Korisnik:Searcher LuxEtVeritas/pesak
Bosozoku uredi
Bosozoku (暴走族), je vrsta potkulture japanske mladalačke delinkvencije, i vezuje se za moto-bande adolescenata koji voze ilegalno modifikovane motocikle ili skutere. Prva pojava ovakvih moto-bandi je uočena tokom 1950-ih, ali postaju popularniji i mnogobrojniji tek tokom 1980-ih i 1990-ih, samo da bi u XXI veku njihova popularnost znatno opala. Takođe je značajno da su
Ova potkultura je takođe karakteristična po svojoj nošnji. Često nose radničke kombinezone ili vojničke kožne jakne, vrećaste pantalone i visoke cipele; ova kombinacija se zove toko fuku (特攻服, tokkō-fuku, odeća za specijalni napad). Ova odeća je takođe bila ispisana raznoraznim sloganima koji su bili napisani kanđi ideogramima. Među dodatnim modnim dodatcima se koriste i hirurške maske, haćimaki trake, i zakačke sa motivom Zastave Izlazećeg Sunca. Vozila su im modifikovana na razne načine: prednji deo karoserije im je često preterano velik, upravljači su im podignuti nagore i dodatno usmereni ka motoru, dodaju ogromne naslone za sedišta, i dodatno modifikuju pregušivače.
Etimologija i nastanak uredi
Ovaj termin je sastavljen od izraza bousou (暴走), što može značiti podivljalo ili nekontrolisano, ali se kao imenica može definisati kao neoprezna vožnja, i zoku (族) što znači pleme, alu u ovom kontekstu može značiti i banda; u bukvalnom smislu, izraz se može prevesti kao divljajuća, nesmotreno vozeća banda .
Andreas Risland (Andreas Riessland) navodi definiciju termina bosozoku iz godišnjih belih knjiga Nacionalne Policijske Agencije Japana, gde se koristi kao generički izraz koji opisuje motorizirane grupe (uglavnom) muških adolescenata koji učestvuju u ometajućem i opasnom ponašanju u saobraćaju, ne poštujući saobraćajna pravila i ugrožavajući sopstvenu, kao i tuđu, bezbednost.[1]Dalje, on navodi za ovaj pojam da je, prema Natsuki Endou (Natsuki Endou), nastao 1972. godine, u periodu kada su se moto-bande sukobljavale sa japanskim policijskim snagama, i kada su ih japanski mediji prvi put i imenovali kao bosozoku.
Međutim, sama potkultura moto-bandi postojala tokom 1950-ih pod imenom kaminari zoku (雷族, gromovno pleme), nazvani zbog karakterističnog zvuka njihovih bučnih mašina. Oni su uglavnom bili preživeli kamikaze piloti koji su se vratili nakon Drugog svetskog rata. Članovi su im se pridruživali često jer su želeli da se osećaju kao da su deo nečeg većeg, i kako bi se mogli buniti protiv društva kojeg su osećali da ih je odbacilo. Često su bili od nižih društveno-ekonomskih pozadina, čiji su pripadnici i najteže bili pogođeni posleratnim nestašicama i uskraćivanjina. Koristili su svoje aktivnosti kao moto-banda kao način da iskažu ljutnju i neprijateljstvo ne samo prema okupacionim snagama i teškim uslovima mnogi Japanci su izdržali dok su bili pod savezničkom okupacijom, ali i nezadovoljstvo i nezadovoljstvo „glavnim“ japanskim društvom.[2]
Karakteristike uredi
Sato Ikuja (Satou Ikuya), bitan po svojoj etnografičkoj studiji bosozokua, navodi bitan problem u načinu prikazivanja ovog fenomena u medijima, gde su novosti koje su izveštavale o ovome smanjivale komplikovan fenomen na dva stereotipa, u kojem su članovi bosozokua ili okrutni i gadni zlikovci ili patetične, isfrustrirane i anksiozne žrtve[3]. Ipak
Reference uredi
- ^ Riessland, Andreas (2013). „The Public Perception of the Bōsōzoku in Japan.” (PDF). 人類学研究所 研究論集. 第1号: str. 202.
- ^ „Birth of the Motorcycle Gang”. Pristupljeno 10. 1. 2020.
- ^ Sato, Ikuja (1991). Kamikaze Biker: Parody and Anomy in Affluent Japan. Čikago: University of Chicago Press. str. 74. ISBN 9780226735283.
Literatura uredi
- Riessland, A. (2013) The Public Perception of the Bōsōzoku in Japan.『人類学研究所 研究論集』第1号 2013年（モノ・コト・時間の人類学―物質文化の動態的研究―）Nanzan University
- Sato, I. (1991). Kamikaze Biker: Parody and Anomy in Affluent Japan. University of Chicago Press