Korisnik:Katarina Tričković/pesak2

Savremeni balet je žanr igre koji uključuje elemente klasičnog baleta i modernog plesa. Koristi klasičnu baletsku tehniku i u mnogim slučajevima i klasičnu tehniku pointe, ali omogućava veći opseg pokreta gornjeg dela tela i nije ograničen na rigorozno definisane linije tela i forme koje se nalaze u tradicionalnom, klasičnom baletu. Mnogi od njegovih atributa potiču od ideja i inovacija modernog plesa 20. veka, uključujući rad na podu i okretanje nogu. Stil takođe sadrži mnogo pokreta koji naglašavaju fleksibilnost tela.

Savremeno, po definiciji, znači dešavanje ili postojanje u isto vreme, i često se koristi za opisivanje dela koja su nastala u sadašnjosti ili nedavnoj prošlosti. Ova dela imaju tendenciju da odražavaju raspoloženja, ideje, događaje i osećanja iz vremena njihovog nastanka i nemaju uvek specifične priče ili libreta. Savremeni koreografi ponekad u svoju koreografiju unose ove teme i traže od publike da dublje razmisli o smislu dela umesto da im govore šta da misle i kako da ga tumače.

Istorija

Pravo poreklo savremenog baleta pripisuje se ruskom umetničkom producentu Sergej Djagiljev. Djagiljev je želeo da široj javnosti približi razumevanje umetnosti. Napravio je program koji je kombinovao sve oblike umetnosti (slikarstvo, muziku, pozorište i umetnost) da bi se predstavio javnosti.

Kada je ovaj program imao uspeha u Rusiji, Djagiljev je bio inspirisan da ga predstavi evropskoj publici stvarajući novi obrt u klasičnom baletu. Osnovao je Djagiljevu rusku baletsku kompaniju, debitujući na prvoj predstavi 1909. Međutim, Djagiljev nije bio koreograf, već je razvoj svog stvaralaštva poverio nekolicini poznatih koreografa, među kojima je bio Džordž Balančin. Stil igre koju je razvio Balančin, koji leži između klasičnog baleta i današnjeg savremenog baleta, po današnjim standardima je poznat kao neoklasični balet. Tokom ovog perioda, drugi koreografi kao što su Džerard Batler i Glen Tetli počeli su svesno da kombinuju balet i moderne tehnike u eksperimentisanju. Drugi značajni savremeni koreografi su Jorma Elo, Vilijam Forsajt, Mark Moris, Jirži Kilijan, Alonzo King i Trej Mekintajer.

„Zimska gracioznost”, savremeni balet

Tehnika

Savremeni balet crpi kako iz modernog plesa tako i iz klasičnog baleta zbog svojih metoda i tehnike treninga. Da bi plesač mogao da otelotvori različite stilove, režim treninga je postao raznovrsniji. Pored klasične tehnike, koja često uključuje brzinu i stil Džordža Balančina za američke plesače, plesači uče i moderne. Pored toga, mnogi plesači rade različite oblike kros treninga. Pilates i joga su često uključeni da olabave mišiće i poravnaju telo. Od kasnih 1920-ih, pilates je bio popularan oblik unakrsnog treninga kako bi se sprečile povrede, ali se sve više koristi žirotonski sistem ekspanzije. Uz savremeni rad, kičme plesača moraju biti gipke i treba da shvate kako da budu prizemljene. Ovo je u suprotnosti sa klasičnim i neoklasičnim baletom gde se od plesača zahteva da se „povuku“ i drži se gornji deo tela. Od plesača se traži da prvo steknu obuku za klasični balet kako bi je nadogradili modernijom tehnikom da bi bili svestraniji. Uprkos formalnoj obuci, plesači su često pogođeni povredama skočnog zgloba, zbog visokog intenziteta rada stopala.

Savremeni balet kombinuje elemente klasičnog baleta, sa modernim tehnikama kao što su džez, etno, itd. Ovo omogućava mnogo eksperimentisanja u izvođenju, pri čemu igrači preuzimaju veće izazove, uključujući glumu u složenim zapletima. Savremeni balet se samo neznatno razlikuje od neoklasičnog stila, ali pokreti plesača zahtevaju povećanje atletizma, veći i brži tempo.

Kostimi

Kostimi i obuća se takođe razlikuju od bilo kog drugog stila plesa. U savremenom baletu, od plesača se može tražiti da nose cipele sa špicama, obične baletske cipele ili čak bez cipela. Isti svestrani pristup važi i za muziku, postavku i kostime. Savremeni balet ne zahteva ispunjavanje određenih standarda. Iako ima više smernica od modernog plesa, on se ne uklapa u granice klasičnog baleta. Savremeni balet koristi različite tipove kostima, od tradicionalnih do modernijih verzija tipa tunike. Muzički izbori se takođe mogu razlikovati, mogu da se kreću od tradicionalne klasične muzike do popularne muzike današnjice.