Korisnik:Stevanovic.Kris97/Ketrin Dikens
| Ketrin Tomson Hogart | |
|---|---|
 Ketrin Tomson | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ketrin Tomson Hogart |
| Datum rođenja | 19. maj 1815. Edinburg, Škotska |
| Datum smrti | 22. novembar 1879. (64 godine) London, Engleska |
| Porodica | |
| Deca | Čarls Kuliford Boz Dikens
Meri Dikens Kejt Mekredi Dikens Valter Lendor Dikens Frensis Džefri Dikens Alfred Dorsej Tenison Dikens Sidni Smit Holdimand Dikens Sir Henri Filding Dikens Dora Eni Dikens Edvard Dikens |
| Roditelji | Džordž Hogart, Džordžina Tomson |
Ketrin Tomson „Kejt“ Dikens (rođena Hogart; 19. maj 1815 — 22. novembar 1879) bila je supruga engleskog romanopisca Čarlsa Dikensa, majka njegovo desetoro dece i spisateljica upravljanju domaćinstvom.
Rani život
uredi
Rođena u Edinburgu, Škotskoj, 1815. godine, Ketrin se sa porodicom preselila u Englesku 1824. Bila je najstarija ćerka od desetoro dece Džordža Hogarta. Njen otac je bio novinar Edinburškog Kuranta, a kasnije je postao pisac i muzički kritičar Morning Kronikl-a, gde je Dikens bio mladi novinar, a kasnije i urednik Ivning Kronikl-a. Dikensu se odmah svidela prelepa 19-godišnja Ketrin i pozvao ju je na žurku povodom svog 23. rođendana. Ketrin i Dikens su se kasnije verili 1835. i venčali su se 2. aprila 1836. u crkvi Svetog Luke u Čelziju, provevši medeni mesec u Čalku, blizu Četama u Kentu. Osnovali su dom u Blumsberiju i potom imali desetoro dece. Tokom tog perioda Čarls je pisao da čak i ako bi postao bogat i slavan, nikada ne bi bio tako srećan kao što je bio u tom malom stanu sa Ketrin.
Ketrinina sestra Meri Hogart ušla je u Dikensovo domaćinstvo u Ulici Dauti da bi pružila podršku svojoj novovenčanoj sestri i deveru. Nije bilo neobično da nevenčana sestra nove supruge živi i pomaže mladom paru. Dikens je postao veoma vezan za Meri i ona mu je umrla na rukama posle kratke bolesti 1837. Postala je lik u mnogim njegovim knjigama, a njena smrt je fikcionalizovana kao smrt male Nel. [2]
Ketrinina mlađa sestra, Džordžina Hogart, pridružila se porodičnom domaćinstvu Dikens 1842. godine i brinula o mladoj porodici koju su ostavili iza sebe kada su Dikens i Ketrin otplovili u Ameriku. Tokom njihovog putovanja, Dikens je napisao u pismu prijatelju da Ketrin nikada nije bila tužna ili obeshrabrena tokom njihovog dugog putovanja brodom, i da se „prilagodila svim okolnostima bez prigovora“. Godine 1845, Čarls Dikens je producirao amaterski pozorišni film Svaki čovek u svom humoru radi Lija Hanta. U sledećoj predstavi, Ketrin Dikens, koja je imala manju ulogu, propala je kroz zamku. [3] Godine 1851, kao 'ledi Marija Klaterbak', Ketrin Dikens je objavila kuvar, Šta ćemo za večeru? Dobro odgovoreno brojnim jelovnicima za dve do osamnaest osoba. Sadržao je mnogo predloženih menija za obroke različite složenosti zajedno sa nekoliko recepata. Ovo delo je doživelo nekoliko izdanja do 1860. godine. [4] Takođe, 1851. doživela je nervni slom nakon smrti ćerke Dore Dikens, stare skoro 8 meseci.
