Korisnik:Jelenacvetkovic123/pesak

Terp, takođe poznat kao vierde, vurde, varf, varft, verf, verfe, vurt (hol. wierde, woerd, warf, warft, werf, werve, wurt), je veštačka humka za stanovanje pronađena u Severnoj Evropi, koja je stvorena da obezbedi bezbedno tlo tokom olujnih udara, plime i mora ili poplava reke. Čini se da je u engleskim izvorima reč terp najčešći termin ikada. Ove humke se javljaju u obalnim delovima Holandije (u provincijama Zeland, Frizija i Hroningen), u južnim delovima Danske i u severozapadnim delovima Nemačke, gde je, pre nego što su napravljeni nasipi, poplavna voda ometala svakodnevni život. Oni se mogu naći posebno u regionu Ostfriesland i Krais Nordfriesland u Nemačkoj. U Krais Nordfriesland na Haligenu, ljudi i dalje žive na terpama nezaštićeni od strane nasipa. Terps se takođe javljaju u ravnicama reke Rajne i Meze u centralnom delu Holandije. Štaviše, terpe se mogu naći južnije u provinciji Severna Holandija, poput Avendorpa u blizini grada Šagena i u gradovima Breden en Lefinge blizu Ostendea u Belgiji. Druge terpe se mogu naći na ušću reke Ejsel, poput onog u zaseoku Kampereiland, u provinciji Overijsel i na nekadašnjem ostrvu Šokland u nekadašnjem Zuiderzeju, danas obnovljenoj zemlji Nordostpolder. Čak i ispod grada Den Helder na severu provincije Severna Holandija leži stari terp, po imenu Het Torp.

Terpeni u provinciji Friziji

"Halig terp tokom oluje" Ekner Halihvarft, 1906.

U holandskoj provinciji Frizija, brdo za veštačko stanovanje naziva se terp (množina terpen). Terp znači „selo“ na starofrizijskom i srodno je sa engleskim thorp, danskim torpom, nemačkim Dorfom, modernim zapadnofrizijskim doarpom i holandskim dorpom. Istorijska naselja u Friziju izgrađena su na veštačkom terpenu visine do 15 metara (49 stopa) da bi bila bezbedna od poplava u periodima porasta nivoa mora.^[1] Prvi period izgradnje terpa datira iz 500. godine pre nove ere, a drugi od 200. godine pre nove ere do 50. godine pre nove ere. Sredinom 3. veka, porast nivoa mora bio je toliko dramatičan da je glinena oblast opustela, a doseljenici su se vratili tek oko 400. godine nove ere. Treći period izgradnje terpa datira iz 700. godine nove ere (starofrizsko doba). Ovo se završilo dolaskom nasipa negde oko 1200. Tokom 18. i 19. veka, mnoge terpe su uništene da bi se koristilo plodno zemljište koje su sadržali za đubrenje poljoprivrednih polja. Terpene su obično bile dobro oplođene truljenjem smeća i ličnog otpada koji su njihovi stanovnici vekovima odlagali.^[2]

Virden u provinciji Hroningen

U holandskoj provinciji Hroningen veštačka gomila za stanovanje naziva se virde (množina virden). Kao i u Friziji, prvi virde je izgrađen oko 500. godine pre nove ere ili možda ranije.

starih gradova.^[3]

Reference

^ Betten, Erik (2018). Terpen- en wierdenland. Gorredijk: Noordboek. ISBN 978-90-5615-472-1. OCLC 1057445334.
^ HEYNE, MORITZ (2012). DEUTSCHE WOHNUNGSWESEN. [S.l.]: DOGMA. ISBN 3-95454-968-9. OCLC 1086673593.
^ Heyne, Moritz (1985). Das deutsche Wohnungswesen von den ältesten geschichtlichen Zeiten bis zum 16. Jahrhundert (Nachdr. d. Ausg. Leipzig, Hirzel, 1899 izd.). Meerbusch bei Düsseldorf. ISBN 978-3-88458-752-2. OCLC 256330598.

[1] Betten, Erik (2018). Terpen- en wierdenland. Gorredijk: Noordboek. ISBN 978-90-5615-472-1. OCLC 1057445334.

[2] HEYNE, MORITZ (2012). DEUTSCHE WOHNUNGSWESEN. [S.l.]: DOGMA. ISBN 3-95454-968-9. OCLC 1086673593.

[3] Heyne, Moritz (1985). Das deutsche Wohnungswesen von den ältesten geschichtlichen Zeiten bis zum 16. Jahrhundert (Nachdr. d. Ausg. Leipzig, Hirzel, 1899 izd.). Meerbusch bei Düsseldorf. ISBN 978-3-88458-752-2. OCLC 256330598.

[1]

[2]

[3]