Korisnik:Vojvoda14/pesak
| Osvald Mozli | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Osvald Mozli | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 16. novembar 1896. | ||||||||
| Mesto rođenja | London, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||||||||
| Datum smrti | 3. decembar 1980. (84 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Orsai, Francuska | ||||||||
| Državljanstvo | Ujedinjeno Kraljevstvo | ||||||||
| Narodnost | Englez | ||||||||
| Univerzitet | Kraljevski vojni koledž | ||||||||
| Profesija | političar | ||||||||
| Porodica | |||||||||
| Supružnik | Sintija Mozli ( 1920-1933) Dijana Mitford (1936-1980) | ||||||||
| Deca | Vivijen Mozli (1921–2002) Nikolas Mozli (1923–2017) Majkl Mozli (1932–2012) Aleksandar Mozli (1938–2005) Maks Mozli (1940–2021) | ||||||||
| Politička karijera | |||||||||
| Politička stranka | Nacionalna partija Evrope (1962—1980) Ranije: Unija pokret (1948—1973) Britanska unija fašista (1932—1940) Nova partija (1931—1932) Laburistička partija (1924—1931) Nezavisni poslanik (1922—1924) Konzervativna partija (1918—1922) | ||||||||
| Čin | poručnik | ||||||||
| |||||||||
 Britanska unija fašista | |||||||||
Ser Osvald Mozli(eng.Sir Oswald Mosley;London,16.novembar 1896—Orsai,3.decembar 1980)bio je britanski političar i bivši vođa Britanske unije fašista na čije čelo će doći 1932.Slavu i poštovanje steći će 1920. godine kao najmlađi član britanskog parlamenta u istoriji.
Predhodnica njegovog političkog angažovanja je bilo njegovo obrazovanje.Kao dečak koji dolazi iz ugledne plemićke porodice pohađao je najelitnije vojne škole u to vreme u Engleskoj.Učestvovao je u Velikom ratu na Zapadnom frontu kao član 16.konjičkog puka.Istakao se u mnogim bitkama zbog čega će dobiti brojnja ordenja.Za vreme bitke za Los biće teško ranjen.Za vreme 1940.godine njegova partija će biti zabranjena a on uhapšen.Posle Drugog svetskog rata će biti oslobođen.Ostatak svog života će provesti u Francuskoj u Parizu.[1]
Biografija
urediDetinjstvo i mladost
urediOsvald Mozli je rođen 16.novembra 1896 u Londonu u uglednoj plemićkoj porodici sa velikom i bogatom istorijom.Bio je sin Osvalda Mozlija i Katarine Maud koji su pored njega imali još dva sina,Edvadra Džona.Već kao mali dečak se izdvajao svojim sposobnostima u odnosu na ostalu decu.Često su ga opisivali kao vrlo inteligentno dete.Bio je aktivan uopredno i na školskom i na sportskom planu.Bio je nekoliko puta šampion u mačevanju u školskim danima.Nakon razvoda između njegovih roditelja odlučuje da nastavak života provede sa majkom.
Vojna služba
urediPočetkom 1914.godine upisuje Kraljevski vojni koledž gde je kako se pričalo imao neslaganje sa pojedinim kolegama koji su prerasli u sukobe.Za vreme Prvog svetskog rata biće stacioniran u 16.konjički puk na Zapadnom frontu.Opsivali su ga kao veoma hrabrog ali i nepromišljenog vojnika.U bitci za Los biće teško ranjen.Ostatak rata provešće u Ministarstvu za municiju.[2]
Prvi brak
urediOsvald Mozli i Sintija Kurzon će se venčati 11.maja 1920. u Londonu.[3]Sintija je poticala iz veoma uticajne i moćne porodice.Njen otac Vojvoda Kurzon je bio generalni guverner Indije.Samim tim se smatralo Osvald iz političkih razloga želi ovaj brak.Venčanje je bilo veoma svečano.S obzirom da su oboje poticali iz plemićih porodica bio je prisutan sam krem evropske aristrokratije.Neki od zvanica su bili Kralj Džordž i Kraljica Meri.Brak je bio pun kontraverzi kao jedne od njih da je Osvald varao svoju ljubavnicu sa njenom rođenom sestrom i maćehom.
Imali su tri sina:Vivijena,Nikolasa i Majkla.
Brak se okončao bolešću i smrću Sintije 1933.godine.
Drugi brak
urediU toku 1932.godine na jednoj zabavi Osvald Mozli upoznaje Dijanu Mitford.[4]Osvald je tada postao vođa Britanske unije fašista,a Dijana će postati njegova vatrena pristalica kasnije i ljubavnica.Osvald je tada još uvek bio u braku sa Sintijom koja je tada bila bolesna i nije se želeo razvesti od nje.Posle smrti žene Osvald je nastavio svoju politčku karijeru,a kako je fašizam u Evropi rastao on je sve više uspostavljao kontakte sa Italijom i Nemačkom.Upravo će se u Nemačkoj 6.oktobra 1936.godine u kući Jozefa Gebelsa tajno venčati Osvald i Dijana.Počasni gost venčanja biće upravo Adolf Hitler.[5]Osvald i Dijana su imali dva sina Aleksandra i Maksa.
