Korisnik:Marko Vitorovic/pesak

Međuvladina organizacija ili međunarodna vladina organizacija (IGO) je organizacija sastavljena pre svega od suverenih država (koje se nazivaju države članice) ili drugih međuvladinih organizacija. Međuvladine organizacije se nazivaju međunarodnim organizacijama, iako taj pojam može uključivati i međunarodne nevladine organizacije kao što su međunarodne neprofitne organizacije ili multinacionalne korporacije.

Međuvladine organizacije su važan aspekt javnog međunarodnog prava. IGOs se osnivaju ugovorom koji djeluje kao čarter stvarajući grupu. Ugovori se formiraju kada zakoniti predstavnici (vlade) nekoliko država prolaze kroz proces ratifikacije, pružajući IGO međunarodnoj pravnoj osobi.

Međuvladine organizacije u pravnom smislu treba razlikovati od jednostavnih grupa ili koalicija država, kao što su G8 ili Kvartet. Takve grupe ili udruženja nisu osnovane od strane konstitutivnog dokumenta i postoje samo kao organizacije za zadatke.

Međuvladine organizacije moraju se razlikovati od ugovora. Mnogi ugovori (kao što je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini ili Opšti sporazum o tarifama i trgovini pre osnivanja Svetske trgovinske organizacije) ne osnivaju organizaciju i umesto toga se oslanjaju samo na stranke kako bi njihova administracija postala legalno priznata kao oglas hoc komisija. Ostali sporazumi uspostavili su administrativni aparat za koji se nije smatralo da mu je dodeljena međunarodna pravna ličnost.

Tipovi i svrha

Međuvladine organizacije razlikuju se u funkciji, članstvu i kriterijumima za članstvo. Oni imaju različite ciljeve i oblasti, često opisane u ugovoru ili poveljama. Neki IGO su se razvili kako bi ispunili potrebu za neutralnim forumom za raspravu ili pregovaranje radi rešavanja sporova. Drugi se razvijaju kako bi ostvarili zajedničke interese sa jedinstvenim ciljevima za očuvanje mira kroz rešavanje sukoba i bolje međunarodne odnose, promovisanju međunarodne saradnje na pitanjima kao što je zaštita životne sredine, promovisanje ljudskih prava, promovisanje socijalnog razvoja (obrazovanje, zdravstvena zaštita), pružanje humanitarnih pomoć i ekonomski razvoj. Neke su opšte po obimu (Ujedinjene nacije), dok druge mogu imati misije specifične za temu (kao što su Interpol ili Međunarodna organizacija za standardizaciju i druge organizacije za standarde). Uobičajeni tipovi uključuju:

   Светске или глобалне организације - генерално отворене за нације широм света све док су испуњени одређени критеријуми. Ова категорија укључује Уједињене нације (УН) и њене специјализоване агенције, Светска поштанска унија, Интерпол, Свјетску трговинску организацију (ВТО), Међународну телекомуникацијску унију (ИТУ), Светску царинску организацију (ВЦО) и Међународни монетарни фонд (ММФ). Такође укључује глобално оперативне међувладине организације које нису агенција УН-а, укључујући на пример Хашку конференцију о приватном међународном праву, међународно оперативној међувладиној организацији са седиштем у Хагу, која наставља прогресивно уједињење приватног међународног права.
   Регионалне организације - отворене за чланове из одређеног региона континента или неког другог специфичног региона света. Ова категорија укључује Заједницу латиноамеричких и карибских држава ЦЛАЦС, Савет Европе (ЕУ), Европска унија (ЕУ), Евроазијски економски савез (ЕАЕУ), Енергетска заједница, НАТО, Економска заједница западно афричких држава (ЕЦОВАС), Организација за Безбедност и сарадња у Европи, Афричка унија (АУ), Организација америчких држава (ОАС), Асоцијација држава Кариба (АЦС), Асоцијација земаља југоисточне Азије (АСЕАН), Савез синдиката јужноамеричких америчких држава, Азијска сарадња Дијалог (АЦД), Пацифиц Исландс Форум и Организација земаља Источне Карибе (ОЕЦС).
   Културне, језичке, етничке, верске или историјске организације - отворене за чланове на основу неких културних, језичких, етничких, верских или историјских веза. Примери су: Добробит човечанства, Арапска лига, Међународна организација франкофоније, Заједница земаља португалског језика, Турски савет, Међународна организација турске културе, Организација исламске сарадње и Заједница независних држава (ЦИС).
   Економске организације - засноване на економској организацији. Неке су посвећене слободној трговини, смањењу трговинских баријера (Светске трговинске организације) и Међународног монетарног фонда. Други су фокусирани на међународни развој. Такођер постоје и међународни картели, као што је ОПЕЦ. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) основана је као организација усмерена на економију. Пример недавно формираног економског ИГО-а је Банка Југа.
     Образовне организације - центриране око студија терцијарног нивоа. Академија европског права нуди обуку у европском праву адвокатима, судијама, адвокатима, адвокатима, интерним адвокатима и академцима. ЕУЦЛИД (универзитет) је закупио као универзитетску и кровну организацију посвећену одрживом развоју у земљама потписницама и настојањима Универзитета Уједињених нација да реше хитне глобалне проблеме који представљају забринутост Уједињених нација, њених народа и држава чланица.

