Korisnik:Nevenatod/pesak

Vilfred Dlakavi

Vilfred Dlakavi

Biografija

Karlo Ćelavi je imenovao Vilfreda Dlakavog (na katalonskom: Guifré el Pilós; na španskom: Wifredo el Velloso; na francuskom: Guifred le Velu) za grofa od Barselone 878. godine i na taj način Vilfred je postao poslednji grof koga je imenovao jedan franački kralj. Vilfred je bio grof sve do svoje smrti, 897. godine.

Vilfred Dlakavi rodio se u Španiji i bio je grof od Barselone, koja je bila glavna grofovija, Đirone, Sardinije i Besalua. On je ujedinio svoje teritorije u vreme kada je Katalonija bila deo Karolinške dinastije, a veliki deo Iberijskog poluostrva pod muslimanskom invazijom.

Kada je reč o Vilfredovom poreklu, ono je bilo nepoznato u srednjem veku. Prema legendi, on je bio sin istoimenog čoveka, Vilfreda, iz mesta Rija (na katalonskom:Riá)

Vilfred Dlakavi je takođe i prvi grof koji je svoju titulu ostavio svojim sinovima, to beše krajem devetog veka usled pada Karolinške dinastije. Iz tog razloga se Vilfred smatra osnivačem nezavisne Katalonije.

Manastir Ripolj

Osnovao je manastir Ripolj 879.godine i San Đuan (na katalonskom: Santa Maria de Ripoll, Sant Joan de les Abadesses) 887.godine. Osnovao je grofoviju Osona 885.godine, a pomogao je i u obnovi biskupije Vik (na katalonskom: bisbat de Vic). U periodu od 885. do 890. godine učestvovao je u borbi za nezavisnost katalonskih biskupija od Narbone. Godine 877. oženio se Ginidildom (na katalonskom: Guinidilda d'Empúries), i iz tog braka rodilo se desetoro dece.

Godine 871. napao je Ismaela ibn Musu koji je preuzeo Saragosu, a koji je u periodu od 883. do 884. utvrdio Ljeidu (na katalonskom: Lleida).

Godine 897. Ljop ibn Muhamed (na katalonskom: Llop ibn Muhàmmad) zapalio je dvorac u Auri i ubio Vilfreda Dlakavog.

Ime i nadimak

Vilfred je ime germanskog porekla i etimološki ima značenje „Pobednički mir“. U katalonskom postoje različite varijante ovog imena: Gifre, Grife, Žofre. Na latinskom njegovo ime glasi: Guifredus, Wifredus.

Baš kao što mu nadimak kaže, Vilfred Dlakavi bio je dlakaviji od običnog čoveka pa nije ni čudo što je poneo baš takav nadimak. Nadimak "Dlakavi" pojavljuje se prvi put u 12.veku, u katalonskoj hronici koja je bila napisana na latinskom jeziku, a koja se zvala Kratka istorija manastira Rivipuljensis. U ovoj hronici nalaze se podaci i istorijske činjenice manastira Santa Maria de Ripoll koji je osnovao Vilfred Dlakavi 888. godine.

Otac otadžbine

Kada je reč o Vilfredu Dlakavom, ne može se posmatrati samo kao istorijska ličnost, ili kao ličnost iz legende, već kao mešavina ta dva. Kralj Đoan Prvi od Aragona (na katalonskom: Joan el Caçador) proglasio je Vilfreda Ocem otadžbine. Ova titula je inače rimskog porekla i takođe ju je dobio Romul, osnivač Rima.

Legende o Vilfredu Dlakavom

Legenda o poreklu Katalonske zastave

Nakon borbe sa Mavarima Vilfred je ležao povređen u svom šatoru kada ga je posetio kralj Karlo Ćelavi. Kralj ga je upitao kako da mu se oduži za sve što je učinio, a Vilfred mu je na to odgovorio da želi orden kako bi ukrasio svoj štit.

Tada je kralj umočio ruku u grofovsku krv te prešao sa četiri prsta preko zlatnog štita koji se nalazio pored kreveta i na taj način je nastao grb Barselone koji sadrži četiri vertikalne crvene linije, a ovaj dizajn takođe se nalazi na katalonskoj zastavi.

Druga verzija ove legende je da je Karlo Ćelavi dao Vilfredu zlatan štit, a da je Luj Drugi Mucavac, najstariji Karlov sin, dodao četiri linije.

Legenda o Vilfredu Dlakavom i zmaju Ova legenda je možda nastala po uzoru na legendu o Svetom Đorđu i zmaju. Naime, Mavari su sa sobom doneli mladog zmaja koji je bio čudovište - pola zmaj, pola ptica, koji je jeo stoku obližnjem stanovništvu i koji je kako je rastao postajao sve opasniji po ljude i životinje. Mnogi vitezi koje je Vilfred slao nisu uspeli da pobede zmaja. Jedina opcija bila je da se sam Vilfred suoči sa zmajem. On se borio sa zmajem i na kraju uspeo da ga ubije. Kao dokaz svoje hrabrosti, grof je odneo zmaja na trg u Barseloni.