Korisnik:Kris prelic/pesak
Aliki Vujuklaki | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 20. Jul 1934 |
| Mesto rođenja | Atina, Grčka |
| Datum smrti | 23.Jul 1996. |
| Mesto smrti | Atina, Grčka |
| Zanimanje | Glumica, producentkinja, pevačica |
| Supružnici | Dimitris Papamihail(1965–1975) Jorgos Ilijadis |
Aliki-Stamatina Vujuklaki(gr. Αλίκη - Σταματίνα Βουγιουκλάκη;Atina,20. Jul 1934 – Atina,23.Jul 1996) bila je grčka televizijska,pozorišna glumica,producentkinja i pevačica .Studirala je Fakultet dramskih umetnosti u sklopu Narodnog pozorišta Atine.
Debitovala je u pozorištu 1953. godine, dok je bila student druge godine Nacionalne drame, dok je naredne godine debitovala na filmu.Glumila je u 42 filma,uključujući nekoliko međunarodnih produkcija, od kojih je većina postigla ogroman uspeh i koje su uspeli da probiju njenu karijeru do samog vrhunca. Bila je jedna od najpopularnijih glumica u Grčkoj, a dobila je i titulu "Nacionalne zvezde Grčke".
Detinjstvo
urediAliki-Stamatina Vujuklaki rodila se 20. jula 1934. godine u Marusi, predgrađu Atine od oca Janisa Vujuklakija, čuvenog advokata i bivšeg gradonačelnika Akradije(8/1941-6/1943)i majke Emilije Kumunduru.Potiče iz sela Lagije u Manisi.Tokom nemačke okupacije, njen otac je bio gradonačelnik, imenovan od strane okupacione vlade Tsolakogloua.Ubijen je 1943.godine od strane članova ELAS-a.Posle smrti njenog oca[1][2], majka ostaje sama da odgaja troje dece, Aliki,Antonisa i Takisa[3].
Karijera
uredi1952. godine tajno do svoje porodice upisuje se na Fakultet dramskih umetnosti sklopu Narodnog pozorišta Atine, na kom je diplomirala posle tri godine sa vrlo dobrim uspehom.Pre nego što je diplomirala, karijeru je započela u pozorištu. U svojoj prvoj pozorišnoj ulozi igrala je Luiz u Molijerovom „Uobraženom bolesniku“,1953.godine, dok je njeno prvo pojavljivanje u filmu bilo u filmu „Mali miš“ 1954.[4]Tokom studija, učestvovala je bez zvanične dozvole Fakulteta u predstavi „Romeo i Julija“, gde je pozvana da vandredno zameni Anu Sinodinu, dobivši odlične kritike. Međutim, zbog toga što je još uvek studirala, udruženje profesora fakulteta razmatralo je o slučaju njenog otpuštanja. Vujuklaki je zatražila oproštaj od nastavničkog veća, navodeći da je u prošlosti odbila predlog da učestvuje u nastupu trupe Kotopouli.Na kraju je Kartej kao dekan Fakulteta ,predložio njenu blagu presudu, na šta je veće pristalo.[5] Ubrzo se vratila na scenu, a zbog izuzetne popularnosti koju je stekla u široj javnosti,(prvobitno od strane Filopimenasa Fina) nazvana je „Nacionalnom zvezdom“ Grčke.
1960.godine dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu na Prvom filmskom festivalu u Solunu za njenu ulogu u filmu „Magdalena“ u režiji Dinosa Dimopula, dok je isti ovaj film predstavljao Grčku na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu gde je ostavio veoma dobre utiske.Na istom festivalu nagradu je dobio film iz 1959.godine „Drvo je izašlo iz raja“, u kojem takođe Aliki tumači glavnu ulogu.[6]
1961.godine Aliki Vujuklaki je osnovala je sopstvenu trupu, sa kojom je te zime izvela predstavu „Moja lepa dama“ počevši od Soluna.1962. izvela je predstavu „Cezar i Kleopatra“ Bernarda Šoa sa svojim poznatim saradnicima i sa muzičkom pratnje Manosa Hadžidakisa,međutim predstava nije dobro prošla usled negativnih komentara štampe i ubrzo su predstavu povukli iz pozorišta.Zatim su sa većim uspehom usledila dela „Otkucaji srca u klupi“,1962. godine (čuvena bioskopska premijera se dogodila 1963.)“Provedite prvi u mesecu“1963. godine.
