Korisnik:Elena Premate/pesak4
Igbale Igo Rogova je feministkinja, međunarodno priznata aktivistkinja za ljudska prava, prava žena i antiratna aktivistkinja sa Kosova. Igbale je pokrenula Udruženje „Sestre Ćirijazi“, Mrežu žena Kosova, čija je Izvršna direktorka, bila je tri godine članica Grupe visokih savetodavnih stručnjaka za globalna istraživanja o sproveđenju Rezolucije 1325 i članica je Savetodavnog panela civilnog društva za žene, mir i bezbednost pri NATO. Stoji iza osnivanja Ženske mirocne koalicije. Ceo život je posvetila aktivizmu i borbi za emacnipaciju žena kao i za prava LGBT osoba. Njen antiratni aktivizam je skrenuo pažnju šire javnosti na dešavanja na Kosovu a njena kritika učešća međunarodnih organizacija na Kosovu nakon rata 90-ih godina je u fokus stavila borbu za položaj i prava žena i uvela ih u mirovnu kodifikaciju.
Biografija
urediIgbale je odrastala u Đakovici sa šest sestara, kao deveto dete u porodici. Rasla je uz jaku majčinsku figuru i vaspitavana je na principu jednakosti među polovima. Kasnije se sa porodicom seli za Prištinu gde i ostaje.[1]
1995. godine Igbale dolazi za Beograd na sastanak Žena u crnom. Tu je upoznala Lepu Mlađenović koja je, kako je sama rekla, postala njena feministička mentorka.[2] Odlazi i da vidi protest Stajanje sredom. Nakon tog protesta posetila je zabavu koju je organizovala Lepa, na kojoj Igo prvi put priznaje sebi da je lezbejka.[2]
Igbale je 1996. godine postala prva žena u bivšoj SFRJ koja se sklopila istopolni brak.[2]
Godine 1999., naoružani srpski policajci su Igo i njenu porodicu odveli na železničku stanicu i uz pretnje ukrcali na voz koji ih je ostavio na ničijoj zemlji na granici Kosova i Makedonije. U izbegličkom kampu Čegrane, Igbale je nastavila svoj aktivistički angažman kroz rad sa ženama koje su tamo bile smeštene, koristeći muziku i ples.[2]
„Jedne daire su za mene, a druge neka uzme koja god želi da svira. Hajde na našu ogromnu bol olakšamo muzikom. Hajde da propustimo bol kroz muziku.”
— Igbale Rogova, https://www.eulex-kosovo.eu/?page=3,26,806
Aktivizam
urediIgbale je sa setrom Safetom početkom 90-ih godina osnovala Udruženje „Sestre Ćirijazi“[3] koje je radilo sa ženama u ruralnim delovima Kosova, gde je patrijarhat bio toliko jak da ženama nije bilo dostupno pravo na obrazovanje. Udruženje se fokusiralo na opismenjavanje i osposobljavanje žena za plaćeni rad kao i na podizanje svesti o njihovim pravima.
Početkom devedesetih godina dvadesetog veka, režim Slobodana Miloševića počinje da sprovodi represivnu politiku nad albanskim stanovništvom na Kosovu.[4] Kompleksna istorijska slika srpskih i albanskih nacionalnih i teritorijalnih stremljenja koja datira još od raspada Otomanske imperije, dovodi do krajnjeg političkog zaoštravanja odnosa dvaju nacija u ovom periodu. Snažne desne političke struje zvaničnog Beograda koje su donele niz zakona i propisa kojim je albansko stanovništvo potpuno sklonjeno iz javnih institucija na Kosovu, od banaka, preko zdravstvenih i obrazovnih do javnih političkih institucija, dovele su do stvaranja alternativne države pod vođstvom Demokratskog saveza Kosova i koncepta nenasilnog otpora. [4]
Uloga žena u antiratnom otporu na Kosovu je bila značajna. Igbale, zajedno sa ostalim aktivistkinjama, svedoči o inicijativama u čiju je organizaciju bila uključena, kao o borbi i za skretanje pažnje javnosti na dešavanja na Kosovu u tom vremenu medijskog mraka ali i kao osnaživanju žena da artikulišu svoj politički izraz.[5] Veliki broj žena je bio inspirisan i ohrabren na ovakav način suprotsavljanja dominantnom narativu represivnog režima koji su sprovodile vlasti Srbije.[6]
Uporedo, strani kapital za rekonstrukciju i izgradnju civilnog društva je počeo da se sliva i da se otvara mnogo nevladinih organizacija i na Kosovu su krenula da niču udruženja žena. Igbale je osetila potrebu da se sva udruženja okupe kako bi se omogućio koordinisani rad[7]. Pokrenula je ideju o stvaranju Mreže žena Kosova[8], osnovane 1996. godine, čija je Izvršna direktorka, a koja danas zastupa interese 190 organizacija sa teritorije Kosova. Misija MŽK je promocija i podržavanje prava žena i rodna ravnoravnost iskazana kroz saradnju sa muškarcima. Kako je Igbale i sama istakla
„ Ne možemo promeniti život žene ako radimo samo sa ženama.“
Igbale održava veze sa Mrežom Žene u crnom bez obzira na realne opasnosti. Estetika i jaka politička poruka nenasilnog otpora Stajanje sredom ju je inspirisala za protest u Prištini 1998. godine ispred Američkog kulturnog centra na kome je pet hiljada žena stajalo mirno, držeći belo platno u rukama.[2]
„Jedna strana je predstavljala mir, a druga je bila prazna što je značilo da mi kao Albanke nemamo nikakva prava pa prema tome nemamo šta da kažemo."
