Korisnik:Plave00/pesak

Plinsko svetlo u politici

Političko plinsko svetlo se odnosi na manipulaciju i i napade jedne političke stranke prema političkim neistomišljenicima. Predstavlja remećenje izvore informacia pojedinaca u svrsi da se poremeti mogućnos logičkog zaključivanja na osnovu dostupnih dokaza. U ovakvoj vrsti političke manipulacije, veliku ulogu igraju politički sledbenici političara ili političke stranke koji vrše manipulaciju. Veoma je česta pojava da učestalim negiranjem istine, poitičari nameću svoje predstavu realnosti onim građanima koji ih verno podržavaju. Političko plinsko svetlo se razlikuje od uobičajednog plinskog svetla po tome što političarima nije cilj da zbuni svoje sledbenike, već da ih učine samouverenijim u svoje političko opredeljenje, iako je ono zasnovano na neistini.

Primer ovakve vrste manipulacije je predstavljen u istraživanju u kome su građanima SAD-a prestavljene fotografije sa inauguracije Baraka Obame iz 2009. godine i inauguracije Donalda Trampa 2017. godine. Iako se na fotografijama jasno vidi da je posećenost inauguracije 2009. znatno veća, pokazalo se da 15 odsto pristalica Donalda Trampa negiraju bilo kakav dokaz o tome koja inauguracija je imala veću publiku.

Radi opisivanja političkih pojava, ovaj termi se pojavio tek 1995. godine u članku novinarke Maurin Daud. U njemu je opisano kako je administracija Bila Klintona manipulisala političarem Njutom Gingričem tako što su ga ignorisanjem isprovocirali tako da bi u javnosti ispao kao histeričan. Sve do 2015. godine termin nije bio u širokoj upotrebi u političke svreh, kada su novinari sve više počeli da koriste ovaj termin da bi opisali ponašanje Donalda Trampa. Među prvima je bio novinar Mat Luis Termin se i danas često koristi kada novinari opisuju postupke Donalda Trampa.

Na našim prostorima se se ovaj termin javlja tek 2016. godine u članku Dejana Anastasijevića pod nazivom „Plinsko svetlo” . On navodi državni udar u Crnoj Gori, deportovanje ruskih operativaca iz Srbije i atentat na Aleksandra Vučića u Jajincima, teme koje su bile aktuelne na tadašnjoj političkoj sceni, tvrdeći da bi svaki profesionalni novinar trebalo ispred njih da stavi: navodni. Navodi:

Sve što o ovim stvarima znamo čuli smo od zvaničnika čije su izjave često zbunjujuće i protivrečne, ili pročitali u tabloidima koji svaki dan izbacuju nove teorije zavere. U stvari, kad čovek pogled , nemamo ni jedan opipljiv dokaz da se i jedan od pobrojanih događaja stvarno desio.

U članku ove događaje opisuje kao sistemsko sluđivanje i dodaje da glavnu odgovornost snose političari a ne mediji.

Novinarka Jelena Subotić koristi ovaj termin da opiše negiranje Radovana Karadžića da je počinjen genocid u Sarajevu 1994. godine. Navodi da je Karadžić na sudu pokušavao da ubedi svedoka genocida, pa i sudije, da je genocid bio lažiran i da su svi dokazi bili lažni.