1963.godine želeći da nastavi svoju karijeru na međunarodnom nivou, glumila je Britanskim saradnicima u filmu "Aliki moja ljubav“(prikazan u Grčkoj 1964. pod nazivom“Aliki“) koji međutim, nije imao očekivan uspeh.Kasnije upoznala je Filopimenta Finosa i počinje stalnu saradnju sa njegovom komanijom za proizvodnju filmova „Finos Film“[7]. Zajedno su napravili neke od najvećih hitova grčke kinematografije, uključujući filmove: “Astero“, „Drvo je izašlo iz raja“, „Magdalena“,“Aliki u mornarici“,“Liza i drugi“,“Lažljivica“, “Mamac“,“ Gospodarica i skitnica“, „Učiteljica plave kose“,“Vila i momak“,“Poručnica Nataša“,“ Ćerka sunca“,“Marija tišine“,“ Smešna devojko, volim te“. Pored toga, glumila je u popularnim filmovima drugih kompanija kao što su:“ Moderna Pepeljuga“, „Soferina“, „Otkucaji srca u klupi“, „Najsjajnija zvezda“, „Moja ćerka socijalista“,“ Ah , ova moja žena“ itd. Njene filmske uloge, nekad slatke skandalozne učenice, nekad bogatašice koja se pobuni protiv svog bogatog oca, nekad siromašne i beznačajne devojke koja uspeva da se društveno uzdigne, uspe i proslavi, imale su i nastavljaju da imaju veliki uticaj na publiku osiguravajući glumici retko popularnost, dok je film „Poručnica Nataša“ bio najveći uspeh u istoriji grčke kinematografije za tri decenije.[8]
Značajan komercijalni pad koji je obeležio početak 1970-ih u grčkoj kinematografiji podstakao je Aliki da se skoro isključivo bavi pozorištem, stvarajući ukupno preko 53 pozorišne predstave. Godine 1975. promenio je dotadašnji način podizanja mjuzikla, donoseći u Grčku mjuzikle-superprodukciju, sa delom Nila Sajmona Kabirje. Takođe je imala ogroman uspeh sa drugim radovima ovog žanra, kao što su „Kabare“, „Moja lepa dama“,“ Džulija“, „Ani Evita“,“ Viktor-Viktorija“ i na kraju mjuzikl “Melodija sreće“.
Privatan život
uredi18. januara 1965. godine udala se za Dimitrisa Papamihaila,njenog kolegu sa fakulteta,koji je, kako je priznala, bio veliko poglavlje u njenom životu.Kumovi su bili Viktor Mihailidis,Teofanis Damaskinos i Dimitris Makridis.[9]Njih dvoje su glumili u mnogim filmovima i predstavama, jednim od najkomercijalnijih i najuspešnijih u istoriji grčke kinematografije. 4. Juna 1969, godine rodila je sina Janisa. 5. Januara 1975. ovaj par se razveo zbog neslaganja.[10]
Aliki se udala i drugi put posle 5 godina veze sa kiparskim biznismenom Jorgosom Ilijadisom 25. januara 1982.godine, međutim, ovaj brak nije dugo trajao i ostao je tajna čak i godinama nakon njenog završetka. Venčanje je održano u kapeli Mitropolitske crkve u Atini, a ona je to otkrila 1993. godine u intervju za jednu TV emisiju.U predstavi Evita u periodu 1981-1982 upoznala je Vlasija Bonaca, sa kojim je veza trajala od aprila 1982. do decembra 1987., prema tadašnjim časopisima. Poslednji partner njenog života za osam godina (1988-1996) bio je glumac Kostas Spiropulos.
