Korisnik:Markobajicc04/pesak
| Robert Hjuz | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1553. |
| Mesto rođenja | Mali Hereford, Herefordšir, Engleska, |
| Datum smrti | 24. maj 1632. (starost 78–79) |
| Mesto smrti | Oksford, Oksfordšir, Engleska, |
| Naučni rad | |
| Polje | Matematika, geografija |
| Akademija | Koledž Svete Meri, Oksford (BA, 1578) |
| Poznat po | Objavljivanje dela Tractatus de globis et eorum usu (Traktat o globusima i njihovoj upotrebi, 1594) |
Robert Hjuz (1553 – 24. maj 1632) bio je engleski matematičar i geograf. Pohađao je koledž Svete Meri u Oksfordu i diplomirao 1578. godine. Hjuz se zainteresovao za geografiju i matematiku i proučavao je navigaciju u školi koju je osnovao Volter Roli. Tokom putovanja u Njufaundlend, napravio je zapažanja koja su ga navela da posumnja u prihvaćene objavljene vrednosti za varijacije kompasa. Između 1586. i 1588. godine, Hjuz je putovao sa Tomasom Kavendišem na putovanju oko sveta, vršeći astronomska zapažanja i mereći geografske širine mesta koje su posećivali. Počinjući u avgustu 1591. godine, Hjuz i Kavendiš su ponovo krenuli na još jedno putovanje oko sveta. Tokom tog putovanja, Hjuz je vršio astronomska zapažanja u Južnom Atlantiku i nastavio svoja zapažanja o varijacijama kompasa na različitim geografskim širinama i na Ekvatoru. Kavendiš je preminuo na putovanju 1592. godine, a Hjuz se vratio u Englesku naredne godine.
Godine 1594, Hjuz je objavio svoja otkrića na latinskom „Tractatus de globis et eorum usu” (Traktat o globusima i njihovoj upotrebi), koje je napisano da objasni upotrebu zemaljskih i nebeskih globusa koje je izradio i objavio Emeri Moline u kasnoj 1592. ili ranoj 1593. godini, i da ohrabri engleske mornare da koriste praktičnu astronomsku navigaciju. Hjuzovo delo je kasnije doživelo najmanje 12 drugih izdanja na holandskom, engleskom, francuskom i latinskom jeziku.
Hjuz je nastavio da sarađuje sa Relijem tokom 1590-ih godina, a kasnije je postao sluga Tomasa Greja, 15. barona Greja de Viltona. Dok je Grej bio zatvoren u Londonskoj kuli zbog učešća u Zaveri Vidimo se, Hjuz je ostao sa njim. Nakon Grejeve smrti 1614. godine, Hjuz je bio u službi Henrija Persija, 9. grofa od Nortamberlenda, dok je bio zatvoren u Kuli; jedan izvor navodi da su Hjuz, Tomas Hariot i Valter Varner bili stalni saputnici Nortamberlenda i da su bili poznati kao njegova "Tri maga", iako je ovo sporno. Hjuz je podučavao Nortamberlendovog sina Algernona Persija (koji je postao 10. grof od Nortamberlenda) u Oksfordu, a zatim (u 1622–1623) i Algernonovog mlađeg brata Henrija. U kasnijim godinama, Hjuz je živeo u Oksfordu gde je bio član Univerziteta, i razgovarao o matematici i srodnim temama sa prijateljima istomišljenicima. Umro je 24. maja 1632. godine u gradu i sahranjen je u katedrali Hrista Čerča.
Rane godine i obrazovanje
uredi
Robert Hjuz je rođen 1553. godine u Malom Herefordu u Herefordširu, Engleska. Godine 1571, u 18. godini, upisao je Brejsnos koledž na Univerzitetu u Oksfordu. Engleski antikvar Entoni a Vud (1632–1695) je napisao da je Hjuz, kada je stigao u Oksford, bio "samo siromašan student ili sluga... neko vreme je ostao veoma uzoran i ozbiljan sluga... ali, shvativši gubitak vremena koji je tamo trpeo zbog stalne službe, prebacio se u dvoranu Svete Meri". Hjuz je diplomirao sa diplomom Bakalaureata umetnosti (B.A.) 12. jula 1578. godine, pokazavši izuzetnu veštinu u grčkom jeziku. Kasnije je davao savete dramaturgu i pesniku Džordžu Čapmanu za njegov engleski prevod Homera iz 1616. godine, a Čapman ga je nazvao svojim "učenim i dragocenim prijateljem". Prema Oksfordskom biografskom rečniku, postoje nepotvrđeni dokazi da je Hjuz nakon diplomiranja bio zatvoren u Londonskoj kuli, iako nije naveden razlog za to, a zatim je otputovao u inostranstvo nakon oslobađanja. Moguće je da je putovao po kontinentalnoj Evropi.
