz kancelarije, radna mesta koja su u potpunosti daljinska takođe potpadaju pod zakone o radu i oporezivanju. Neke kompanije zahtevaju od radnika da budu "onlajn" određeno vreme u toku radnog dana tog druge pružaju potpunu fleksibilnost radnicima u određivanju toga u koje će doba dana da rade i koliko.

Sinhrono i asinhrono

Istorija rada od kuće

Video konferencija pomoću Zoom platforme.

Ranih 70-ih godina prošlog veka razvijala se tehnologija daljinskih kancelarija pomoću ranih kompijuterskih mreža, mejnfrejm računara i terminala. Termini "telekomjuting" i "telework" su se prvi put pojavili od strane Džek Najlsa 1973. godine. Već 1979. godine i velike kompanije odlučuju da eksperimentišu sa metodom rada od kuće te je omogućeno petoro radnika IBM-a da svoj posao obavljaju od kuće.

Već od 1980-ih rad od kuće je u porastu i postoji sve veća količina ljudi koji smatraju da je ovaj metod lagodniji od rada iz kancelarije. 1990-ih i 2000-ih je rad od kuće dodatno olakšan i učinjen lagodniji zbog napretka u tehnologiji. Kolaborativni softver, rasprostranjenost interneta, VoIP, računarstvo u oblaku, kao i pristupačnije cene mobilnih računarskih uređaja kao što su pametni telefoni i laptopovi olakšavaju komunikaciju i to da se poslovi rade digitalno.

Najnoviji softver u koji spadaju Zoom, Webex, Microsoft Teams, Google Meet, Slack, and WhatsApp je imao ključnu ulogu u efektivnom sprovođenju rada od kuće kao i onlajn nastave tokom pandemije. Određeni softver, kao što je Zoom, su ograničeni isključivo na video konferencije dok Slack i Microsoft Teams omogućavaju deljenje dokumenata, komuniciranje i još mnoge druge interaktivne metode saradnje.

1992. godine se u časopisu po imenu Exploring the Internet pojavljuje termin "digitalni nomad" koji definiše osobu koja putuje svetom i radi pomoću svog laptopa sa bilo koje lokacije. Ovaj termin je pomogao da se daljinski rad romantizuje i popularizuje. Danas čak 56 država na svetu može pružiti radnicima "nomadsku vizu" koja omogućava boravište daljinskim radnicima i frilenserima koji ispunjavaju određene uslove. Svaka od ovih država zahteva različitu visinu primanja kao i dokaze da su primanja legalna.

Tokom pandemije je ogroman broj svetske populacije naglo prešao na režim rada od kuće što je dovelo do mnogih promena u socijalnom i poslovnom životu ljudi.

Uticaj Kovid-19 pandemije na rad od kuće

Jedan od najznačajnijih događa za rasprostranjenost rada od kuće je bila Kovid pandemija koja je naglo primorala kompanije da zbog zdravlja svojih radnika omogući rad od kuće.Nagla promena na ovakav režim je dovela do pada produktivnosti i nepovoljnog uticaja na mentalnog zdravlja radnika zbog pada u socijalnim interakcijama. Jedan od značajnih uticaja na nezadovoljstvo kod rada od kuće je bila nedostatak treninga osoblja i neodgovarajuća oprema i loša internet konekcija među radnicima.

Sa druge strane, čak četvrtina Amerikanaca je negodovala kada je morala da se vrati u rad iz kancelarije.

Prednosti

Smanjenje troškova

Radeći od kuće radnici nisu geografski ograničeni. Veliki trošak za pojedince je plaćanje smeštaja ili stambenog kredita, "remote" radnici su u mogućnosti da biraju povoljnija mesta za život. Takođe, troškovi prevoza i namirnica nisu ni malo zanemarljivi, što čini rad od kuće priuštivim.