Politička karijera
urediGodina je 1918. godina kraja Velikog rata upravo tada će se u Britaniji jedan mladić upisati u istoriju ostrvske političke istorije.Naravno u pitanju je Osvald Mozli koji će tada sa samo 22 godina ući u parlament.Razlozi su bili više nego jasni.Osvald je dolazio iz aristokratske porodice prema njegovim savremenicima vrlo inteligentan,hrabar,odvažan,pritom učesnik rata za koji će više puta biti odlikovan.To su bili zbog čega će Konzervativna partija upravo izabrati njega i pritom napraviti veliki potres na političkoj sceni.Ono što će obeležiti Osvalda je upravo česta promena partija.Bio je pripadnik čak 6 različitih partija i jednom nezavisni poslanik.
Konzervativna partija
urediKao najmlađi član parlamenta ulazi u parlament u sklopu Konzervativne partije.Pripadnik Konzervativne partije biće svega 4 godine(1918-1922).Vidno motivisan nastavio je vredno da radi i da se posvećuje partiji samim tim i njegova popularnost je rasla.Prvi znaci raskola između njega i konzervativaca su se mogli nazirati početkom Irskog građanskog rata.Osvald je tada oštro stao protiv vrha stranke i oštro osudio rat.Oštro je osudio zločine nad civilima u Irskoj i bio protivnik ozloglašenoj paravojnoj formaciji „Black and Tans”.[6]Sva ta neslaganja dovešće do konačnog prekida saradnje 1922.godine.Nakon toga Osvald će 2 godine biti u parlamentu kao nezavisan poslanik.
Laburistička partija
urediBritanijom oduvek vladaju i takmiče 2 partije rivali.To su upravo Laburistička partija i Konzervativna partija.Bilo je skoro nezamislivo da neko iz stane jednog tabora pređe u drugi.To je upravo uradio Osvald Mozli 1924.godine posle kratke epizode u Konzervativnoj partiji prelazi u krajnju levu Laburističku partiju(1924-1931).Vođen sindikalnim idejama i harizmom dobija je sve veće simpatije širokih narodnih masa.Što će rezultirati za njegovim postavljenjem za kancelara Vojvodstva Lankastera odnosno ministar bez portfelja.U 1929.godini dolazi do kraha svetske ekonomije poznate kao svetska ekonomska kriza.Osvald je bio zadužen da pripremi britansku ekonomiju da na što bezbolniji način prebrodi krizu.Njegov predlog je bio da šeme javnog rada i nacionalizacija glavnih fabrika.Ovakav predlog nije prošao u kabinetu jer je smatran previše radikalnim.Vidno besan Osvald je 1930.godine podneo ostavku.
Britanska unija fašista
urediUskoro nakon napuštanja laburista 1.oktobra 1932.godine Osvald Mozli je okupio krajnje desne partije i organizacije i po uzoru na italijanske fašiste dolazi do osnivanja Britanske unije fašista.[7]Uveren da je to upravo potrebno Britaniji počeo je da širi svoju ideju po čitavom ostrvu.Ubedljivim govorima,žestokim nacionalističkim i rasističkim parolama za vrlo kratko vreme njegova partija će steći veliku popularnost.Simbol partije predstavljala je munja na plavo crvenoj zastavi.Njihove sledbenike nazivali su crnokošuljaši.Pored velike popularnosti stekla je i veliki broj neprijatelja okupljenih oko krajnje levih stranaka.Nikada nisu uspeli da uđu u parlament.Rad partije je zabranjen 1940.godine,a njen vođa Osvald Mozli uhapšen.[8]
.png)
Ostale partije
urediNova partija
urediOsniva Novu partiju 1931.godine posle napuštanja laburista.Cilj mu je bio da otme glasove glasača koji su glasali i za laburiste i konzervativce.Spojem nacionalizma i sindikalizma u sve većim ubacivanjem fašitičkih ideja nastaje Nova partija.Nova partija neće biti dugog veka jer će već 1932.godine zajedno sa još nekim fašističkim organizacijama ujediniti i osnovati Britansku uniju fašista.