Hjuz je bio prijatelj geografa Ričarda Haklujta, koji je tada bio rektor Čerč Isus koledža. U 1580-im godinama, Haklujt ga je upoznao sa Volterom Rolijem i istraživačima i mornarima koje je Reli poznavao. Takođe, verovatno je da je Hjuz došao u kontakt sa astronomom i matematičarom Tomasom Hariotom i Valterom Varnerom na predavanjima iz matematike Tomasa Alena. Četvorica muškaraca su kasnije bila povezana sa Henrijem Persijem, 9. grofom od Nortamberlenda, koji je bio poznat kao "Čarobnjak grof" zbog interesovanja za naučne i alhemijske eksperimente i njegove biblioteke.
Karijera
urediHjuz se zainteresovao za geografiju i matematiku – nepoznat izvor navodi da je osporio prihvaćene vrednosti varijacija kompasa nakon što je napravio zapažanja kod obale Njufaundlenda. On je tamo možda otišao na ribolovni izlet, ili je možda učestvovao u putovanju u Virdžiniju 1585. godine koje je organizovao Reli, a predvodio Ričard Grenvil, koje je na povratku u Englesku prošlo pored Njufaundlenda. Hjuz se možda tada upoznao sa mornarom Tomasom Kavendišem, jer su obojica bili učenici Hariota u Relijevoj školi za navigaciju. Anonimni rukopis iz 17. veka navodi da je Hjuz putovao oko sveta sa Kavendišem između 1586. i 1588. godine "s namerom da tačno odredi geografske širine mesta"; moguće je da je on bio "NH" koji je napisao kratak izveštaj o putovanju koji je objavio Haklujt u svom delu iz 1589. godine, The Principall Navigations, Voiages, and Discoveries of the English Nation. U godini kada se ta knjiga pojavila, Hjuz je bio sa Edvardom Rajtom u ekspediciji do Azore koju je predvodio grof od Kumberlenda radi hvatanja španskih galeona.
Počinjući u avgustu 1591. godine, Hjuz se pridružio Kavendišu u novom pokušaju da oplove svet. Ploveći na brodu "Lester", pratio ih je istraživač Džon Dejvis na brodu "Dizajr". Kavendiš i Dejvis su se dogovorili da će se razdvojiti nakon što prođu Magelanov prolaz između Čilea i Velikih ostrva Ognjene zemlje, jer je Dejvis imao nameru da otplovi u Ameriku kako bi tražio Severozapadni prolaz. Ekspedicija je na kraju bila neuspešna, iako je Dejvis otkrio Folklandska ostrva. U međuvremenu, zadržani u malim lukama u prolazu, sa članovima posade koji su umirali od hladnoće, bolesti i gladi, Kavendiš je krenuo nazad na istok da se vrati u Englesku. Suočen sa pobunjeničkom posadom, kao i sa domorocima i Portugalcima koji su napadali njegove mornare u potrazi za hranom i vodom na obali, Kavendiš je postajao sve depresivniji. Preminuo je 1592. godine negde u Atlantskom okeanu, moguće kao samoubistvo.