Smrt
urediPosle dva meseca hospitalizacije, Aliki Vujiklaki je umrla 23. jula 1996. godine u 62. godini u Atinskom medicinskom centru od raka jetre (zvanični uzrok smrti bila je hepatična koma, u koju je pala poslednjih sati). Usledilo je dvodnevno narodno hodočašće njenog tela u kapeli Atinske eparhije.Dana 24. jula 1996. godine, pogrebna povorka je pevala u atinskoj katedrali, a njena sahrana je obavljena sutradan na Prvom atinskom groblju o javnom trošku, u prisustvu mnogih njenih kolega i velikog naroda koji su se poštovali i voleli.[11][12]
Kritičko prihvatanje
urediAliki Vujuklaki je bila izuzetno popularna glumica. Njene uloge su imale veliki uticaj na publiku, koja ju je stalno podržavala.Njen film „Poručnica Nataša“ smatra najvećim uspehom u grčkoj kinematografiji.[13]Danas se smatra jednom od najpopularnijih glumica u pozorištu i bioskopu, sa filmovima koje su volele četiri različite generacije i nastavljaju da stiču novu publiku, čak i nakon njene smrti, čineći globalni fenomen. Tokom godina, Aliki Vujuklaki je pobegla iz sfere jednostavne glumice i umetnika i postala simbol čitave epohe. Novinarka i hronograf lista „Katimerini“ Eleni Vlahu dodelila joj je 1959. godine nadimak „Nacionalna zvezda“ Grčke, koji je od tada prati.[14]
Aliki Vujuklaki su mnogi kritičari, novinari ali i međunarodno priznati grčki reditelji poput Kostasa Gavrasa[15][16] okarakterisali kao panevropski, ako ne i globalni fenomen, jer nijedna druga glumica nije bila toliko voljena i popularna u javnosti. jedne zemlje, za toliko dugi vremenski period kao ona. Razni kritičari su imali rezerve, uglavnom zbog njene identifikacije sa stereotipnim ulogama koje je uvela, a ne sa talentom ili profesionalizmom koji je priznavala.
U emisiji/dokumentarnom filmu SKAI TV „Veliki Grci“ (zasnovanoj na odgovarajućoj produkciji engleske televizijske stanice Bi-Bi-Si) koja je emitovana 2009. godine, Aliki Vujuklaki je uključena na listu Velikih Grka nakon glasanja zauzimajući 88. mesto.[17]
Pesme
urediVažno poglavlje u karijeri Aliki Vujuklaki bile su pesme koje je izvodila kao glumica, kako u svojim filmovima, tako i u svojim pozorišnim predstavama. Veoma značajni grčki kompozitori i tekstopisci kao što su Stavros Ksarhkos, Mimis Plesas, Manos Loizos, Janis Markopoulos, Lefteris Papadopulos, Nikos Gacoš,Tanos Mikrucikos, Jorgos Zabetas, Mikis Teodorakis,Dimos Mucis,Nikos Mamagakis,Stamatis Kraunakis, Lina Nikolakopulu,Jorgos Hacinasios,Jorgos Kacaros,Janis Ksantulis i sa Manosom Hadžidakisom kao krunom,odevali su muzikom i stihovima njena filmska i pozorišna dela.
Prvi zlatni disk koji je dodeljen u istoriji grčke diskografije bio je onaj sa pesmama iz filma "Drvo je izašlo iz raja", sa muzikom Manosa Hadžidakisa i izvođačem Aliki Vujuklaki. Ukupno je prodato 75.000. diskova,što je oborilo sve rekord. Među pesmama ovog filma su dobro poznate „Siva mačka“ (Mjau, mjau, mačkice) i „Imam jednu tajnu“ (M. Hadžidaki – Al. Sakelarios).