Unija pokret
urediPokret Unija je bila krajnje desničarska politička partija koju je u Ujedinjenom Kraljevstvu osnovao Osvald Mozli. Pre Drugog svetskog rata, Mozlijeva Britanska unija fašista je želela da koncentriše trgovinu unutar Britanske imperije, ali je Pokret Unije pokušao da naglasi važnost razvoja evropskog nacionalizma, a ne užeg nacionalizma zasnovanog na zemlji.Njena jedna od glavnih ideja je bila Evropa slobodnih nacija.Borili su se protiv sve veće imigracije koje su se tada događale u državi.Na izborima 1959-godine su osvojili 8% glasova.
Nacionalna partija Evrope
urediNacionalna partija Evrope je bila inicijativa koju su preduzele brojne političke partije u Evropi tokom 1960-ih da bi pomogle u povećanju saradnje i na evropskom jedinstvu. Pod rukovodstvom Osvalda Mozlija, predratnog britanskog fašističkog vođe koji se vratio politici nakon Drugog svetskog rata, grupa je imala za cilj da okupi i spoji brojne ekstremno desničarske grupe sa celog kontinenta, od kojih su sve delile najmanje izvesnu posvećenost širem panevropskom nacionalizmu.[9] Grupa nije uspela da postigne svoje ciljeve jer je većina njenih članica bila protiv gubitka svoje nezavisnosti samim činom ujedinjenja.
Fašizam
uredi
Nakon dugih i čestih putovanja po Evropi Osvald Mozli dobija inspiraciju za osnivanje fašištičke stranke u Britaniji.Nesumnjivo najveći utisak je ostavio Musolinijev pokret u Italiji,čije je u nekoliko navrata odlazio u zvaničnoj poseti.Fašizam u Evropi je neverovatnom brzinom rastao što nije izuzetak ni sa Britanijom.Gde će 1932.godine biti osnovana Britanska unija fašista.Karakterisalo je antisemitizam,rasizam,nacionalizam mogla se okarekterisati kao ekstremno desna partija.[10]Njihobe sledbenike nazivali su crnokošuljaši koju si nezvanično bila Osvaldova telesna garda.[11]Od 1934.godine kreću u žestoku antisemitsku propagandu zajedno sa njihovim jurišnim odredima koji su sejali strah.Osvald je podržavao Adolfa Hitlera po pitanju agresivne politike u kontinetalnoj Evropi.
Događaj koji će ostati upamćen u Britaniji će biti upravo bitka za Kejbel ulicu.Sukobljene strane su bili fašisti na čelu sa Osvaldom Mozlijem i antifašisti na čelu sa Filom Piratinom koji je bio vođa komunista.[12]
Kulminacija ovog nesrećnog događaja je započela je kada je Osvald Mozli najavio marš na istočni London.[13]Kraj grada koji je više nego poznat gde uglavnom žive irske i jevrejske i imigrantske porodice.[14]Građani istočnog Londona su se organizovali potpomognuti raznim antifašitičkim grupacijama i organizacijama da spremno dočekaju fašiste.Procenjuje se da na marš krenulo oko 3000 fašista,a da su ih istočnom Londunu uz brojne barikade dočekali oko 100 000 protivnika.Posle neuspešnog marša Osvald Mozli je najavio povlačenje.Rezultat ove bitke je 175 povređenih i 150 uhapšenih između obe strane.[15]
Na izborima 1935.godine nije osvojio ni jedno poslaničko mesto.Tada je izjavio „Fašizam sledeći put”,ali neće biti sledećeg puta jer će upravo sledeći put biti 1945.godine kada će vecć njihova stranka biti zabranjena a fašizam pobeđen.
Veze sa fašistima Evrope postale su toliko jake da pored posete Italije kao gost Musolinija,venčaće se u kući Jozefa Gebelsa u Nemačkoj sa Dijanom Mitford.
Pred sam početak Drugog svetskog rata Osvald se zalagao se za saradnju sa Nemačkom i Italijom i za promenu režima u Britaniji na nešto na nalik diktaturama u pomenutim zemljama.Pred početak bitke za Britaniju Osvalda i njegove sledbenike vlada je označila kao „petokolonše” i nazivali ga „Hitlerovom marionetom”.Svi ovi razlozi će dovesti do njegovog hapšenja i zabrane Britanske unije fašista 23.maja.1940 godine.Osvald Mozli biće pušten iz zatvora 1943.godine.
Posle rata
uredi
Osvald Mozli se aktivno vraća u politiku 1947.godine osnivajući Unijski pokret.Okupljajući oko sebe oko 50 manjih desničarskih organizacija.Osvlad je smatrao da je najveća pretnja Evropi SSSR i da Evropa treba da se ujedini u brobri protiv njega.[16]Zagovarao je ideju formiranje vlade Evrope sa ciljem ekonomske,vojne podrške,kao i ekspanziju na trećinu Afrike čiji agrarni resursi postali dodaci Evrope.Zagovaro je zadržavanje britanskih kolonija u sastvau Britanije.Bio je protiv imigracije kolonijalnog stanovništa koje je sve više pristizalo u Britaniju.Posle rata živeo je u Irskoj a potom u Francuskoj.Nacionalnu partiju Evrope osniva 1960.godine sa ciljem da ujedini sve krajnje desne partije u Evropi,ali zbog velikog neslaganja između partija neće uspeti.
