Википедија

Pavle IS2322

Pridružio/la se na datum 26. mart 2024.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj članak je o poziciji u organizovanom kriminalu. Za italijansku TV seriju iz 2007. i američki TV film iz 2001. godine, pogledajte Il Capo dei Capi i Boss of Bosses. Za druge upotrebe, pogledajte Capo (višeznačna odrednica).

Capo dei capi (italijanski: [ˈkaːpo dei ˈkaːpi]; "bos bosova") ili capo di tutti i capi (italijanski: [ˈkaːpo di ˈtutti i ˈkaːpi]; "bos svih bosova") ili Kum (italijanski: Padrino) su termini koje uglavnom koriste mediji, javnost, pisci fikcije i zajednica organa za sprovođenje zakona da bi označili izuzetno moćnog bosa u sicilijanskoj ili američkoj mafiji koji ima veliki uticaj na celu organizaciju. Termin je uveden američkoj javnosti od strane Kefauver komisije 1950. godine.

Sicilijanska mafija

uredi
 
Hapšenje Tota Riine

U sicilijanskoj mafiji ta pozicija ne postoji. Na primer, mediji su često prikazivali staromodnog mafijaškog bosa Kaložera Vizinija kao „bosa bosova“ – iako, prema kasnijim mafijaškim svedocima, kao što je Tomazo Bušeta, takva pozicija ne postoji. Oni takođe poriču da je Vizini ikada bio vladajući bos mafije na Siciliji. Prema mafijaškom istoričaru Salvatore Lupu „medijski naglasak na definiciji 'capo dei capi' je bez ikakvog osnova“.[1]

Ipak, titula je često dodeljivana moćnim mafijaškim bosovima do danas. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, bosovi klana Korleonezi, Salvatore Riina i Bernardo Provenzano, su medijski bili odlikovani ovom titulom.

U aprilu 2006. godine, italijanska vlada je uhapsila Bernarda Provenzana u maloj seoskoj kućici blizu grada Korleone. Njegov naslednik je navodno ili Mateo Mesina Denaro ili Salvatore Lo Pikolo[2].[3] Ovo pretpostavlja da Provenzano ima moć da imenuje naslednika, što nije jednoglasno prihvaćeno među mafijaškim posmatračima. „Mafija danas je više federacija nego autoritarna država“, kaže antimafijaški tužilac Antonio Ingroja iz Direkcije distriktne antimafije Palerma, osvrćući se na prethodni period autoritarne vladavine pod Salvatoreom Riinom.

Provenzano je „uspostavio neku vrstu direktorata od oko četiri do sedam ljudi koji su se veoma retko sastajali, samo kada je bilo neophodno, kada je trebalo doneti strateške odluke“. Prema Ingroji „u organizaciji kao što je mafija, bos mora biti korak ispred ostalih inače sve propada. Sve zavisi od toga da li može upravljati konsenzusom i da li se ostali slažu ili pobunjuju“. Provenzano je „garantovao izvesnu meru stabilnosti jer je imao autoritet da uguši unutrašnje sporove“.[4]

Sa smrću Bernarda Provenzana 2016. i Salvatorea Riine 2017. godine, Mateo Mesina Denaro je bio viđen kao neprikosnoveni capo dei capi unutar mafije. Kombinujući ovaj status „bosa svih bosova“ sa tri decenije bekstva, Mesina Denaro je postao lik velikog interesovanja u medijima. Međutim, uhapšen je početkom 2023. godine i iste godine je umro iza rešetaka.[5]

Posle smrti Mesine Denara, nijedan drugi mafijaški bos nije bio poznat kao „capo dei capi“.[6]

U Italiji, fiktivna televizijska mini serija u šest delova pod nazivom Il Capo dei Capi priča priču o Salvatoreu Riini.[7]