Zdravstvene i populacione organizacije - zasnovane na zajedničkom shvatanju ciljeva zdravlja i populacije i za rešavanje ovih izazova kolektivno. Primer je međuvladinsko partnerstvo za stanovništvo i razvoj Partneri u razvoju stanovništva [1].

Primeri

Ujedinjene Nacije

Misija

   1.Одржати међународни мир и сигурност и у ту сврху: усвојити ефикасне колективне мере за превенцију и уклањање претњи миру, и за сузбијање аката агресије или других кршења мира и за њихово успостављање на мирним начинима , ау складу са принципима правде и међународног права, прилагођавањем или решавањем међународних спорова или ситуација које могу довести до кршења мира;
   2.Развијање пријатељских односа међу народима заснованим на поштовању принципа једнаких права и самоопредељења народа и предузимању других одговарајућих мера за јачање универзалног мира;
   3.Да постигне међународну сарадњу у решавању међународних проблема економског, социјалног, културног или хуманитарног карактера и промовисању и подстицању поштовања људских права и основних слобода за све без разлике у односу на расу, пол, језик или религију; и
   4.Да буде центар за усклађивање акција нација у постизању ових заједничких циљева^[1] .

Članstvo

193 država članica. Članstvo je "otvoreno za sve druge miroljubive države koje prihvataju obaveze sadržane u ovoj Povelji i, prema presudi Organizacije, sposobne i spremne da obavljaju te obaveze."^[2]

Severno Atlanski saveѕ

Misija "Strane ovog Ugovora potvrdjuju svoju veru u svrhe i principe Povelje Ujedinjenih nacija i njihovu želju da žive u miru sa svim ljudima i svim vladama. Oni su odlučni da štite slobode, zajedničko nasleđe i civilizaciju svojih naroda , zasnovane na principima demokratije, individualne slobode i vladavine prava, te žele promovisati stabilnost i blagostanje u severnoatlantskom području, a odlučile su se ujediniti svoje napore za kolektivnu odbranu i očuvanje mira i sigurnosti. Stoga se slažu sa ovim Severnoatlantskim ugovorom. "^[3]

Članstvo

"NATO je savez koji se sastoji od 29 nezavisnih država članica."^[4]

Svetska banka

Misija

   Да би се окончало екстремно сиромаштво, циљ Банке је смањење процента људи који живе са мање од 1,25 долара дневно на не више од 3 посто до 2030.
   Да би се промовисао заједнички просперитет, циљ је промовисање раста прихода доњих 40 процената становништва у свакој земљи.^[5]

Islamska razvojna banka

Misija

   Исламска банка за развој је међународна финансијска институција основана у складу са Декларацијом о намјерама коју је издала Конференција министара финансија муслиманских земаља одржана у Џеџи у Дхул К'адах 1393Х, која одговара децембру 1973. године. Инаугурални састанак Одбора гувернера одржана је у Рајаб 1395Х, која одговара јулу 1975. године, а Банка је формално отворена на 15 Схаввал 1395Х који одговара 20. октобра 1975. године.