Hadžidakis i Vujuklaki sarađivali su i na filmovima Klocoskufi(1960),Magdalena (1960), „Aliki u mornarici“(1961), “Liza i drugi“(1961),“Aliki“(1963), „Otkucaji srca u klupi“ (1963).Pesma „Avantura u Južnoj Karolini“ (1959) jedina je njena solo pesma sa muzikom i tekstom Hadžidakisa, koja nema ni filmsko ni pozorišno poreklo. Sa Manosom Hadžidakisom sarađivali su na ploči 1970. godine,i na albumu „Povratak“ sa stihovima Nikosa Gacosa, gde Aliki ima izuzetno učešće, jer pesme sa albuma izvode uglavnom Grigoris Bitikocis i Dimitra Galani.Pesma koju izvodi Vujuklaki nosi naziv „Gospođica“, koju izvodi zajedno sa Bitikocisom. Poslednji put umetnički su sarađivali na usponu na „Lisistratu” u leto 1986. u Epidauru.
Zapažene su pesme “Široko more“(stihovi J. Rusa), „Unutar ovog čamca“(stihovi Manosa Hadžidakisa),“Povuci napred“(stihovi Al.Sakelarija,“Sviće“(stihovi Vangelisa Gufa),“Moje morske ptice“(stihovi N. Gacosa),“Klocokufi“(stihovi Hr. Janakopulosa Al.Sakelarija) zajedno sa Bitikocisom „Volim te“ i „Kočijaš“(stihovi Aleka Sakelarija). Vujuklaki je otpevala pesme iz filma „Otkucaji srca u klupi“ na turskom jeziku, za tursku verziju filma.Aliki Vujuklaki je otpevala niz drugih bezvremenskih pesama kao što su:“Svetlost zore“(stihovi Vangelisa Gufa),“Noć“ (stihovi N. Gacosa),“Lefteris“( N. Gacos),“Katarina“, „Plavuša“,“ Sunce gore, sunce dole“(J.Markopulosa-L.Papadopulu),“Popodne na suncu“ i „Ljubav želi dvoje zajedno“ zajedno sa D. Papamihailom, „Zapali u meni vatru“(N.Mamagaki-D.Dimopulu), Sviđaju mi se momci“ i „Pusti mi ručicu“(Kostas Kapnisis, A.Sakelarijos),“Uspavanka“(M.Loizos-L.Papadopulos),“Mesec“,“Volan“(J.Lavranos-A.Sakelarijos),“Ustaj i pleši sirtaki“, "Nedelja“, „Moj Dimitris“, „To je moj jedini dušek“(J.Zabetas),“ Nasloni se na kamen“,“Ko,ko,ko“(Jorgos Kacaros-Pitagoras),“Rođen sam u Pireju“( Jorgos Kacaros-Pitagoras zajedno sa D. Papamihailom,),“ Avaj za moju mladost“(N.Kalicis-K.Liakakos)“Šta god da daš u ljubavu“(N.Kalicis-K.Liakakos).
U periodu 1974-75 Aliki Vujuklaki izvela je predstavu „Manto Mavrogenous“ J. Rusosa čiju muziku potpisuje Mikis Teodorakis, kao i muziku za predstavu „Antigona” 1990. godine.
1983-84. Aliki je izvela mjuzikl “Viktor-Viktorija“,Snicela. Muziku je napisao je Tanos Mikrucikos.
Godine 1989. izvela je predstavu“Širli Valetina“ svirajući dve pesme Kraunakisa - Nikolakopulusa, „Gospođica Valentina“ i „Ova kuća“. Iste godine učestvovala je na albumu „Nemam ideju“, istih stvaraoca, koji je uključivala pesmu „Alikina pesma“, koja je napisana za nju.
