Википедија

Korisnik:JovanaNikolic201600263/pesak2

Bovarizam[1] je stanje ili osećanje nezadovoljstva, karakteristično za lik Eme Bovari, junakinje Floberovog romana, Gospođe Bovari. Koncept bovarizma definiše sklonost nekih ljudi da pate od monotonije provincijskog života: veliki grad postaje san podstaknut čitanjem romana. Čitanje, sredstvo za oslobađanje od suviše opterećujuće stvarnosti, ima perverzne efekte prave droge. Nakon raznih iskustava, lik je primoran da se vrati u stvarni svet, doživljavajući razočarenje jer ponovo postaje zarobljenik sveta za koji nije stvoren. Karakteristična opozicija ovih dela poigrava se sa dve strane: romantizmom malobrojne, manje-više pismene elite i buržoaskom tegobom društva.

Izraz bovarizam potiče od junakinje čuvenog Floberovog romana koja, još uvek nezadovoljna svojim životom, pokazuje da nije u stanju da promeni bilo šta i na kraju izvrši samoubistvo. Prvo je prešao na književno polje, a zatim se proširio na polje psihologije.

Žil de Goltje posvetio je jedno od svojih najznačajnijih dela pojmu bovarizma.

Etimologija

uredi

Termin bovarizam je imenica nastala po glavnom junaku romana Gistava Flobera, gospođi Bovari. Uveo ga je Žil de Goltje 1892.[2] godine u svom prvom eseju Bovarizam, psihologija u Floberovom delu.

Definicije

uredi

Flober u svom romanu predstavlja mladu ženu koja je u mladosti mnogo čitala, posebno romantičarska dela. Međutim, daleko od toga da bude u skladu sa njenim snovima, njen bračni život joj donosi samo frustracije i razočaranja, a njen suprug Šarl Bovari je samo prosečan čovek. Neuspešno su završili i njeni susreti sa seoskim gospodinom Rodolfom Boulanžerom i Leonom Dipiom, stereotipom romantičarskog mladića, sa kojim je imala aferu. Oni su u stvari oboje blede kopije likova iz romana koje ona sanja da upozna. Emino razočaranje svojim životom je dovodi do samoubistva.

Bovarizam je „stanje emocionalnog i socijalnog nezadovoljstva koje se posebno sreće kod pojedinih neurotičnih mladih ljudi, a koje rezultira ispraznim i nesrazmernim ambicijama, bekstvom u imaginarno i romaneskno[3]. "

„Naklonost kojom je pogođena junakinja Floberovog romana Ema Bovari i koja se sastoji u tome da svoju viziju sveta gradi iz čitanja romana. Neispravnost romantičnih univerzuma da služe kao modeli za stvarni svet dovodi do niza razočaranja. U produžetku, termin označava patologiju čitanja.[4] "

Prema Floberu, bovarizam je „susret romantičnih ideala u suočenju sa sitnošću stvari u stvarnosti“ koji je isti autor kvalifikovao terminom „melanholija“[5].

Uopšteno govoreći, bovarizam se može posmatrati kao „moć koja je data čoveku da sebe zamisli drugačije nego što jeste“. Takođe se koristi da označi „upotrebu u literaturi greške sopstva o sebi pre i posle Flobera“. U tom smislu, Floberova junakinja je bliska junaku Servantesa,Don Kihotu. U oba slučaja, roman izražava čitaočevo „razočarenje, razočaranje u pogledu fikcije.[6] "

Književna podloga

uredi

Onore de Balzak je već opisao ovo stanje u Ženi od trideset godina, iz koje je Flober bio inspirisan[7]. Prema Pjeru Barberisu, Balzak je izmislio bovarizam[8].

Na Flobera je uticao i Servantesov Don Kihot, kojeg je mnogo čitao i iz kojeg je preuzeo temu čitaoca koji svoje noći provodi čitajući ekstravagantne knjige. U Gospođi Bovari, majka, gospođa Bovari uzvikuje protiv svoje snaje, u trenutku ljutnje:

"Ah! Ona je zauzeta! Čime? Čitanjem romana, loših knjiga.[9] "

Bovarizam se ovde jasno pojavljuje kao tema nastala iz romantizma i njegovog slamanja pred realnošću dalekom od ženskih fantazija i ideala. Flober tako u Gospođi Bovari daje kritički osvrt na romantičarsku književnost koja se razvila u devetnaestom veku.

Nasleđe

uredi

U svojoj knjizi, Kao roman, Danijel Penak proglašava bovarizam, koji kvalifikuje kao „bolest koja se prenosi tekstom“, kao jedno od neotuđivih prava čitaoca.

Tema je preuzeta na televiziji (Očajne domaćice), u bioskopu (Cezar i Rozalija od Kloda Sotea) ili u pozorištu od strane Klare Le Pikar, posebno sa Sanjanjem gospođe Bovari. Ovu temu nalazimo u filmu Kairska ljubičasta ruža Vudija Alena.

Dana 2. marta 2017, tokom prezentacije svog projekta i nakon pitanja Izabel Tore iz TF1, Emanuel Makron, tadašnji predsednički kandidat 2017, koristi reč „bovarizam“ da kvalifikuje pitanje novinara: „Postoji neka vrsta novinarskog bovarizma koji je nikada ne govori o trenutku već uvek govori o sledećem koraku.[10] "

Reference

uredi
  1. ^ „BOVARYSME : Définition de BOVARYSME”. www.cnrtl.fr. Pristupljeno 2021-12-22. 
  2. ^ „"Que veut une femme ?"”. Revue Penser/Rêver: str. 18. 2007. 
  3. ^ „Bovarysme”. www.lettres.org. Pristupljeno 2021-12-22. 
  4. ^ Montalbetti, Christine (2001). La fiction. Gallimard. str. 225. 
  5. ^ Lancrey-Javal, Romain. Commentaire sur Madame Bovary. Larousse. 
  6. ^ García Martínez, Patricia (2007). „« La huella de Cervantes en la obra de Flaubert »”. Mélanges de la Casa de Velázquez. nos 37-2. 
  7. ^ Gothot-Mersch, Claudine. Dictionnaire des littératures de la langue française. Bordas. str. « À ce tournant-là de son œuvre, (Madame Bovary), une figure de romancier paraît s'être imposée à Flaubert : celle de Balzac. Sans trop forcer les choses, on pourrait dire qu'il s'est choisi là un père. […] Comme Balzac, il va composer des récits réalistes, documentés, à fonction représentative. La peinture de la province dans Madame Bovary, de la société parisienne dans L'Éducation sentimentale […] la thématique du grand prédécesseur se reconnaît là. ». 
  8. ^ Barbéris, Pierre. Introduction à la femme de trente ans. Folio classique. str. 14. 
  9. ^ Flaubert, Gustave (1857). Madame Bovary. Michel Lévy. 
  10. ^ Emmanuel Macron évoque un "bovarysme journalistique" (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-12-22 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:JovanaNikolic201600263/песак2&oldid=24249462”