Korisnik:Karashej/Van
Van je mitski predak i rodonačelnik Srba čije su legende i pripovedanja najbolje sačuvana kod Lužičkih Srba dok su na Balkanu u srpskom narodu sačuvane samo u nekim elementima narodne tradicije koju je pribeležio Vuk Stefanović Karadžić.
Legenda o Vanu
urediSrpski vrhovni Bog je bio Dabog Svarožić, sin vrhovnog slovenskog boga Svaroga, koji je Bog kiše, Sunca i svega što daje svetlost i snagu zelenom Javu, a mnogo kasnije, satanizovan od strane Hrišćana, postaje i Bog sveta mrtvih, mračnog Nava. On je miljenik Bogova zato što je uvek poštovao zakon Prav i boravivši većinu života među Slovenima u Javu oženio se ženom koja je bila sjajnije lepote od samoga Sunca. Rusi su je poznavali kao Zlatnu Maju a Srbi kao Zlatku, i oni su dobili kćer Ilu, kod Srba poznatu kao Poljelju. Na porođaju je umrla i njena duša je otišla u mračni Nav. Pošto ju je voleo Dabog se prvi put odrekne Prava i ostalim zakonima Ma Tere te pođe u Nav da je pronađe i spase. Kada je zašao duboko u svet mrtvih sreo je prelepu boginju Moranu, boginju zime i smrti. Ona je bila kćer Stribogovog sina, velikog Severnog Vetra i rode po imenu Uerinoima. Dabog je ubio mnogu njenu decu koja su kao zmajevi donosili Slovenima zlo. Obećavši mu da će da mu pomogne da nađe svog strica Crnboga koji će mu pokazati među utvarama njegovu ženu, iskoristila je njegovu žeđ i zavela ga je. Napojila ga je vodom zaborava, Jahorikom, i on je zaboravio ko je i zašto je došao u Nav.
Dabog je tako postao Moranin ljubavnik i rob koji joj je služio u Navu. Kada je Crnbog saznao za Daboga, naredio je Morani da ga ubije ili će ih oboje kazniti. Kada je bio žedan ponudila mu je otrovnu vodu, Trusovinu, ali njena sestra Živa, boginja života pronađe, Daboga po naredbi Svaroga, i zameni Trusovinu svojom živom vodom. Tako se Dabog seti ko je i sa Živom napusti Nav na dan, kod Srba poznat kao Bogojavljanje. Sa Moranom Dabog je imao sina koji se zvao Van, koji je bio Poljeljin polu brat. Majka ga je mrzela zbog oca i još kao bebu bacila ga je oslepljenog u jamu. Njegov plač niko nije mogao da čuje danima ali ubrzo se pojavio beli konj, koji je u srpskom narodu simbol nade i slobode. On je svojim vriscima prizvao u pomoć boga Radgosta, Dabogovog brata i boga domaćinstva, večitog putnika zelenog Java. Radgost ga odvede kod Žive te ga ona svojom živom vodom izleči i povrati mu vid.
Kada Van postade dečak Dabog mu obeća da će uhvatiti Moranu i spaliti je na lomači što je i učinio na belu nedelju, odnosno Poklade, kada posle zime dolazi proleće. Dok je gorela na lomači ona je proklela sina Vana, i njegov narod, te je on postao vuk, koji je se do dana današnjeg smatra srpskim mitskim pretkom i zoomorfnim oblikom Daboga čiji je kult rekonstruisao Veselin Čajkanović. Međutim Poljelja saznaje od boginje Zore, koja sedi na kamenu Alatiru i čuva ulaz u zlatni Irij, da može spasti brata ako ćuti sedam godina. Nije progovorila ni kada su je udali ni kada joj je muž otišao u rat, a ni kada joj je zla svekrva bacala decu u reku Vislu i zamenjivala ih štencima. Njenu decu spašava Van - Vuk i brine o njima. Kada se Poljeljin muž vratio iz rata, zla svekrva mu pokaza štence koje mu je žena navodno rodila. Muž je u besu htede spaliti na lomači ali se tada navrši sedam godina i i Van spašen kletve dolazi iz šume sa njena tri mlada sina. Van, koji je postao čovek ali ga svi poštovaše kao božijeg sina, reši da pronađe zemlju koju će posvetiti svom ocu, Dabogu, i stričevima, Perunu i Radgostu. Poljelja pusti svoje sinove da krenu sa njim i oni napustiše obale Visle i naseliše se na Odri nedaleko od Germanaraha.
Van ili Dervan
urediFredgarova hronika navodi da se protiv franačkog carstva 631/632. godine podigao veliki vođa Lužičkih Srba Dervan, koji je bio ugledan od Arkone do Tiringije i pobedom u ratu odcepio srpska plemena od Franačke. Ratovao je uporno na prostorima Saksonije i Tiringije sve dok se Franci nisu povukli. Ubrzo se priključio Samovom slovenskom carstvu koje je bilo u usponu. Zajedno sa vladarom Samom, vodio je niz ratova koji su razbili franačku vrhovnu vlast na Sali i učvrstili političku nezavisnost Srba u toj oblasti, stekavši tako veliki ugled među Srbima. Postoji verovanje da se u to vreme i izrodila ova legenda o Vanu kao srpskom mitskom pretku, i da je Van ustvari Dervan, pošto su sloveni imali običaj da skraćuju imena, kao što je bilo sa srpskim knezovima Višeslavom (Viš ) i Radoslavom (Rad ). Takva legenda mu je odgovarala da se širi po slovenskim plemenima i državama iz političkih razloga. Lužičani i danas pričaju da je veliki bodrički knez Dervan imao dva sina i da je jedan otišao na jug sa mnogim srpskim plemenima a da je drugi ostao u Polablju. Ovaj što je naselio Balkan bio je Nepoznati knez, pradeda kneza Višeslava, koji je došao na poziv cara Iraklija da se bori protiv Avara.