Osim troškova samih radnika, kompanije troše značajan novac za opremu za svoje prostorije kao i na samo iznajmljivanje kancelarijskog prostora. Nije isključivo da kompanije daju određen finansijski stimulans svojim radnicima kako bi kupili svoju opremu, ali svakako je dosta isplativije od kupovine resursa u potpunosti.

Povećana motivacija i zadovoljstvo

Zbog povećane fleksibilnosti radnog mesta, veliki broj radnika pronalazi rad od kuće više zadovoljavajućim od rada iz kancelarije. Povećana autonomija u poslu je čvrsto povezana sa većim zadovoljstvom kod rada. Roditelji mogu svoj dan bolje da prilagode porodičnom životu. Takođe, nekim ljudima više odgovara rad kasnije u toku dana ili tokom noći, što je neizvodljivo u tradicionalnom okruženju.

Veliki činilac stresa ljudi koji rade na fizičkom radnom mestu je putovanje, kao i pronalaženje parking mesta. Putovanje javnim prevozom je često nepouzdano što može dovesti do konflikta na radnom mestu, dok je putovanje ličnim prevoznim sredstvom dodatan trošak. U velikim gradovima je otežan pronalazak parking mesta što je dodatan pritisak. Navedene stvari nisu prisutne kod rada od kuće.

Pozitivan uticaj na životnu sredinu

Svačija pojedinačna odluka da se brine o životnoj sredini može biti korisna i uticajna. Radom od kuće uklanjamo potrebu za putovanjem na posao što dovodi do smanjenja karbonskog otiska svakog pojedinca. Tokom kovid pandemije, emisija karbon-dioksida je smanjena za 5.4% . Ako bi se na globalnom nivou rad od kuće prihvatio, ovaj broj bi porastao.

Uklanjanje geografskih ograničenja pri zapošljavanju

Velika prednost koju kompanije imaju kada zapošljavaju "remote" radnike je to da praktično ne postoje geografska ograničenja. Ovo dovodi do mogućnosti zapošljavanja eksperata širom sveta, koji nisu nužno u istom gradu, državi ili čak kontinentu kao i lokacija kompanije. Međutim, treba uzeti u obzir lokalne zakone i uslove oblasti u kojoj se traga za radnicima.

Mane

Mobilni telefoni su česta distrakcija tokom rada od kuće.

Distrakcije

Jedna od velikih mana rada od kuće je nemogućnost da se kontrolišu distrakcije oko nas. Ako bismo uzeli u obzir da osoba radi posao u svom domu, možemo da pretpostavimo da je u većini slučajeva okružen svojom porodicom ili cimerima. Iako možemo da postavimo zahteve za ponašanje u kući, teško je da to bude trajno i efikasno sa obzirom da svaki član domaćinstva ima svoje potrebe i zahteve. Ovo je još komplikovanije za roditelje sa malom decom gde nije baš moguće dogovoriti se sa njima. Po nekim istraživanjima, deca i jesu najveća distrakcija kod ljudi koji rade od kuće.

U određenim državama, kao na primer Rumuniji, postoje lokali i ustanove koje omogućavaju ljudima da donesu svoj laptop i rade. Ove ustanove podležu regulacijama vezane za uslove rada i odnosima prema mušterijama. Druga popularna mesta za posao su kafići, koji su takođe nepredvidi povodom distrakcija.

Idealna okolina za rad od kuće je, osim u slučaju kada se zahteva od nas da imamo video konferencije, su biblioteke.

Manjak motivacije

Kada radnici rade od kuće, nedostaje im fizička prisutnost kolega i nadređenih. Ova vrsta izolacije može uticati na osećaj pripadnosti timu i organizaciji, što može smanjiti njihovu motivaciju. Nekim ljudima je neophodan spoljašnji pritisak kako bi bili dovoljno efektivni, ovo je često dosta manje istaknuto kod onlajn poslova.

Jedan od najvažnijih uticaja na nedostatak motivacije takođe može biti socijalna izolacija i nedostatak komunikacije. Iako se kompanije koje omogućavaju daljinski rad trude da uspostave određene timbilding aktivnosti, one prosto ne mogu da nadomeste uživo konverzaciju. Jedan od glavnih nedostataka koji su izrazili remote radnici je nedostatak ćaskanja. Iako se ono može smatrati ubicom produktivnosti, radnici su pronalazili to kao koristan način odmora od rada.