— Igbale Rogova, "Feministička etika odgovornosti", Žene u crnom, 2014
Godine 2004 MŽK je počela da se bavi pitanjem nasilja u porodici i to kroz obimna istraživanja[1]. Projekat „Sigurnost počinje od kuće“[9] je doveo do donošenja zakona o nasilju u porodici.
Nakon ulaska međunarodnih mirovnih organizacija na Kosovo, žene su bile potpuno skrajnute iz političkog života, uprkos Rezoluciji 1325. Ceo ženski antiratni pokret kao da nije postojao i Igbale se tome snažno usprotivila. [7]Mreža žena Kosova je objavila zbirku priča žena, kao svedočenje o nivou sprovođenja Rezolucije 1325 UN pod nazivom "Činjenice i fabule".[10]
Ova publikacija, koja predstavlja kritiku sprovođenja Rezolucije, je bila glavni razlog da dobije poziv u čanstvo Grupe visokih savetodavnih stručnjaka za globana istraživanja o petnaestogodišnjem sprovođenju Rezolucije SBUN 1325.
Godine 2006. Ženska mreža Kosovo zajedno sa Mrežom Žene u Crnom pokreću Žensku mirovnu koaliciju[11], kao alternatiu zvaničnom političkom narativu, zalažući se humani pristup bezbednosti sa rodnog stanovišta, zasnovan na potrebama svih građana i građanki i uz obavezno prisustvo žena u donošenju svih odluka.
Igbale je postala član Savetodavnog panela civilnog društva NATO-a za žene, mir i bezbednost[12], 2016 godine, kada je panel i osnovan. U svom trogodišnjem angažmanu ona je doprinosila sprovođenju agende prava žena, devojaka i devojčica i kao i jačanju prava žena na učestvovanje u donošenju odluka u kreiranju mirovne kodifikacije.
Reference
uredi- ^ a b „Ako ne mogu da plešem, ne želim da budem deo revolucije – Igbale Igo Rogova - Žene u vladavini prava - EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo”. www.eulex-kosovo.eu. Pristupljeno 2023-02-20.
- ^ a b v g d "Feministička etika odgovornosti - Čitanka za feministički diskusioni kružok". Žene u crnom. 2014.
- ^ / „30 godina od osnivana Udruženja “Sestre Qiriazi””. Kosovo Women's Network (na jeziku: srpski). 2020-07-20. Pristupljeno 2023-02-19.
- ^ a b Abrahams, Fred (2001). "UNDER ORDERS: War Crimes in Kosovo". Human Rights Watch. ISBN 1564322645.
- ^ „Tri decenije protesta”. Kosovo 2.0. 2018-03-09. Pristupljeno 2023-02-20.
- ^ BALKAN, DWP (2015-01-01). „Protesti žena na Kosovu tokom devedesetih: Priča Igo Rogove”. DWP-BALKAN.ORG (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-20.
- ^ a b On The Issues Episode 82: Igballe Rogova (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2023-02-20
- ^ „Home”. Kosovo Women's Network (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20.
- ^ „Sigurnost pocinje od kuce Istraživanje za pripremu prve Nacionalne strategije i akcionog plana protiv nasilja u porodici na Kosovu” (PDF). 2008. line feed character u
|title=na poziciji 26 (pomoć) - ^ "Činjenice i fabule - Zbirka priča o sprovođenju Rezolucije 1325 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija o Ženama, Miru i Bezbednosti na Kosovu". Priština, Kosovo: Mreža žena Kosova. 2011. ISBN 978-9951-8844-0-2.
- ^ „Žene u crnom - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2023-02-19.
- ^ „Rogova učestvovala na drugom godišnjem sastanku Savetodavnog panela NATO-a o Rezoluciji 1325”. Kosovo Women's Network (na jeziku: srpski). 2017-11-02. Pristupljeno 2023-02-19.