Korisnik:Metodicar/Njikipedija6
|
|
Došlo je vreme da uđemo i u tu „drugu ligu“. Svi su izgledi da ćemo jednog dana biti i u „prvoj“, jer računam da ćemo pre mi dosegnuti milion, nego Englezi deset miliona, ako ni zbog čega drugog, a ono jer im je potrebno deset puta više članaka, a i mi umemo da se pravimo Englezi poprilično. :) Sada kada dostižemo magični broj, odnosno kada nam se broj članaka vrtoglavo umnožio, neko bi pomislio da ozbiljno moramo da razmotrimo ozbiljne stvari; kako srediti kategorije koje pokazuju sve karakteristike jedne dobre entropije, šta uraditi sa silnim nesređenim člancima na kojima retko ko želi da radi, kako ubaciti reference tamo gde ih nema... Međutim, bili smo zauzeti. Birali smo logo. :) Ali hajde da ne budem baš tako zao, nešto je i odradio poznati bot poznatog njikipedijanca i preimenovao silne šablone koji se bave referencama.[2] I da ne zaboravim; pripremamo konferenciju. :)--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Logo, te njegov izbor
urediDok se još pričalo o glasanju, bila je sporna bubamara, a koja je izgleda „doletela“ na logo zahvaljujući meni[3]. Zapanjujuće je koliko simbolike izgleda ima u tom insektu, bez obzira da li je ili nije biološki opravdana. Ono što je još važnije; vremenom je muva postala slon[4], te sam elegantno[5] šmugnuo iz cele[6] te priče i sada kada se osvrnem na to, mislim da sam uradio pravu stvar. Jer da bih bio čak i kolumnista-amater, nije zgoreg da se što je moguće više distanciram od događaja, a zarad objektivnosti[7]. Iskreno se nadam da objektivnost ne isključuje bezobrazluk i podugačak jezik, jer onda od mog posla ništa. :) Uglavnom, posmatrao sam sa strane najpre diskusiju, te glasanje[8], te nanovo diskusiju. Koliko sam uspeo da razaznam, bubamara više nije bila problem, ali boje jesu. Naime, zastava nikako ne bi mogla da prođe, ali boje zastave bi mogle. :) Nakon toga, neko se dosetio da je to recimo, isto, pa su onda i boje postale, kao što rekoh, problem. U našoj maloj zajednici veoma se vodi računa o simbolici, tako da to jeste problem sam po sebi. Naime, svaka boja bi se mogla manje-više uspešno povezati sa nekim narodom, partijom ili čime li već, a što nije poželjno, tako da nam ne bi ostalo baš mnogo nijansi na raspolaganju. Mogli bismo naravno da ih iskoristimo sve, ali u tom slučaju bismo rizikovali da nas proglase suviše liberalnima[9]. :) To me je sve podsetilo na jednu epizodu Južnog parka gde su stanovnici ovog izmišljenog mesta proslavljali novogodišnje praznike, ali tako da uklanjaju sve simbole koji bi eventualno mogli nekoga da uvrede. Tako su odbacili ukrase, imelu, novogodišnju jelku, da bi na kraju prihvatili govance za Deda Mraza 
. Njikipedijanci su bolje prošli, te izabrali[10] i lep par zaštitnih znakova.[11] Kakav bi ishod i mogao drugačije da se zamisli? Svi predlozi su, naravno, bili dobri, bez obzira da li su bili „sa vodenim mjehurićima..., ako se daju primjetiti... “, „tako da sve ima značenje“ ili „originalno i ispred svog vremena, kao kombinacija animea, SF trilogije i kiča iz minulih doba“.--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Šta nam se menja?
urediNišta. I ova rubrika bi imala samo tu jednu reč da nije bilo promena na ličnom planu. Za mene se, dakle, promenilo to što više nisam admin, te birokrata. Ne vidim[12] da sam time oštetio njikipediju; bio sam jeziv admin[13] i prekobrojan kao birokrata. Ne mogu da kažem ni da sam sebe unesrećio tom odlukom. Da ne pominjem sada loše stvari te „titule“, te se u „duhu kojim želim da moj život odiše“, osvrnem samo na lepe stvari. Dakle, dok sam imao te „funkcije“ što-šta[14] sam naučio, ne samo o tehničkim nekim stvarima, već i o ljudima koji se zanimaju njikipedijom. I to jeste jedno novo iskustvo, te ga svakako treba i iskusiti, jer ne košta mnogo, osim možda malo živaca. :) Pri tome moram reći da mi je posao birokrate baš bio leg‘o. Izgleda da sam rođen za kancelariju. Tu bih funkciju i zadržao, a amputirao onu drugu, ali, nažalost, jedna bez druge ne idu ili makar birokratisanje bez administracije. :) Sada, kada sam ražalovan, setio sam se svog starog crnog saveznika u borbi protiv „Imperije“, ali je izjavio da ga, nažalost, obnavljanje starih saveza ne zanima[15]. Ne mogu da budem ni prevrtljivac k‘o čovek. :)--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Šta nam ostaje?