Tokom putovanja, Hjuz je vršio astronomska zapažanja Južnog krsta i drugih zvezda južne hemisfere dok je bio u Južnom Atlantiku, a takođe je posmatrao varijacije kompasa tamo i na Ekvatoru. Vratio se u Englesku nakon Kavendišove smrti i objavio svoja otkrića u delu ''Tractatus de globis et eorum usu'' (''Трактат о глобусима и њиховој употреби'', 1594), koje je posvetio Reliju. Knjiga je napisana da objasni upotrebu zemaljskih i nebeskih globusa koje je izradio i objavio Emeri Moline u kasnoj 1592. ili ranoj 1593. godini. Očigledno je da je knjiga takođe imala za cilj da podstakne engleske mornare da koriste praktičnu astronomsku navigaciju, iako je Lesli Kormak primetila da činjenica da je napisana na latinskom jeziku sugeriše da je bila namenjena naučnim čitaocima na kontinentu. Godine 1595, Vilijam Sanderson, londonski trgovac koji je uglavnom finansirao izradu globusa, poklonio je mali globus zajedno sa Hjuzovom "Latinska knjiga koja uči upotrebu mojih velikih globusa" Robertu Sesilu, državniku koji je bio špijun i ministar kod Elizabete I i Džejmsa I. Hjuzovo delo je kasnije doživelo najmanje 12 drugih izdanja na holandskom (1597, 1613 i 1622), engleskom (1638 i 1659), francuskom (1618) i latinskom (1611, 1613, 1617, 1627, 1659 i 1663) jeziku. U svojoj knjizi ''An Accidence or The Path-way to Experience: Necessary for all Young Sea-men'' (1626), Džon Smit, koji je osnovao prvo stalno englesko naselje u Severnoj Americi u Džejmstaunu, Virdžinija, naveo je Hjuzovu knjigu među delima koje bi mladi mornar trebao da proučava.
''Tractatus de globis'' počinje pismom Hjuza posvećenim Reliju, u kojem se podseća na geografska otkrića koja su napravili Englezi tokom vladavine kraljice Elizabete I. Međutim, Hjuz je smatrao da bi njegovi sunarodnici nadmašili Špance i Portugalce da su imali potpuno znanje iz astronomije i geometrije, koje su bile suštinske za uspešnu navigaciju. U predgovoru knjige, Hjuz je izneo argumente koji dokazuju da je Zemlja sfera, i opovrgao suprotstavljene teorije.
Traktat je podeljen na pet delova. Prvi deo opisuje elemente zajedničke Molineovim zemaljskim i nebeskim globusima, uključujući krugove i linije na njima, zone i klime, i upotrebu drvenog horizontalnog kruga i mesinganog meridijana svakog globusa. Drugi deo opisuje planete, stalne zvezde i sazvežđa; dok treći deo opisuje zemlje i mora prikazane na zemaljskom globusu, i raspravlja o dužini obima Zemlje i stepena velikog kruga. Četvrti deo, koji je Hjuz smatrao najvažnijim delom dela, objašnjava kako globusi omogućavaju mornarima da odrede položaj sunca, geografsku širinu, kurs i udaljenost, amplitude i azimute, i vreme i deklinaciju. Poslednji deo dela sadrži traktat inspirisan Hariotom o rumb linijama.
U delu, Hjuz je takođe prvi put objavio šest osnovnih navigacionih predloga koji su uključeni u rešavanje onoga što je kasnije nazvano "nautički trougao" koji se koristi za ravnu plovidbu. Razlika u geografskoj širini i odstupanje (ili dužina) su dve strane trougla koje formiraju prav ugao, pređena udaljenost je hipotenuza, a ugao između razlike u geografskoj širini i udaljenosti je kurs. Ako su poznata bilo koja dva elementa, druga dva se mogu odrediti crtanjem ili proračunom koristeći tabele sinusa, tangenata i sekanata.
Tokom 1590-ih godina, Hjuz je nastavio da sarađuje sa Relijem – bio je jedan od izvršilaca Relijeve oporuke – i moguće je da je bio "Hjuz" koji je redovno večerao sa Nortamberlendom 1591. godine. Kasnije je postao sluga Tomasa Greja, 15. i poslednjeg barona Greja de Viltona (1575–1614). Zbog učešća u zaveri Vidimo se, zaveri koju je organizovao rimokatolički sveštenik Vilijam Votson sa ciljem da kidnapuje Džejmsa I i prisili ga da ukine anti-katoličke zakone, Grej je izgubio titulu 1603. godine. Sledeće godine je zatvoren u Londonsku kulu. Grej je dobio dozvolu da Hjuz ostane sa njim u Kuli. Između 1605. i 1621. godine, Nortamberlend je takođe bio zatvoren u Londonskoj kuli; sumnjalo se da je bio umešan u Barutnu zaveru 1605. godine jer je njegov rođak Tomas Persi bio među zaverenicima.