Članstvo

188 država članica sastavljene od organizacija koje su u vlasništvu države.^[6]

Inbar

INBAR je evoluirao iz neformalne mreže istraživača bambusa i ratana, koji je osnovao 1984. godine od strane Međunarodnog istraživačkog centra za razvoj (IDRC) Kanade. Mreža je 1993. godine formalizovana pod svojim sadašnjim imenom, ali je ostala projekat IDRC-a. Rad na pokretanju INBAR-a kao nezavisne organizacije započet je 1995. godine, a završen je 1997. godine kada je INBAR postao nezavisna organizacija sa sedištem u Pekingu, Kini - prva međuvladina organizacija sa sjedištem u Narodnoj Republici. Članstvo i struktura

Članstvo

Ova organizacija čini 42 države članice.

Istorija

    Иако су вековима постојали споразуми, савези и мултилатералне конференције, ИГО су тек почели да се оснивају у 19. вијеку. Међу првима била је Централна комисија за пловидбу на Рајни, иницирана након Наполеонских ратова и Међународне уније за телеграф (будућа Међународна унија за телекомуникације), која је основана потписивањем Међународне телеграфске конвенције од 20 земаља у Мај 1865. Значајан значај је био настанак Лиге народа после Првог светског рата, осмишљен као институција која подстиче колективну сигурност како би одржала мир.

Širenje i rast

   Хелд и Мекгру (2002) рачунају на хиљаде ИГО-а широм света^[7], и овај број наставља да расте. Ово повећање се може приписати глобализацији, што повећава и подстиче сарадњу међу државама и унутар њих. Глобализација је такође омогућила лакше средство за раст ИГО, што је резултат повећаних међународних односа. Ово се види економски, политички, војно, као и на домаћем нивоу. Економично, МВО добијају материјалне и нематеријалне ресурсе за економски просперитет. ИГОс такође пружају више политичке стабилности унутар државе и међу различитим државама^[8]. Војни савези се такође формирају успостављањем заједничких стандарда како би се обезбедила сигурност чланова да спречавају спољашње претње. На крају, формација је подстакла аутократске државе да се развију у демократије како би се формирала делотворна и унутрашња власт.^[9]

Učešće

   Постоји неколико различитих разлога због којих држава може изабрати чланство у међувладиној организацији. Али постоје и разлоги због којих се чланство може одбити. Ови разлози су истражени у следећим одељцима.

Razlozi za učešće:

   1.Економске награде: У случају Северноамеричког споразума о слободној трговини (СССТ), многе различите земље добијају економске користи од чланства у споразуму о слободној трговини. На пример, мексичке компаније добијају бољи приступ тржиштима САД због њиховог чланства.
   2.Политички утицај: Мањим земљама, попут Португала и Белгије, које не преносе много политичког утицаја на међународној сцени, добијају значајан пораст утицаја кроз чланство у МУП-и, као што је Европска унија. Такође, за земље са већим утицајем, као што су Француска и Немачка, оне су корисне јер нација повећава утицај на унутрашње послове мањих земаља и проширује зависност других народа од себе, како би се очувала припадност
   3.Сигурност: Чланство у ИГО-у као што је НАТО даје сигурносне користи државама чланицама. Ово обезбеђује простор у коме се могу разријешити политичке разлике.
   4.Побољшати демократију и вероватноћу демократског преживљавања: Приметило је да земље чланице имају виши степен демократије и да те демократије преживе дуже.

Razlozi odbijanja članstva:

   1.Губитак суверенитета: Чланство често долази са губитком државног суверенитета пошто су потписани споразуми који захтевају сарадњу од свих држава чланица.
   2.Недовољне предности: Често чланство не доноси довољно значајне користи за гарантовање чланства у организацији.

Privilegija i imuniteti

Medjudržavnim organizacijama se pružaju privilegije i imuniteti koji imaju za cilj osiguranje njihovog nezavisnog i efikasnog funkcionisanja. Oni su naznačeni u ugovorima koji podstiču organizaciju (kao što je Konvencija o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija i Sporazum o privilegijama i imunitetu Međunarodnog krivičnog suda), koji se obično dopunjuju drugim multinacionalnim sporazumima i nacionalne propise (na primer Zakon o međunarodnim organizacijama za imunitete u Sjedinjenim Državama). Na taj način organizacije su imune od nadležnosti nacionalnih sudova.