Komunikacija preko poruka takođe ne može da nadomesti uživo konverzacije, koje prenose informacije drugoj strani i pomoću govora tela i izraza lica. Radnici se često osećaju odsečeno od svoje okoline.

Granice između rada i aktivnosti dokolice

Jedan od prednosti rada od kuće je veća ravnoteža između radnog i privatnog života. Međutim, ovaj poseban raspored može dovesti do prekomernog preklapanja oba aspekta. Ako nema dobro usmerene radne rasporede i granica, radnici mogu osećati da rad neprekidno traje. Pozitivna strana rada od kuće u ovom pogledu je veća mogućnost planiranja slobodnog vremena.

Granice između rada i aktivnosti dokolice su ključne za održavanje ravnoteže i dobrobiti. One nam pomažu da se fokusiramo na posao kada je to potrebno, ali i da se opustimo i obnovimo energiju van radnog vremena. Bez jasno postavljenih granica, može doći do preklapanja obaveza i stresa koji negativno utiču na produktivnost i mentalno zdravlje.

Korisno je imati odvojen prostor u domu koji je rezervisan samo za rad. To može biti posebna soba ili jednostavno određeni deo stana. Ova fizička granica pomaže u stvaranju mentalnog odvajanja između radnih obaveza i vremena za opuštanje.Dostupnost preko elektronske komunikacije je takođe problem. Jedan metod stvaranja granice je određivanje kada je uključena i isključena komunikacija vezana za posao. To može uključivati određivanje određenih vremenskih intervala tokom kojih ste dostupni za poslovne aktivnosti, a van tih vremena se radnik bavi drugim aspektima svog života.

Kompleksnost oporezivanja

Jedan od jako velikih prepreka koju ljudi vide kod počinjanja sa radom od kuće je nesigurnost povodom oporezivanja i mogućih posledica ukoliko ne regulišu svoja primanja. Kompleksnost oporezivanja zavisi od države u kojoj se radnik nalazi i većina država u Evropi i Severnoj Americi ima jasne regulacije i pravilnike koji objašnjavaju kako se oporezivanje vrši.

Problem sa ovim je što se od radnika očekuje da se sam informiše i postara za plaćanje poreza, što se kod tradicionalnog radnog mesta vrši bez neke velike brige ili inicijative.

Jedan od ključnih izazova za države kod oporezivanja radnika koji rade od kuće je preklapanje poreskih jurisdikcija. Radnici mogu živeti i raditi u različitim državama, čime se stvaraju pitanja o tome koja država ima pravo da ih oporezuje. Ovo dovodi do konfuzije i dodatne administrativne složenosti za radnike i kompanije prilikom obračuna i plaćanja poreza.

Zaključak

Rad od kuće postaje sve zastupljeniji i mnogi radnici preferiraju da se zapošljavaju u firme koje im omogućavaju da rade u komforu svog doma umesto iz kancelariji. Međutim, zbog određenih mana i karakteristika rada od kuće ne pronalaze svi ovakav metod rada kao zgodan zbog individualnih stvari. Delatnosti kao što su programiranje, novinarstvo, dizajn i mnoge druge, se mogu obavljati u potpunosti pomoću računara, te su uglavnom ljudi koji se bave njima "remote" radnici.

Određena zanimanja, kao što su na primer medicina i pravo ali i veliki broj drugih fizičkih zanimanja je moguće raditi u nekoj meri daljinski, ali ne u potpunosti.Uklanjanje geografskih ograničenja pri zapošljavanju kroz rad od kuće donosi brojne prednosti. Od većeg izbora talenata i bolje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života do smanjenih troškova i povećane proizvodnosti, ovaj način rada postaje ne samo praktičan, već je i poželjan kod mlađe populacije.