Tokom narednih godina, Dikens je smatrao da je Ketrin sve manje sposobna majka i domaćica i krivio ju je za rođenje njihovo desetoro dece, što mu je izazvalo finansijske brige. Nadao se da se deca neće više rađati nakon rođenja njihovog četvrtog sina Valtera, i tvrdio je da je činjenica da ona dolazi iz velike porodice dovela do rođenja toliko dece. Čak je pokušao da je predstavi kao mentalno bolesnu kako bi je smestio u ludnicu. Pored toga, kako bi se osigurao da se više dece neće roditi, naredio je da im se kreveti odvoje i između njih stavi polica za knjige. [5] Njihov raskid u maju 1858. godine bio je obelodanjen, nakon što je Ketrin slučajno dobila narukvicu namenjenu Elen Ternan, a glasine o Dikensovim aferama su bile brojne — dok je on sve to odlučno negirao.
Razvod
uredi
Čarls i Ketrin Dikens su se razveli u junu 1858. godine, a ona se preselila na imanje u Gloster Kresentu u Kamden Taunu. Tačan uzrok raskida je nepoznat, iako je pažnja u to vreme i od tada bila usmerena na glasine o aferi između Dikensa i Elen Ternan i/ili Ketrinine sestre, Džordžine Hogart.
Narukvica namenjena Elen Ternan navodno je isporučena Dikensovom domaćinstvu nekoliko meseci ranije, što je dovelo do optužbi i poricanja. Dikensov prijatelj, Vilijam Mejkpis Tekeri, kasnije je tvrdio da je Dikensov raskid sa Ketrin posledica veze sa Ternan, a ne sa Džordžinom Hogart kako mu je rečeno. Kada je za to saznao, Dikens je bio toliko besan da je skoro prekinuo prijateljstvo sa Tekerijem. [6]
Džordžina, Čarls i sva deca osim Čarlsa Dikensa Mlađeg ostali su u svom domu u Tavistok Hausu, dok su se Ketrin i Čarls mlađi iselili. Džordžina Hogart je vodila Dikensovo domaćinstvo. Dana 12. juna 1858. objavio je članak u svom časopisu Haushold Vords, demantujući glasine o raskidu, ali ih nije ni objasnio ni razjasnio situaciju.
„To je jedan moj problem koji već duže traje i koji neću komentarisati više nego što bi trebalo, budući da je u pitanju privatna stvar, koja je nedavno dogovorena, a koja ne uključuje nikakvu vrstu besa ili zla bilo koje vrste i neće uticati na poreklo, napredak i okolnosti za koje znaju moja deca. Dogovoren je prijateljski, a njegove detalje sada moraju zaboraviti oni koji su u njega uključeni... Na neki način, proizašla iz zla, ili iz ludosti, ili iz nepojmljive divlje slučajnosti, ili iz sve tri, ova nevolja je bila povod lažnih predstavljanja, uglavnom krajnje lažnih, najmonstruoznijih i najokrutnijih – ne samo mene, već i nedužnih osoba koje su mi drage... Ovim najsvečanije izjavljujem – i to činim u svoje ime i u ime moje žene – da su sve glasine koje sam čuo da u poslednje vreme kruže oko jednog problema, strahovito lažne. Onaj ko ponovi jednu od tih glasina nakon mog poricanja, lagaće svojevoljno i najgluplje koliko je god moguće da lažni svedok laže, pred nebom i zemljom.”
Ovu izjavu je poslao novinama, uključujući Tajms, i mnogi su je ponovo štampali. Posvađao se sa izdavačima Bredberijem i Evansom, budući da su odbili da objave njegovu izjavu u Panču jer su smatrali da je neprikladna za humorističku periodiku. Još jedna javna izjava pojavila se u Njujork Tribjunu, koja je kasnije došla do nekoliko britanskih novina. U ovoj izjavi, Dikens je izjavio da je samo Džordžina Hogart držala porodicu na okupu neko vreme:
...Samo ću komentarisati [svojoj ženi] da je neka posebnost njenog karaktera svu brigu oko dece bacila na nekog drugog. Ne znam – ni u kom slučaju ne mogu da zamislim – šta bi bilo s njima da nije bilo ove tetke, koja je odrasla sa njima, kojoj su odani i koja je žrtvovala najbolji deo svoje mladosti i života za njih. Ona je prigovarala, rasuđivala, patila i trudila se, iznova i iznova, da spreči razvod gospođe Dikens i mene. Gospođa Dikens je često pokazivala koliko je brižna i odana svom domu – nikad snažnije nego u poslednjih dvanaest meseci.