Umjesto od nacionalne nadležnosti, pravna odgovornost treba da bude osigurana pravnim mehanizmima koji su interni za samu međuvladinu organizaciju i pristup administrativnim tribunama.^[10] U mnogim sudskim slučajevima u kojima su privatne stranke pokušale da traže zahteve protiv međunarodnih organizacija postepeno je postojalo da se zahtevaju alternativna sredstva za rešavanje sporova, pošto države imaju osnovne obaveze za ljudska prava kako bi tužiteljima omogućili pristup sudu s obzirom na njihovo pravo na pravično suđenje.^[11]^[12] U protivnom, imuniteti organizacija mogu biti dovedeni u pitanje u domaćim i međunarodnim sudovima. Neke organizacije održavaju postupak pred tribunalima koji se odnose na njihovu organizaciju da budu poverljivi , a u nekim slučajevima ugrožene disciplinske mere ako zaposleni otkrije bilo koju od relevantnih informacija. Takva tajnost je kritikovana kao nedostatak transparentnosti.^[13]

Imuniteti se takođe odnose na zakon o zapošljavanju.^[14] ^[15]S tim u vezi, imunitet iz nacionalne nadležnosti zahteva da postoje razumna alternativna sredstva za efektivno zaštitu prava zaposlenih^[16] . U tom kontekstu, prvostepeni holandski sud je razmatrao procenjeno trajanje postupka pred Upravnim sudom Međunarodne organizacije rada 15 godina je predugo.^[17]

Reference

^ „Purposes and principles of the Charter of the United Nations”. 2018-02-19.
^ Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice. United Nations. 2015-07-23. str. 1—73. ISBN 9789210562249.
^ Turner, Barry (2008). The Statesman’s Yearbook. London: Palgrave Macmillan UK. str. 53—55. ISBN 9781403992789.
^ „implementation-of-unscr-1325-and-nato-pa-resolution-381-in-nato-member-countries”. Human Rights Documents online.
^ Ethiopia. World Bank. 2016-03-30.
^ „Chart I.12. Composite Leading Indicator (amplitude adjusted), OECD and 6 major non-member countries, January 1963 to February 2009”.
^ Heiskala, Risto (2000-07). „Book Reviews : David Held, Anthony McGrew, David Goldblatt Jonathan Perraton: Global Transformations. Politics, Economics and Culture. Cambridge: Polity Press. 1999. David Held & Anthony McGrew (eds.): The Global Transformations Reader. An Introduction to the Globalization Debate. Cambridge: Polity Press, 2000”. Acta Sociologica. 43 (3): 271—273. ISSN 0001-6993. doi:10.1177/000169930004300307. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Lundgren, Magnus (2016-06-30). „Which type of international organizations can settle civil wars?”. The Review of International Organizations. 12 (4): 613—641. ISSN 1559-7431. doi:10.1007/s11558-016-9253-0.
^ „2016 WINTER MEETING OF THE ASSOCIATION FOR SYMBOLIC LOGIC Hilton Chicago Palmer House Hotel Chicago, Illinois March 2–5, 2016”. The Bulletin of Symbolic Logic. 23 (02): 205—212. 2017-06. ISSN 1079-8986. doi:10.1017/bsl.2017.14. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Parish, Matthew (2010-12-01). „An essay on the Accountability of International Organizations”. International Organizations Law Review (na jeziku: engleski). 7 (2): 277—342. ISSN 1572-3747. doi:10.1163/157237410X543332.
^ Digest of Jurisprudence of the Special Court for Sierra Leone, 2003-2005. Brill. str. 170—170. ISBN 9789004152342.
^ Reinisch, August; Weber, Ulf Andreas (2004-01-01). „In the Shadow of Waite and Kennedy – The Jurisdictional Immunity of International Organizations, the Individual's Right of Access to the Courts and Administrative Tribunals as Alternative Means of Dispute Settlement”. International Organizations Law Review. 1 (1): 59—110. ISSN 1572-3739. doi:10.1163/1572374043242330.
^ Philosophy's Artful Conversation. Cambridge, MA and London, England: Harvard University Press. ISBN 9780674736153.
^ Reinisch, A. (2008-05-14). „The Immunity of International Organizations and the Jurisdiction of their Administrative Tribunals”. Chinese Journal of International Law. 7 (2): 285—306. ISSN 1540-1650. doi:10.1093/chinesejil/jmn020.
^ Veenhof, A. A. F. A.; van der Pas, M. H. G. M.; van der Peet, D. L.; Bonjer, H. J.; Meijerink, W. J. H. J.; Cuesta, M. A.; Engel, A. F. (2011-01). „Laparoscopic vs transverse incision right colectomy for colon carcinoma”. Colorectal Disease. 13 (1): e1—e5. ISSN 1462-8910. doi:10.1111/j.1463-1318.2010.02413.x. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ „Waite and Kennedy v. Germany Beer and Regan v. Germany”. Human Rights Case Digest. 10 (1): 29—32. 1999-01-01. ISSN 0965-934X. doi:10.1163/15718139920617028.
^ &NA; (1997-02). „LABOR ORGANIZATIONS Unconditional immunity?”. Nursing. 27 (2): 29. ISSN 0360-4039. doi:10.1097/00152193-199702000-00012. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[1] „Purposes and principles of the Charter of the United Nations”. 2018-02-19.

