Korisnik:Ivana1712/pesak
Planina Vajalele (Waialeale) je jedana od niza vulkana koji se uzdižu sa dna okeana, visinom od 5500 m. Ovaj niz nastao je kada je magma počela da izbija na dnu okeana iz tzv. „vruće tačke” unutar Zemlje. Predstavlja ugašeni vulkan, čiji veliki krater se gotovo uvek nalazi u oblacima obzirom na nadmorski visinu na kojoj se nalazi. Oštri grebeni razdvajaju duboke brazde koje su izdubile vekovne kiše dok se bogato zelenilo spušta sve do plaža. Ovde je snimljen deo filma „Južnog Pacifika”, kao i uvodni kadrovi „Potraga za izgubljenim kovčegom”. Ovo je jedno od najvlažnijih mesta na svetu.
Uticaj padavina uredi
Vajalele je dobio prikladno ime, pošto ova reč znači „plavljenje vodom”[1]. Na njegov vrh godišnje padne 12 500 mm kiše, što je 20 puta više nego što padne na London. Ta količina padavina važi za prosečno vlažne godine. Recimo samo da je 1948. godine ukupno palo čak za trećinu više kiša.[2] Ovu ogromnu količinu padavina donose vlažni oblaci koji prelaze preko Tihog okeana sa severoistoka. Kad vazduh udari u obronke Vajalelea, uzdiže se, kondenzuje i izlučuje padavine. Posledica ogromne količine vode jeste to da je ova planina postala prava staklena bašta za biljni svet. Međutim, nedavni izveštaji pominju da je u periodu od 1978-2007. godine najvlažnije mesto na Havajima zapravo Big Bog na Mauiju, čak 10 300 mm godišnje.[3] Navodi se da je godišnji prosek za 1912–1945. godine 11 684 mm kiše, koji će se od tada verovatno promeniti, dok Nacionalni centar za klimatske podatke ovu cifru navodi kao tridesetogodišnji prosek.[4]
Biljni svet uredi
U malom udubljenju na jednoj strani planine maglovita močvara Alkai, puna mutne vode i crnog blata. U toj močvari buja džungla retkih biljaka i ptica. Među drvećem koje se uzdiže u izmaglici nalazi se lapalapa, čije lišće treperi i na najslabijem povetarcu, te Metrosideros polymorpha koja ima jarkocrvene cvetove. Sva stabla prekrivaju vlagom natopljeni slojevi mahovine, zbog kojih grane debljine prsta liče na zelene “sunđere” debele kao ruka. Velika količina kiše na Vajaleleu izaziva pojavu slapova koji je duboko urezuju, kao i bujanje bogatih šuma u kojima žive biljke intenzivno obojenih cvetova. Za ovu planinu imenovano je nekoliko retkih lokalnih biljnih vrsta, uključujući Astelia waialealae, Melicope waialealae i endemične Dubautia waialealae. [5]
Zastupljenost životinjskog sveta uredi
Na Vajaleleu živi malo krupnih životinja. Jedini kopneni sisar koji je došao bez ljudske pomoći jeste šišmiš. Sve druge vrste doneli su različiti narodi koji su dolazili da žive u ovom suptropskom raju. Polinežani su došli oko 750. godine pošto su u svojim kaniuma prevalili 4000 km preko okeana. U 19. veku Japanci, Amerikanci, Filipinci, Kinezi i stanovnici mnogobrojnih evropskih zemalja dolazili su na Kauai, a mnoge od njih privukle su plantaže šećera na ostrvu.
Polinežani su sa sobom doneli svinje, tako da danas neustrašivi biolozi povremeno naiđu na poneku divlju svinju dok se probijaju kroz blato do pojasa i spuštaju niz strme gudure. Koze, koje je doneo britanski moreplovac kapetan Kuk kad je pristao na ostrvo 1778. godine, takođe tumaraju planinskim obroncima. Širom Havajskog arhipelaga mnogobrojne vrste ptica izumrle su usled uništavanja šuma u kojima su živele, a i zbog borbe sa životinjama donesenim na ostrva. Međutim, na ostrvu Kauai ptice su, u odnosu na druga ostrva, opstale u većem broju, a jedan od razloga mogao bi biti to što ovde nisu dospeli mungosi. Tokom 19. veka Havajski arhipelag postajao je sve važnije područje proizvodnje šećerne trske. Plantaže su uništili pacovi tako da su 1883. godine doneti mungosi čiji je zadatak bio da zaustave napade štetočina. Ali mungosi nisu hvatali samo pacove nego su jeli i jaja i mladunčad ptica iz gnezda na zemlji.
Neke vrste ptica danas postoje samo na ostrvu Kauai. Anianiau je vrsta juija duga 100 mm koja živi samo u gornjim delovima ostrva. Ostale ptice žive u području močvare Alkai, dok ptica oo sa svojim jezovitim zviždukom živi samo na ovom ostrvu.
