Koštano šilo

Koštana šila su predmeti izrađivani od kosti koja su imali su široku primenu u svakodnevnom životu, bilo kao alatka ili predmet za ukrađavanje. Prilikom arheoloških istraživanja naselja, i to pre svega naselja seoskog karaktera, uočeno je velika brojnost ovih alatki koje su bile uobičajeni inventar svakog domaćinstva, jer su imala višestruku namenu (bušenje, pravljenje i krpljenje ribarskih mreža, ukrašavanje grnčarije itd), ali i ličnog ukrašavanja.

Istorija

Koštana šila pripadaju grupi predmeta koji su korišćeni za svakodnevne upotrebu i česti su nalazila u mnogobrojnim naseljima širom Evrope,ali i iako retko, i u ranosrednjovjekovnim grobnicam. U ranosrednjovjekovnim naseljima šireg evropskog područja koštana šila su pronađenia u objektima fortifikacijskog karatera,^[1] ruralna naselja otvorenog tipa,^[2] kao i dugotrajnim naseljima uz crkvu i groblje.^[3]

Iako su na prvi pogled, kroz razna istorijska razdoblja, formirale gotovo identične forme koštanih šila, jedan od njih se izdvaja. Naime, na nekima od njih vidljiv je deo polukružne perforacije koja je služila za provlačenje niti, pa se pretpostavlja da su ova šila imala ulogu igle za šivenje, kože ili tkanine.^[4]

Osim u naseljima, gde su često datirani ovi predmeti samo na osnovu konteksta nalaza (kroz keramiku i / ili nalaze metala iz određenog objekta) ili drugih elementima podataka u datom horizontu ili u fazi naseljavanja, u novije vreme podržana radiokarbonskim datumima, koštana šila pronađena su i na grobljima, kao sastavni deo opreme pokojnika.

Opšte informacije

Uniformnost, koštanih šila koja su upotrebljavana kroz istoriju, različitog izgleda i načina izrade, potiče otuda što je jedna vrsta predmeta, pa i sam pojedinačni predmet mogao imati višestruku namenu. Zato se uglavnom svrstavaju u dve osnovne grupe, prema obliku i funkciji samog šila.

Jednu grupu šila čine ona koja su bila za upotrebu u svakodnevnom životu, kao alatke za obradu mekih, organskih materijala (najverovatnije kože, ali i biljnih vlakana), što je aktivnost o kojoj retko ima drugih arheoloških podataka.
Drugu grupu čine šila koja pripadaju grupi raznovrsnih predmeta kojima su ukrašavani uglavnom jednostavnim ornamentom, za različite namena, uglavnom estetske.

U okviru ove dve grupe dalje razvrstavanje moguće je prema obliku i funkciji samog šila.^[5]^[6]^[7]^[8]

Koštana šila su bila jednostavne izrade, koja je podrazumeva obradu samo jedno (distalnog) kraja golenjačke kosti (tibije). dok je j suprotni deo kosti zadržavao prirodan anatomski oblik. Na njihovkonačni izgled uticala je široka primena u svakodnevnim poslovima kao što su bušenje, pravljenje i krpljenje ribarskih mreža, ukrašavanje grnčarije itd.

Izbor materijala

Koštana šila izrađena od jelenskog roga

Za izradu koštanih šila najčešće su korišćene duge kosti, ovaca i koza, čije se vretenasto telo, dijafiza, na krajevima završava epifizama. Mada su za izradu šila korišćeni i rogovi. Rog je pre obrade bio potapan u vodu da bi mu se povećala elastičnost. Na lokalitetima u Srbiji uglavnom su nalaženi predmeti izrađeni od jelenjih rogova.

Način izrade

Tehnologija izrade šila od kosti i roga veoma je slična radu sa drvetom. Koristi se istovetan alat i postupak koji obuhvata sečenje, rezanje, struganje, glačanje, urezivanje, bušenje i kombinacija abrazije i sečenja za podužno deljenje metapodijalnih kostiju (koja je karakteristična upravo za stariji neolit).^[9]

Međutim, pre izrade predmeta od kost i rog su morali da budu pripremljeni na određeni način. Naima kako je u koštanoj strukturi sadržan izvestan procenat masnoće koja tokom vremena izaziva truljenje kosti, trebalo je da se najpre izvrši njeno odmašćivanje. Proces odmašćivanja se dobrim delom obavljao u toku kuvanja hrane, s obzirom da su za izradu predmeta korišćene i kosti onih životinja koje su služile za ishranu. Od oruđa su korišćene sekire kojima se vršilo grublje odsecanje, zatim noževi, testere. Ravne ivice su se mogle postići jedino glačanjem, najverovatnije mokrim peskom. S obzirom da su se naselja nalazila u blizini ili pored reka, ovakav postupak doterivanje bilo je moguće lako sprovesti.

