Marijana.98

Šturmova škola

Protenstantizam je, u izvornom smislu, istupio protiv katoličkog dogmatizma, konzervatizma, verske netrpeljivosti i privilegija katoličkog sveštenstva. Sve ovo u kasnoj fazi protestantizma izrodilo se u svojoj suprotnosti. Naime katoličku dogmatiku zamenila je protestantska, nastava je ponovo poprimila isključivo teološki karakter, verska netrpeljivost uzela je maha. U obrazovanju i umetnosti pojavio se pravac pod nazivom neosholasticizam. Na osnovama tog novog pravca, Johan Šturm (1507-1589) je u Strazburg 1538. godine otvorio latinsku školu pod nazivom Gimnazija^[1].

Šturmova gimnazija, nastava i sistem

Škola je bila podeljena na deset razreda, a zadatak je bio da se razvije pobožnost, znanje i govorništvo. Glavni nastavni jezik bio je latinski, ali se učio i grčki, dok je nemačkim jezikom bilo zabranjeno govoriti. Realnim predmetima i račnima poklanjalo se malo pažnje. Tek oko 1570. godine počela se predavati matematika i uvode se u nastavi geografija i istorija. Prema nastavnim predmetima koji su bili zastupljeni, Šturmova gimnazija davala je jednostavno obrazovanje i pripremala buduće sveštenike protestantske crkve i činovnike feudalnih država^[2].

Protestantski univerziteti

S pojavom reformacije nemački univerziteti su počeli da zaostaju u svom razvoju. Mnogi su završavali teološke fakultete da bi dobili svešteničku službu. Kako je reformacija bila neprijateljski raspoložena prema sveštenstvu, to se retko ko odlučivao za ovu profesiju. Za razliku od katoličkog sveštenstva, koje je smatralo da je za razumevanje "Svetog pisma" neophodno obrazovanje, protestanti su tvrdli: " Nije potrebna učenost za razumevanje duha hrišćanstva". Pa ipak da bi se ideje nove vere prenele na narod, potrebno je imati dovoljno propovednika, što se može ostvariti ukoliko se zavlada univerzitetom. Univerzitet u Vitenbergu postaje centra reformacije i oslonac protestantizma. Javlja se jedan broj novih protestantskih univeziteta, ali se mnogi od postojećih reformišu po uputstvima Melanhtona. Pojedinci nemačke književnosti pomagali su osnivanje novih univerziteta, ne samo iz religioznih pobuda, već i da bi održali prestiž kneževine.^[3]

Reference

^ 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.
^ 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.
^ 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.

Literatura

Vaspitanje kroz istorijske epohe, Stojan Cenić i Jelena petrvić.

[1] 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.

[2] 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.

[3] 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.

[1]

[2]

[3]