urediManje-više sve kao što je i bilo. U jednom trenutku smo težili malo strožoj politici, ali to nam se nekako nije dalo da sprovedemo u delo, bez da računamo sporadične slučajeve[16]. Takva politika omogućila bi više konstruktivnog rada, a manje vređanja, provociranja i besmislenih rasprava. Lepo, zar ne? Ipak, kao što rekoh, još uvek neviđeno. Ko je kriv za to? Odgovor po automatizmu bi bio: administartori naravno i zaboga[17]. I jesu. Međutim, ako pogledamo samo malo šire, pre ili kasnije doći ćemo do toga da je krivica svačija[18]. Svako od nas ima izbor kako će komunicirati. Ono što ljudsku komunikaciju čini istovremeno divnom i zastrašujućom je što tih izbora ima beskrajno mnogo. Ipak, mogu se svesti na dva osnovna, što ukupno čini tri: možemo pričati ljubazno, neljubazno ili ne pričati uopšte. :) Sve je podređeno cilju koji želimo da postignemo. Prema mojim „istraživanjima“, druga opcija ili vodi do cilja koji nismo postavili ili ne vodi ni do jednog.--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Apsorpcija vs absorpcija & vs vs vs
urediČovek bi pomislio da će se aktivnosti mojih prijatelja sa foruma, s obzirom da će imati više od 100.000 razloga da budu nezadovoljni na „riznicu sloma srpskog jezika“[19], u skladu sa tim povećati. S obzirom da to ne umem da izmerim, a da bude pouzdano, mogu samo da izjavim da sam, na veliku radost, nedavno tema bio ja! Pošto je jedna od mojih mana, osim što volim da privlačim pažnju, takođe i da volim da budem u pravu, te kao što sam onomad rekao svom kolegi njikipedijancu ovakvu situaciju sam i predvideo. Forumaši su maksimalno iskoristili sve što su mogli povodom greške koju sam napravio, mada sam potajno želeo da budu inovativniji ili makar kreativniji. Nekako je sve bilo predvidivo - slali su me u šesti razred osnovne[20] i pravili aluzije na temu. Dosadno, ali to ipak nije uticalo da mi budu manje simpatični. Posebno jedan forumaš tamo koji ulaže veoma mnogo napora da bude zao, što mu očigledno nije u prirodi. Ipak, trud treba ceniti. :) Ovu priliku koristim da ga pozdravim[21] i izvinim se forumašima što sam im (opet) upao na forum. Dakle, treća[22] i poslednja za danas moja mana koju obelodanjujem: nisam čovek od reči. Olakšavajuća okolnost mi je bila što sam bio ponesen tolikom razdraganošću tom greškom i naprosto sam poželeo da se priključim. Starosedelica je inače rekla da sam im, citiram - „dragi gost“, ali čak da to i ne uzmem u obzir, zaista (što bi neki rekli negde) verujem da sam ja njima poseban[23], pa mi srce govori da im ovaj „upad“ na forum i nije tako teško pao. :) Ostali su mi dužni odgovor na pitanje zašto je jedan lingvista (lingvista?) napisao vs ćirilicom? Naravno, dopustio sam mogućnost da je to pravilno[24], pa sam tražio i objašnjenje takvog jednog... postupka. Pravopisnog. :) Nažalost, ostao sam uskraćen za odgovor, tako da ja do dana današnjeg živim u nekoj vrsti dileme. :) Ipak, molim zainteresovane da mi istu[25] ne rešavaju. Ili će mi je rešiti prijatelji sa foruma ili niko!--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Namesto zaključka
urediIako vikipedija nije demokratija, ipak do mnogih odluka dolazimo glasanjima, a sprovodimo ih ukoliko je velika većina bila za njih. Kada razmišljam o demokratiji, čini mi se da mi je jasno šta ona zapravo predstavlja, ali opet ne isključujem mogućnost da bih se u pojedinim slučajevima zbunio i lako je pomešao sa nekim drugim poretkom. Do sada sam imao prilike da vidim da je ljudi lako mešaju sa komunizmom, pa i anarhijom. Ono u šta sam siguran je da ovakav način donošenja odluka na njikipediji, nazvali ga mi demokratijom ili ne, zahteva poverenje u članove zajednice da će izglasati ono rešenje koje će biti, ako ne optimalno[26], onda makar najprihvatljivije za sve. Ukoliko tog poverenja nema, kao što ga sada sporadično nije bilo, nastaje nezadovoljstvo i to i pre samog glasanja. Iako je sticanje poverenja dugotrajan i mukotrpan proces, mislim da moramo da radimo na tome, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog sopstvenog mira i zarad održanja prijateljstava koje smo, takođe dugotrajno i mukotrpno, stekli.--Metodičar zgovor2a 21:32, 19. novembar 2009. (CET)
Fusnote iliti moji propratni komentari
uredi
|