Za izradu raznih vrsta šila postupak se sastojao u izdvajanju pogodne kosti, čiji je jedan kraj često zadržavao prirodni izgled ili bio ravno odsecan. Suprotni, koso zasečeni deo, dorađivao se glačanjem, najčešće uz pomoć opeke, na kojima su vidljiva udubljenja nastala oštrenjem šila.

Ukrašavanje

Ukrašavanje je uglavnom vršeno urezivanjem (ornamentisanjem) oštrim predmetom. Najčešći način ornamentisanja, ujedno i najjednostavniji, je urezivanje crtica, linija u raznim kobinacijama, odnosno linearni ornament. Takođe, zastupljen je motiv kruga, ili koncentričnih krugova sa tačkom u sredini, takozvani motiv okaca.

Izvori

^ Viera Vendotová, Slovanské osídlenie Pobedima a okolia, Slovenská archeológia, XVII/1, Bratislava, 119-232.
^ Darina Bialeková, Záchranný výskum slovanských sídlisk v Nitrianskom Hrádku a Bešaňove, okr. Šurany, Slovenská archeológia, VI/2, Bratislava, 388-413.
^ Dušica Minić, 1980, Srednjovekovno naselje u Mačvanskoj Mitrovici, Sirmium, XI, Beograd
^ Milica Janković, Srednjovekovno naselje na Velikom Gradcu u X-XI veku, Tom 1, Beograd
^ Vilém Hrubý, Slovanské kostené predmety a jejich výroba na Morave, Památky Archeologické XLVIII/1,Praha 1957, 118-218;
^ Totю Totev, Za obrabotka na kost v srdenovekovna Bьlgariя, Arheologiя V/3, Sofiя 1963, 83-93;
^ Michal Slivka, Parohová a kostená produkcia na Slovensku v období feudalizmu, Slovenská archeológia XXXII/2, Bratislava 1984, 377-416;
^ Cornelia Becker, Die Geweihfunde vom Spandauer Burgwall, u: Adriaan von Müller, Klara von Müller-Muči, Ausgrabungen, Funde und naturwissenschaftliche Untersuchungen auf dem Burgwall in Berlin-Spandau, Berlin 1989, 104-142.
^ S. Vitezović, Koštana industrija u starijem i srednjem neolitu centralnog Balkana, 147

Literatura

Sofija Petković, Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, Beograd 1995, 21,22, 109,110.
Georgi Atanasov, Srednovekovni kostni izdeliя ot Silistra, Izvestiя na Narodni muzeй Varna 23 (38), Varna 1987, 109,110.
Ognjanović, Aleksandar, Karan-Đurđić, Sonja, Tehnologija uzgrednih proizvoda industrije mesa, Beograd 1970.
Hrubý, Vilém, Slovanské kostené predmety a jejich výroba na Morave, Památky Archeologické XLVIII/1, Praha 1957, 118-218.

Spoljašnje veze

[1] Viera Vendotová, Slovanské osídlenie Pobedima a okolia, Slovenská archeológia, XVII/1, Bratislava, 119-232.

[2] Darina Bialeková, Záchranný výskum slovanských sídlisk v Nitrianskom Hrádku a Bešaňove, okr. Šurany, Slovenská archeológia, VI/2, Bratislava, 388-413.

[3] Dušica Minić, 1980, Srednjovekovno naselje u Mačvanskoj Mitrovici, Sirmium, XI, Beograd

[4] Milica Janković, Srednjovekovno naselje na Velikom Gradcu u X-XI veku, Tom 1, Beograd

[5] Vilém Hrubý, Slovanské kostené predmety a jejich výroba na Morave, Památky Archeologické XLVIII/1,Praha 1957, 118-218;

[6] Totю Totev, Za obrabotka na kost v srdenovekovna Bьlgariя, Arheologiя V/3, Sofiя 1963, 83-93;

[7] Michal Slivka, Parohová a kostená produkcia na Slovensku v období feudalizmu, Slovenská archeológia XXXII/2, Bratislava 1984, 377-416;

[8] Cornelia Becker, Die Geweihfunde vom Spandauer Burgwall, u: Adriaan von Müller, Klara von Müller-Muči, Ausgrabungen, Funde und naturwissenschaftliche Untersuchungen auf dem Burgwall in Berlin-Spandau, Berlin 1989, 104-142.

[9] S. Vitezović, Koštana industrija u starijem i srednjem neolitu centralnog Balkana, 147

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]