Mandela efekat je fenomen gde veliki broj ljudi ima lažno sećanje vezano za neki događaj ili neku činjenicu.

Istorijat

uredi

Prvi put gde ljudi govore o ovom fenomenu se desio 2009. godine u Atlanti, Džordžiji za vreme Dragon Con-a. Autor i istražitelj paranormalnih dešavanja, Fiona Brum, je među priva koja je pričala o ovom fenomenu. U zelenoj sobi, tj. "Green room"- u, na Dragon Con-u je sa menadžerom obezbeđenja, Senkom, razgovarala o različitim temama, gde joj je Senka šaljivo rekao kako ga jedna tema razgovora podseća na ljude koji tvrde da se sećaju smrti Nelsona Mandele pre nekoliko decenija. To je privuklo pažnju ne samo Fioni, koja je bila jedna od tih ljudi koji se toga sećaju, već i drugih ljudi u zelenoj sobi. Ne zna se ko je prvi upotrebio izraz "Mandela efekat", samo da je bilo lakše nego stalno ponavljati " ljudi koji se sećaju da je Nelson Mandela umro pre dosta godina".
Nakon ovih razgovora, Fiona je zajedno sa svojim lektorom započela veb stranicu posvećenu Mandela efektu pod nazivom The Mandela effect: Archives of the original Mandela effect website. Do tada je Fiona verovala da je slučaj Mandele bio jedan mali izuzetak, ali deset godina nakon osnivanja ove veb stranice i otkrivanja na desetine hiljada sličnih slučajeva se uverila da je samo "zagrebala površinu". [1]

Današnje shvatanje

uredi

Danas izraz Mandela efekat obično znači bilo koje sećanje, obično vezano za pop kulturu, koje veliki broj ljudi se seća ali ne mogu da nađu temelj na kome se bazira njihovo sećanje. Dok postoje mnoge teorije vezane za ovaj fenomen, ipak se i dalje zasigurno ne zna šta je ona tačno i šta je izaziva. Mandela efekat može bilo ko da doživi, bez obzira odakle su ili kako su odrastali. Sve što im je potrebno jeste to jedno sećanje, za šta su apsolutno sigurni da se desilo, iako se ne poklapa sa realnošću. Za razliku od drugih fenomena, Mandela efekat je iskustvo pojedinaca. Sve zavisi od konteksta u kom je nastalo sećanje i koliko je bilo podržano u tom trenutu. Ili ljudi iskuse Mandela efekat, ili smatraju da je besmislica. Bez obzira šta ljudi misle o Mandela efektu, ne menja činjenicu da je rasprostranjen u celom svetu. Samim tim, Mandela efekat je prošao test Okamove britve(tj. Okamove oštrice).
Dve stvari koje su značajne za Mandelin efekat jesu:

  1. Da si prilično siguran da je sećanje stvarno i
  2. Da se drugi ljudi sećaju te verzije priče ili činjenice isto kao ti.

Teorije o nastanku Mandelinog efekta

uredi

Pokušaj otkrivanja razloga za nastanak Mandelinog efekta su dovela do brojnih rasprava i velike raznolikosti teorija. Bez obzira na veliki broj istrazivanja u polju psihologije i kvantnog univerzuma, nije se mogao naći ubedljiv razlog. Neke od brojnih teorija su:

Teorija alternativnih univerzuma

uredi

Neki ljudi veruju da dolazi do preklapanja različitih vremenskih linija, što dovodi do stvaranja alternativnih stvarnosti gde se otkrivaju činjenice o pamćenju koje se nisu dogodile u našoj stvarnosti.

Kvantna teorija

uredi

Verovatelji ove teorije smatraju da do ovog fenomena dolazi zbog raseljavanja ljudske svesti u alternativnim univerzumima. To raseljavanje izaziva konfuziju čije je poreklo disocijacija između onoga čega se seća i onoga što se zaista desilo.

Teorija manipulacije

uredi

Ljudi koji veruju u ovu teoriju smatraju da taj efekat dolazi od mentalnih manipulacija i vladinih eksperimenata.

Psihološka teorija

uredi

Ova teorija veruje da je efekat prouzrokovan greškom u memoriji koja dovodi do kvara i izobličenja. Tako iskvarena sećanja mogu uzimati fragmente iz drugih sećanja o različitim ćinjenicama i spojiti ih.

Teorija spoljašnjih uticaja

uredi

Ljudi koji veruju u ovu teoriju smatraju da su sećanja nastala pod uticajem hipnoze ili nekih drugih sugestivnih procesa. Smatra da neki ljudi stvaraju uspomene ili ih modifikuju. Ovaj način manipulisanja sećanja je dokazala psiholog Elizabet Loftus.[2]

Primeri Mandelinog efekta

uredi

Smrt Nelsona Mandele

uredi

Jedan od najpoznatijih slučajeva Mandelinog efekta, po kome je ovaj fenomen i dobio ime. Naime, veliki broj ljudi je verovao da je Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro u zatvoru 1980. godine. Mnogi su tvrdili da su čak gledali uživo prenos njegove sahrane i slušali govor Mandelove udovice. Čak je i jedna knjiga o južnoafričkoj istoriji zabeležila tu godinu kao godinu smrti Nelsona Mandele. Mandela je svo to vreme bio živ, i 1990. godine je pušten iz zatvora, gde nakon četiri godine od oslobađanja postaje prvi demokratski predsednik Južnoafričke Republike. Nelson umire tek 2013. godine u svom domu.

Dart Vejder

uredi

Mnogi ljudi i dan danas veruju da se jedan od najpoznatijih zlikovaca u istoriji filmografije obratio svom sinu sa "Luk, ja sam tvoj otac". Međutim, to nije slučaj. Dart Vejder se Luku obraća sa "Ne, ja sam tvoj otac".

Gospodin Monopol

uredi

Kada bi nekog pitali da Vam opiše izgled čoveka iz monopola, veliki broj ljudi bi odgovorio sa "omanji čikica sa cilindrom i monoklom". Međutim, ni u jednoj verziji igre gospodin Monopol nije nosio monokl.

We are the champions

uredi

Pesma "Mi smo šampioni" je jedna od najpoznatijih hitova grupe Queen. Kada biste pitali ljude kako glasi kraj pesme, koje su poslednje reči, velika većina bi odgovorila sa "No time for losers, ’cause we are the champions… of the world". Ali ona se završava samo sa "’cause we are the champions…".[3]

Reference

uredi
  1. ^ „Mandela effect-What it is?”. What is the Mandela effect?. Pristupljeno 31. 3. 2019. 
  2. ^ „Da li znate čudesan "efekat Mandele"?”. Psychology: instructor.com. Pristupljeno 31. 3. 2019. 
  3. ^ „Mandela efekat – trik uma ili paralelni univerzumi?”. iSerbia. Pristupljeno 31. 3. 2019.