Kasnije godine
urediDikens i Ketrin nisu vodili čestu konverzaciju nakon razvoda, ali je ona ostala privržena i odana mužu i uspomeni na njega sve do smrti od raka. Na samrtnoj postelji 1879. Ketrin je zbirku pisama koje je dobila od Dikensa dala svojoj ćerki Kejt, rekavši joj: „Daj ovo Britanskom muzeju – da svet zna da me je [Čarls] jednom voleo“. [7]
Ketrin Dikens je sahranjena na groblju Hajgejt u Londonu sa malom ćerkom Dorom, koja je umrla 1851. godine sa samo 8 meseci.
U medijima
urediKetrin Dikens je bila tema šezdesetominutnog BBC-jevog dokumentarnog filma „Porodični Božić gospođe Dikens“, emitovanog 30. decembra 2011. u izvođenju i predstavljanju Sju Perkins, a koji je sagledao brak Čarlsa Dikensa očima Ketrin. [8]
U seriji Dikens iz Londona iz 1976. tumačila ju je Adrijen Berdžes . [9]
U filmu Nevidljiva žena iz 2013. glumila je Džoana Skenlan. [10]
U filmu Čovek koji je izmislio Božić iz 2017. tumačio ju je Morfid Klark . [11]
Reference
uredi- ^ Charles Dickens: An Exhibition to Commemorate the Centenary of His Death. London: Victorian and Albert Museum, 1970. Victorian Web.com
- ^ Victorianweb.org – Mary Scott Hogarth, 1820–1837: Dickens's Beloved Sister-in-Law and Inspiration
- ^ Slater, Michael (1983). Dickens and Women. Stanford University Press. str. 127.
- ^ Susan M Rossi-Wilcox, Dinner for Dickens: The Culinary History of Mrs Charles Dickens' Menu Books, Prospect Books, 2005.
- ^ Malvern, Jack (21. 2. 2019). „Dickens's dastardly plan for his wife”. The Times.
- ^ Nisbet, Ada (1952). Dickens and Ellen Ternan. University of California Press.
- ^ Slater, Michael (1983). Dickens and Women. Stanford: Stanford University Press. str. 159. ISBN 0460042483. Pristupljeno 26. 9. 2016.
- ^ „BBC Two - Mrs Dickens' Family Christmas”. BBC. Pristupljeno 18. 4. 2019.
- ^ Pointer, Michael (1996). Charles Dickens on the Screen: The Film, Television, and Video Adaptations (na jeziku: engleski). Scarecrow Press. str. 177. ISBN 9780810829602.
- ^ Shoard, Catherine (6. 9. 2013). „The Invisible Woman – Toronto 2013: first look review”. The Guardian. Pristupljeno 18. 4. 2019.
- ^ „Review | 'The Man Who Invented Christmas' looks at the birth of 'A Christmas Carol'”. The Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 4. 2019.
Bibliografija
uredi- Najder, Lilijan (2011). Drugi Dikens: Život Ketrin Hogart, Itaka, Njujork: Kornel Univerzitetska štampa,ISBN 978-0-8014-4787-7 . Osporava tvrdnju Čarlsa Dikensa da je Ketrin bila nepodobna žena i majka.
Spoljašnje veze
urediŠablon:Charles Dickens [[Категорија:Умрли 1879.]] [[Категорија:Рођени 1815.]] [[Категорија:Category:Чарлс Дикенс]] [[Категорија:Category:Жене Викторијанског доба]]