Umetničko prisustvo
urediFilmovi
uredi| godina | naziv | uloga |
|---|---|---|
| 1954 | Mali miš | Krinula |
| 1955 | Omiljeni pastir | Kristalo |
| 1957 | Devojka iz bajke | Agni |
| Marija Pedesetica | Marija | |
| 1958 | Srećne propalice | Anula |
| Mimikos i Meri | Meri | |
| Ljubav u dinama | Ana | |
| Odmor u Egini | Aliki | |
| 1959 | Drvo je izašlo iz raja | Liza Papastavru |
| Musica | Aliki Petropulos | |
| Varalica | Lenjo | |
| Ljubavne priče(Nedeljni sastanak) | Marica | |
| Astero | Astero | |
| 1960 | Klocoskufi | Meri Georganta |
| Magdalena | Magdalena Haridim | |
| 1961 | Liza i drugi | Liza Fragudi |
| Aliki u mornarici | Aliki | |
| 1962 | Putovanje | Marina |
| 1963 | Otkucaji srca u klupi | Liza Petrovasili |
| Lažljivica | Meri Diamantidu | |
| Aliki | Aliki | |
| 1964 | Mamac | Keti |
| 1965 | Moderna pepeljuga | Katarina Pijeri |
| 1966 | Moja ćerka, socijalista | Liza Delvi |
| 1967 | Ah ova moja žena | Nina |
| 1968 | Gospodarica i skitnica | Rena Kacaru |
| 1969 | Učiteljica sa plavom kosom | Mirto |
| 1970 | Poručnica Nataša | Nataša |
| Jedna smešna devojka | Hristina | |
| 1971 | Volim te | Anđela |
| Ćerka sunca | Maja Vali | |
| 1980 | Lukava žena | Neli Vailanu |
Pozorište
uredi| godina | naziv predstave |
|---|---|
| 1953-1954 | Romeo i Julija
Uobraženi bolesnik |
| 1958-59 | Moja lepa dama |
| 1962-63 | Otkucaji srca u klupi |
| 1963-64 | Nedelja u Njujorku
Provedite prvi u mesecu |
| 1965-66 | Moja ćerka, socijalista |
| 1966-67 | Ah, ova moja žena |
| 1969-70 | Natali
Ono što svaka žena zna |
| 1976-77 | Iskušenje
Svadbeni krevet Moja lepa dama |
| 1978-79 | Kabare |
| 1980-81 | Džulija |
| 1981-82 | Evita |
| 1983-84 | Viktor-Viktorija |
| 1989-90 | Sirlej Valentin
Antigona |
| 1993-94 | Moja lepa dama |
| 1994-95 | Melodija sreće |
Reference
uredi- ^ Χρήστος, Ζαλοκώστας. Το χρονικό της Σκλαβιάς.
- ^ Κοντογιαννίδη, Τάσου (2000). Ήρωες και Προδότες στην Κατοχική Ελλάδα. εκδόσεις Πελασγός.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-14.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη .: Έγραψαν .”. Ματιά (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-14.
- ^ Η Δραματική Σχολή του Εθνικού Θεάτρου,. εκδ. Μ.Ι.Ε.Τ. Αθήνα, 2011. str. str. 255, poglavlje 84.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:|date=(pomoć) - ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-14.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη .: Έγραψαν .”. Ματιά (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-14.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ „Ο γάμος του Δημήτρη Παπαμιχαήλ με την Αλίκη Βουγιουκλάκη,σελ. 153”. Καθημερινή (1997).
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć) - ^ http://www.cinemainfo.gr/actors/greekactors/alikivougiouklaki/index.html
- ^ „Επτά κηδείες που μετατράπηκαν σε λαϊκό προσκύνημα τα τελευταία τριάντα χρόνια | LiFO”. www.lifo.gr (na jeziku: grčki). 2017-05-31. Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ „Τεκμήριο D1405 | Εθνικό Οπτικοακουστικό Αρχείο”. www.avarchive.gr. Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ Vlahu, Eleni. „Η Ελένη Βλάχου σημείωνε: «…η εθνική μας Αλίκη Βουγιουκλάκη, όπως οι Γάλλοι καθιέρωσαν τη Μπριζίτ Μπαρντό και οι Αμερικάνοι την εθνική τους Μαίρυλιν Μονρόε…”.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη: η Εθνική μας Σταρ”. ProtoThema (na jeziku: grčki). 2014-07-20. Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ „Αφιέρωμα ΑΝΤ1 LIFE: Σαν σήμερα γεννήθηκε η Αλίκη Βουγιουκλάκη”. www.ant1.com.cy (na jeziku: gr). Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ Οι 100 μεγάλοι Έλληνες όλων των εποχών (ΣΚΑΙ) Α' ΜΕΡΟΣ (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-12-15