Vrlo retka vrsta ptice u planinama Kauai jeste ao, veličine goluba. Ona je na drugim ostrvima bila lak plen za mungose. Ove male ptice glasno zavijaju pri povratku iz ribolova, naglo se prizemljuju u duboko rastinje. Kad žele da polete, penju se na biljke i uzdaju se u snažne vetrove koji ih podižu u visinu. Pre oko 5 miliona godina preci havajske ptice jui preleteli su 3200 km od Severne Amerike preko dela Tihog okeana i sleteli na Kauai i druga havajska ostrva. Međutim, pojedine grupe ptica ostale su međusobno razdvojene na različitim ostrvima, koralnim atolima i u zabačenim dolinama. Iako hrane ovde ima u izobilju, opstale su i razmnožile se samo one vrste ptica kojima su kljunovi bili najbolje prilagođeni hrani koja im je bila dostupna. Posle određenog vremena - prema evolucijskim merilima- pojavile su se različite vrste juija koje su imale različite oblike kljuna. Dug, tanak i pomalo zakrivljen kljun kakav imaju ivi može da se uvuče u valjkaste cvetove i isisa nektar. Kratak i širok kljun idealan je za lomljenje oraščića i semenki. Takav snažan kljun može probiti koru i iz nje izvući lavru. Najveći deo od 15 poznatih vrsta ptica vrlo su retke, a samo se apapana i amakihi, koje se hrane insektima i nektarom, mogu naći u većem broju.
Klima uredi
U ovoj oblasti nema velikih oscilacija između srednjih mesečnih temperatura kada su u pitanju i minimalne i maksimalne. Planina Vajalele se odlikuje tropskom klimom prašume gde godišnje padne velika količina padavina. Knjiga vremenskih rekorda navodi da je ovde 335 dana sa kišom, dok drugi sugerišu da ovde kiša pada 360 dana u godini. Lokalna turistička industrija Kauai promovisala ga je kao najvlažniju tačku, iako je u mestu Mavsinram u Indiji veći prosek padavina i iznosi 11 870 mm. Ginisova knjiga svetskih rekorda priznaje da ovo mesto u Indiji ima veće prosečne padavine u sezoni monsuna, dok je kiša na Vajalelama ravnomernije raspoređena tokom godine.
| Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septembar | Oktobar | Novembar | Decembar | Godišnje | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Maksimalna temperatura (°C) | 26,6 | 27,3 | 28,5 | 26,4 | 27,9 | 27,7 | 28,1 | 28,4 | 28,7 | 28,6 | 27,7 | 27,3 | 28,7 |
| Minimalna temperatura (°C) | 25,5 | 25,4 | 25,3 | 25,7 | 26,3 | 26,9 | 27,3 | 27,6 | 27,2 | 26,1 | 25,2 | 26,1 | 26,2 |
| Dnevna srednja temperatura (°C) | 21,0 | 21,2 | 21,4 | 21,6 | 22,0 | 22,7 | 23,3 | 23,6 | 23,7 | 23,4 | 22,6 | 21,6 | 22,3 |
| Prosečna količina padavina (mm) | 629 | 626 | 692 | 1200 | 720 | 779 | 991 | 832 | 613 | 807 | 923 | 765 | 9495 |
| Prosečni kišni dani | 20 | 17 | 20 | 26 | 27 | 27 | 29 | 29 | 27 | 27 | 21 | 21 | 289 |
Reference uredi
- ^ Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H.; Mookini, Esther T. (1976-12-01). Place Names of Hawaii (na jeziku: engleski). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-0524-1.
- ^ „MT WAIALEALE 1047, HAWAII - Climate Summary”. wrcc.dri.edu. Pristupljeno 2020-11-28.
- ^ „‘Big Bog’ ranks among wettest spots in Hawaii, possibly world - Mauinews.com | News, Sports, Jobs, Visitors Information - The Maui News”. web.archive.org. 2016-09-28. Pristupljeno 2020-11-28.
- ^ „Western Regional Climate Center - Climate Summary Page Request Error”. wrcc.dri.edu. Pristupljeno 2020-11-28.
- ^ Federal, Register. „USFWS” (PDF). https://www.govinfo.gov/content/pkg/FR-2010-04-13/pdf/2010-1904.pdf#page=1. Spoljašnja veza u
|website=(pomoć) - ^ „Mount Waialeale, Hawaii Travel Weather Averages (Weatherbase)”. Weatherbase. Pristupljeno 2020-11-28.
Literatura uredi
- Ahrens, C.D. (2000). Meteorology Today. Books/Cole, ISBN 0-534-39776-X
- Bodin, S. (1978). Weather and Climate. Blandford, ISBN 0-7137-0858-1
- Holford, I. (1977). The Guinness Book of Weather Records. Book Club Associates.
- Kroll, E. (1995). De Wereld van het Weer, Teleac.
- Pukui, Mary Kawena, Elbert, Samuel H., Mookin, Esther T. (1974). Place names of Hawaii. Univesity of Hawaii Press.
- Simons, P. (1996). Weird Weather. Little Brown and Company.