Američka mafija

uredi
 
Frenk Kostelo svedoči pred Kefover komitetom

Titulu su mafijaši dodelili Đuzepeu Morelu oko 1900. godine, prema rečima Nika Đentilea. Bosovi Džo Maserija (1928–1931) i Salvatore Marancano (1931) koristili su titulu kao deo svojih napora da centralizuju kontrolu mafije pod svojom upravom. Kada je Marancano pobedio u Kastelamarezskom ratu, postavio se kao bos svih bosova, stvorio Pet Porodica i naredio svakoj mafijaškoj porodici da mu plaća danak. Ovo je izazvalo pobunjeničku reakciju koja je dovela do njegovog ubistva u septembru 1931. godine, po nalogu Lakija Lučijana.[8] Iako bi bilo malo prigovora da je Lučijano sebe proglasio capo di tutti i capi, on je ukinuo titulu, verujući da pozicija stvara probleme među porodicama i da bi ga učinila metom za nekog drugog ambicioznog izazivača. Umesto toga, Lučijano je uspostavio Komisiju da vodi mafiju, sa ciljem da tiho održava svoju moć nad svim porodicama, istovremeno sprečavajući buduće gangsterske ratove; bosovi su odobrili ideju o Komisiji. Komisija bi se sastojala od "upravnog odbora" koji bi nadgledao sve mafijaške aktivnosti u Sjedinjenim Državama i služio kao medijator u sukobima između porodica.[9]

Komisija se sastojala od bosova Pet Porodica u Njujorku, kriminalne porodice u Bufalu i Čikaškog klana. Od tada, iako su medijski izvori često nastojali da dodele titulu „bos svih bosova“ najmoćnijem bosu, sama mafija nije priznala da ta pozicija postoji.

Među ostalim bosovima za koje su medijski izvori pretpostavili da imaju tu titulu su sam Lučijano, Frenk Kostelo i Vito Đenoveze. Neki su tvrdili da je titulu držao šef Gambino kriminalne porodice, navodno najmoćnije od Pet Porodica, što su uključivali Karlo Gambino i njegovi naslednici Pol Kastelano i Džon Goti.[10]

Termin je od tada ispao iz upotrebe u medijima, ali ostaje popularan u fiktivnim pričama. Bonano porodični bos Džozef Masino bio je priznat od strane četiri od pet porodica kao predsednik Komisije od 2000. do 2004. godine; tokom tog vremena on je bio jedini punopravni bos u Njujorku koji nije bio u zatvoru.[11]

'Ndrangeta

uredi

U 'Ndrangeti, mafijaškoj organizaciji u Kalabriji, capocrimine je izabrani bos crimine-a, godišnjeg sastanka 'Ndrangeta lokala blizu Svetilišta Gospe od Polsi u opštini San Luka tokom septembarskog praznika. Daleko od toga da je „bos svih bosova“, capo crimine zapravo ima relativno malo ovlašćenja da se meša u porodične sukobe ili da kontroliše nivo međuporodičnog nasilja.[12]

Pogledajte takođe

uredi

„Il capo dei capi“ serija filmova o Totu Riini („Korleone“ engleska verzija sa titlovima). „Kum“, serija filmova o ovoj temi.[13]

Reference

uredi
  1. ^ „Superboss, archived.”. 
  2. ^ „Arrested mafia boss”. 
  3. ^ „Matteo Messina Denato”. 
  4. ^ „Provenzano”. 
  5. ^ „Super mafia boss arrested”. 
  6. ^ „New mafia boss”. 
  7. ^ „Mafia saga”. 
  8. ^ „Luicano Mastermind Of Mafia”. 
  9. ^ „Portrair Of NYC in twenties”. 
  10. ^ „John Gotti and Gambio crime”. 
  11. ^ „The last don”. 
  12. ^ „The migration of mafia”. 
  13. ^ „Movie”. 

Dalje čitanje

uredi
  • Arlacchi, Pino (1994). Addio Cosa nostra: La vita di Tommaso Buscetta, Milano: Rizzoli, ISBN 88-17-84299-0
  • Critchley, David (2009). The Origin of Organized Crime in America: The New York City Mafia, 1891-1931, New York: Routledge, ISBN 0-203-88907-X
  • De Stefano, George, (2007). An Offer We Can't Refuse: The Mafia in the Mind of America, New York: Faber and Faber, ISBN 0-86547-962-3
  • Paoli, Letizia (2003). Mafia Brotherhoods: Organized Crime, Italian Style, New York: Oxford University Press ISBN 0-19-515724-9
  • Raab, Selwyn (2005). Five Families: The Rise, Decline, and Resurgence of America's Most Powerful Mafia Empires, New York: Thomas Dunne Books, ISBN 0-312-30094-8

Spoljašnji linkovi

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Pavle_IS2322&oldid=27833410”