Kočiz
Kočiz (engl. Cochise, apački Shi-ka-She ili A-da-tli-chi što znači „onaj koji ima kvalitet ili snagu hrasta“; oko 1805 – 8. juna 1874) je bio poglavica indijanskog plemena Čirikaua Apača koje je živelo na jugozapadu SAD na teritoriji današnjeg Meksika (region Sonora), Novog Meksika i Arizone.[1]
| Kočiz | |
|---|---|
.jpg) Skulptura Kočiza, poglavice Čirikaua Apača | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1805. |
| Mesto rođenja | zemlja Čirikaua, |
| Datum smrti | 8. jun 1874. (68/69 god.) |
| Mesto smrti | Dragonske planine, Arizona, SAD, |
| Naučni rad | |
| Poznat po | borba za slobodu Indijanaca |
Bio je jedan od najistaknutijih vođa Apača, zajedno sa Džeronimom i Mangas Koloradom, u borbi za slobodu svoga naroda.
Biografija uredi
O Kočizovom rođenju i ranom detinjstvu nema zapisanih podataka. Sa njegovim životom se upoznajemo tek od vremena kada je postao vođa svog plemena. Na njihovom jeѕiku Čeiz je imalo značenje 'onaj koji je imao kvalitet ili snagu hrasta'.
Izgled uredi
Kočiz je bio čovek veoma dominantnog izgleda. Opisali su ga kao krupnog čoveka, težio je oko 175 lb (79 kg),[2]:21 sa mišićavim okvirom. Takođe, bio je vrlo visok za to vreme, oko 180 cm, širokih ramena. Imao je pravilne crte lica, visoko čelo, crne oči i šiljat nos, a imao je i dugu crnu kosu u apačkom stilu. Belci su govorili za njega da je bio čist i uredan, a pri ophođenju veoma blag.[3]
Porodica uredi
Kočiz je bio u braku sa ćerkom Mangasa Kolorada Dos-tes-ey ili Doh-teh-she, što znači „nešto već skuvano kod logorske vatre“. Imali su dva sina koji su se zvali Tasa (1842–1876) i Naiče (1856–1919).[4] Oni su posle očeve smrti nastavili da se bore za prava i slobodu Apača.
Španski period uredi
Kočiz je rođen u zemlji Čirikaua koja je bila pod španskom vlašću od početka 17. veka. U prvoj polovini 19. veka, Meksiko je stekao nezavisnost, ali takođe, imao i osvajačke namere prema Čirikauama.[5] Sukobi su se nastavili sa Meksikancima, a u jednom od njih poginuo je Kočizov otac. Sam Kočiz je 1848. godine za vreme apačkog napada na Fronteras u Sonori bio zarobljen, ali je brzo oslobođen u razmeni zarobljenika. Sredinom 19. veka, Amerikanci, koji su izašli kao pobednici iz meksičko-američkog rata, počinju da dolaze u zemlju Čirikaua. Kočiz i Čokonen-Čirikaua živeli su u oblastima koje su danas severna oblast Sonora u Meksiku, Novi Meksiko i Arizona i naselili su ih nešto pre dolaska evropskih istraživača i kolonista. Kako su Španija, a kasnije i Meksiko pokušali da preuzmu vlast nad zemljama Čirikaua, starosedelačke grupe postaju sve otpornije. Nastajali su ratni sukobi u kojima su Apači uglavnom pobeđivali. Na kraju su Španci pokušali drugačiji pristup - pokušali su da Apače učine zavisnim dajući im starije vatreno oružje, obroke i alkoholna pića koje je davala kolonijalna vlast (to se zvalo "Galvezova mirovna politika”). Nakon što je Meksiko stekao nezavisnost od Španije i preuzeo kontrolu nad ovom teritorijom, prekinuo je tu praksu, najverovatnije zbog nedostatka resursa, ili pak volje da se ona nastavi. Različita Čirikaua plemena nastavila su pobune 1830-ih da bi stekli ono što su želeli nakon što su Meksikanci prestali da im prodaju tu robu.