Njegov život će se okončati 3.decembra 1980.godine kada je imao 84 godina u Francuskoj gradu Orsiu.Sahrana je održana u Orsiu,a njegovo telo kremirano,a pepeo prosut u jezero.
Knjige
uredi
Pored bavljenja politikom Osvald Mozli se bavio pisanjem i izdavaštvom.Napisao je preko 10 knjiga.Tema njegovih knjiga je bila uglavnom politička.
Spisak njegovih najznačajnih knjiga:
| Fašizam za milione | 1930 |
|---|---|
| Velika Britanija | 1932 |
| Fašizam 100 pitanja i odgovora | 1936 |
| Sutra ćemo živeti | 1938 |
| Fašizam u Britaniji | 1939 |
| Moj odgovor | 1946 |
| Altrenativa | 1947 |
| Evropski socijalizam | 1951 |
| Mozli činjenice | 1957 |
| Evropa-vera i plan | 1958 |
| Moj život | 1968 |
Filmovi i televizija
urediLik i delo Osvalda Mozlija kao jedne važne ličnosti u engleskoj,ali i svetskoj istoriji dobila je i svoju ekranizaciju na malim ekranima.
Filmovi
urediU filmu Najmračniji sat iz 2017.godine Vinston Čerčil u razgovoru za vreme bitke za Britaniju govori kako ako Britanija izgubi rat postati robovska država Nemačke na čelu sa Osvaldom Mozlijem.[17]
Serije
urediAutobiografska serija Mozli iz 1997 godine prikazuje život Osvalda Mozlija koga glumi Džonatan Kejk.[18]
Oživljavanje serije Gore dole koja je objavljena 2010 godine u jednom delu uključuje Mozlija i Britansku uniju fašista i bitku za Kejbl ulicu.
U seriji Britvaši u 5. i 6.sezoni se pojavljuje lik Osvalda Mozlija koga tumači Sam Klafin i prikazuje Osvalda Mozlija i njegova politička delovanja u periodu od 1931 do 1936 godine.[19]
Reference
uredi- ^ „Your guide to Oswald Mosley and the British Union of Fascists (BUF)”. History Extra (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Life and Times of Sir Oswald Mosley & the British Union of Fascists www.HolocaustResearchProject.org”. www.holocaustresearchproject.org. Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Cynthia Mosley”. Spartacus Educational (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „The History Press | Mrs Guinness: The rise and fall of Diana Mitford”. www.thehistorypress.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Tea With Hitler”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Oswald Mosley and Fascism in Britain”. Spartacus Educational (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Uspon i pad brtinaskog fašizma” (PDF).
- ^ „Your guide to Oswald Mosley and the British Union of Fascists (BUF)”. History Extra (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ Mammone, Andrea (2011-09-01). „Revitalizing and de-territorializing fascism in the 1950s: the extreme right in France and Italy, and the pan-national (‘European’) imaginary”. Patterns of Prejudice. 45 (4): 295—318. ISSN 0031-322X. doi:10.1080/0031322X.2011.605842.
- ^ „What 1930s political ideologies can teach us about the 2020s | Aeon Essays”. Aeon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ Fašistički pokret u Britaniji (PDF).
- ^ „The Mitfords: Communism Vs Fascism In The English Aristocracy | Tale Of Two Sisters | Timeline - YouTube”. www.youtube.com. Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ Dorril, Stephen (2006). Blackshirt : Sir Oswald Mosley and British fascism. Internet Archive. London ; New York : Viking. ISBN 978-0-670-86999-2.
- ^ Ser Osvald Mozli i Jevreji.
- ^ Bitka za Kejbl ulicu (PDF).
- ^ Meleady, Sean (2021-11-04). „Britain's post-war fascist pro-Europeans”. The New European (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ „Darkest Hour - film review”. Counterfire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
- ^ Mosley, 1998-02-12, Pristupljeno 2022-05-15
- ^ „Who was the real Oswald Mosley? The story behind Sam Claflin's Peaky Blinders character”. Radio Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15.
Literatura
uredi- Bret Rubin.(2010). Uspon i pad britanskog fašizma:Ser Osvald Mozili i Britanska unija fašista
- Robert Benvik.(1969). Fašistički pokret u Britaniji
- Džodž Džejkobs.(1978). Bitka za Kejbl ulicu
- Jevrejski radnički savet.(1935). Ser Osvald Mozli i Jevreji:antisemitizam u Engleskoj
- Filip Morgan.(2002). Fašizam u Evropi (1919-1945)
- Ser Osvald Mozli.(1968). Moj život