[2] Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice. United Nations. 2015-07-23. str. 1—73. ISBN 9789210562249.

[3] Turner, Barry (2008). The Statesman’s Yearbook. London: Palgrave Macmillan UK. str. 53—55. ISBN 9781403992789.

[4] „implementation-of-unscr-1325-and-nato-pa-resolution-381-in-nato-member-countries”. Human Rights Documents online.

[5] Ethiopia. World Bank. 2016-03-30.

[6] „Chart I.12. Composite Leading Indicator (amplitude adjusted), OECD and 6 major non-member countries, January 1963 to February 2009”.

[7] Heiskala, Risto (2000-07). „Book Reviews : David Held, Anthony McGrew, David Goldblatt Jonathan Perraton: Global Transformations. Politics, Economics and Culture. Cambridge: Polity Press. 1999. David Held & Anthony McGrew (eds.): The Global Transformations Reader. An Introduction to the Globalization Debate. Cambridge: Polity Press, 2000”. Acta Sociologica. 43 (3): 271—273. ISSN 0001-6993. doi:10.1177/000169930004300307. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[8] Lundgren, Magnus (2016-06-30). „Which type of international organizations can settle civil wars?”. The Review of International Organizations. 12 (4): 613—641. ISSN 1559-7431. doi:10.1007/s11558-016-9253-0.

[9] „2016 WINTER MEETING OF THE ASSOCIATION FOR SYMBOLIC LOGIC Hilton Chicago Palmer House Hotel Chicago, Illinois March 2–5, 2016”. The Bulletin of Symbolic Logic. 23 (02): 205—212. 2017-06. ISSN 1079-8986. doi:10.1017/bsl.2017.14. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[10] Parish, Matthew (2010-12-01). „An essay on the Accountability of International Organizations”. International Organizations Law Review (na jeziku: engleski). 7 (2): 277—342. ISSN 1572-3747. doi:10.1163/157237410X543332.

[11] Digest of Jurisprudence of the Special Court for Sierra Leone, 2003-2005. Brill. str. 170—170. ISBN 9789004152342.

[12] Reinisch, August; Weber, Ulf Andreas (2004-01-01). „In the Shadow of Waite and Kennedy – The Jurisdictional Immunity of International Organizations, the Individual's Right of Access to the Courts and Administrative Tribunals as Alternative Means of Dispute Settlement”. International Organizations Law Review. 1 (1): 59—110. ISSN 1572-3739. doi:10.1163/1572374043242330.

[13] Philosophy's Artful Conversation. Cambridge, MA and London, England: Harvard University Press. ISBN 9780674736153.

[14] Reinisch, A. (2008-05-14). „The Immunity of International Organizations and the Jurisdiction of their Administrative Tribunals”. Chinese Journal of International Law. 7 (2): 285—306. ISSN 1540-1650. doi:10.1093/chinesejil/jmn020.

[15] Veenhof, A. A. F. A.; van der Pas, M. H. G. M.; van der Peet, D. L.; Bonjer, H. J.; Meijerink, W. J. H. J.; Cuesta, M. A.; Engel, A. F. (2011-01). „Laparoscopic vs transverse incision right colectomy for colon carcinoma”. Colorectal Disease. 13 (1): e1—e5. ISSN 1462-8910. doi:10.1111/j.1463-1318.2010.02413.x. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[16] „Waite and Kennedy v. Germany Beer and Regan v. Germany”. Human Rights Case Digest. 10 (1): 29—32. 1999-01-01. ISSN 0965-934X. doi:10.1163/15718139920617028.

[17] &NA; (1997-02). „LABOR ORGANIZATIONS Unconditional immunity?”. Nursing. 27 (2): 29. ISSN 0360-4039. doi:10.1097/00152193-199702000-00012. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]