Dolazak Amerikanaca uredi
Prve Amerikance koji su došli na teritoriju Čirikaua, Kočiz je dočekao vrlo prijateljski. Dozvolio im je da prolaze preko indijanske zemlje i da otvore stanicu poštanskih kola kod Apačkog klanca. U početku, Indijanci su živeli u miru sa Amerikancima, trgovali su i razmenjivali namirnice.[6]
Događaj u poštanskoj stanici uredi
U februaru 1861. godine, Kočiz je pozvan u poštansku stanicu na sastanak sa američkim oficirom Džordžom Beskamom. Pošto je mislio da se radi o nekom dogovoru, Kočiz je sa sobom poveo brata, dvojicu sinovaca i rođaku sa detetom. Međutim, čim su došli, vojnici su ih opkolili i optužili za otmicu 12-godišnjeg dečaka meleza i njegove stoke.[5] Kočiz je čuo za otmicu, ali to nije uradilo njegovo pleme. Predložio je da potraži dečaka kod drugih plemena. Međutim, Beskam je naredio da se svi posetioci uhapse. Na to je Kočiz skočio, rasporio šatorsko krilo i pod jakom paljbom pobegao, ranjen. Zatim je zarobio neke belce i pokušao da ih zameni za rođake, ali je odbijen. Posle više neuspelih pokušaja razmene, Kočiz je pobio svoje zarobljenike, a nekoliko dana kasnije Beskam je ubio Kočizovog brata i sinovce. Od tada, Kočiz počinje gerilski rat protiv Amerikanaca koji je odneo više života nego bilo koji drugi indijanski rat.[3]
Gerilski rat uredi
Nakon događaja u poštanskoj stanici, usledili su brojni napadi Apača na karavane, poštanska kola, bele kopače,. Kočiz i Mangas su po svaku cenu hteli da isteraju Amerikance sa teritorije Čirikaua.[3]
Bitka u Apačkom klancu uredi
Jedan od najvećih sukoba je bila bitka u Apačkom klancu 1862. godine.[6] Oko petsto Apača,pod vođstvom Kočiza i Mangasa Kolorada, od kojih je većina imala samo lukove i strele, sukobilo se sa nekoliko hiljada američkih vojnika, pod generalom Džejmsom Henrijem Karletonom, koji su imali teške topove koje Indijanci do tada nikada nisu videli (susreli su se samo sa malim topovima koje su imali Španci). Usred bitke, Mangas je teško ranjen. Kočiz je čvrsto odlučio da mu spase život. Nije želeo da ranjenika prepusti indijanskim vračevima, već ga je odveo oko 160 kilometara daleko, u Meksiko, kod čuvenog hirurga koji ga je izlečio. Prema izviđaču Džonu C. Ceremoniju i istoričaru Danu L. Trapu, topovska vatra poslala je Apače u trenutno povlačenje. Bitka kod Apačkog klanca bila je jedna od retkih bitaka koje su Apači vodili protiv vojske Sjedinjenih Američkih Država. Apačke taktike su obično uključivale gerilsko ratovanje. Kapetana Tomasa Robertsa je ovaj sukob naveo na traženje nove rute, a to je bila ruta koja je zaobilazila klanac. General Karleton je nesmetano nastavio prema Novom Meksiku i potom preuzeo dužnost komandanta teritorije.[3]
Odlazak u brda uredi
Od dolaska Amerikanaca u zemlju Čirikaua, vlada SAD je pokušavala da Indijance protera sa njihove teritorije i smesti ih u četiri rezervata u Novom Meksiku i Arizoni. Međutim, Apači nisu želeli da žive u rezervatu. Zbog stalnih sukoba, često su bili organizovani pregovori o uspostavljanju trajnog mira. Tako je 1863. godine, vojni zapovednik Edmond Šerlend pozvao Mangasa na pregovore o miru. Međutim, to je bila prevara slična onoj sa Kočizom u poštanskoj stanici. Mangas je surovo ubijen.[5] Kočiz je to vrlo teško podneo. Čvrsto je rešio da protera belce iz svoje postojbine po ceni života. Odlučio je da se više ne odaziva ni na jedan poziv belih ljudi na pregovore. Povukao se u brda i nastavio sa još jačim gerilskim ratom. U leto, 1871. godine, vlada ga je pozvala u Vašington na pregovore jer je mislila da njegov ogroman ugled među indijanskim plemenima može da dovede do trajnog mira. Međutim, on je odbio poziv rekavši da nema poverenja ni u vojne, niti u civilne predstavnike SAD.
Kraj života uredi
U Kočizov logor u planinama 1872. godine je došao general Oliver Otis Hauard iz Vašingtona radi pregovora o miru. Bio je iznenađen ljubaznošću i gostoprimstvom. Dozvolio je Kočizu i njegovim saplemenicima da dobiju rezervat na svojoj teritoriji, u planinama Čirikaua. Za indijanskog zastupnika je postavljen belac Tom Džefords, Kočizov veliki i blizak prijatelj.[3]
U proleće, 1874. godine Kočiz se teško razboleo. Lekar koga je doveo Tom Džefords nije mogao da ustanovi uzrok bolesti. Upravo u to vreme, vlada SAD je donela odluku da, radi uštede, rezervat Čirikaua spoji sa ispostavom Topla vrela u Novom Meksiku, što je zahtevalo selidbu Čirikaua Apača. Poglavica, koji je bio star i bolestan, ostao je ravnodušan prema seobi jer je znao da će ukoro umreti. Međutim, njegovi sinovi su se žestoko usprotivili. Kočiz je umro 8. juna 1874. godine. Sahranjen je u Dragonskim planinama u Arizoni. Danas se ta lokacija naziva Cochise’s Stronghold.[7] Tačno mesto na kome počiva znali su samo Tom Džefords i Čirikaue koji to nikome nikada nisu otkrili.
Čirikaua rezervat je opstao do 1876. godine, kada je jedan incident sa ilegalnim trgovcima viskijem iskorišćen za zatvaranje rezervata.
Govor uredi
Ovo je deo Kočizovog govora sa jednog od neuspelih pregovora o miru (oko 1870. godine) sa generalom Stjuartom Grejndžerom:
„Kad sam bio mlad, prolazio sam ovom zemljom uzduž i popreko, od istoka do zapada, i u njoj video samo Apače. Posle mnogo leta ponovo sam kroz nju prošao i video da je neka druga rasa došla da je zaposedne. Šta se to događa? Zašto Apači danas priželjkuju smrt, zašto život ističe iz njih? Oni tumaraju po brdima i dolinama i mole nebesa da se sažale i sruče se na njih. Apači su nekad bili veliki narod, a danas su šaka jada. Zato oni priželjkuju smrt i zato život ističe iz njih.“[3]
Reference uredi
- ^ „Cochise | Native American leader, Arizona, Chiricahua | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01.
- ^ Roberts (1993), Once They Moved Like the Wind.
- ^ a b v g d đ Braun, Di (2019). Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena: Indijanci o istoriji američkog zapada. Laguna.
- ^ „Cochise”.
- ^ a b v „Cochise - Strong Apache Leader”.
- ^ a b „Cochise-Apache-chief”.
- ^ „Native American history - Cochise”.
